Treba li verovati u postojanje Suda pravde? Kako je Kondoliza Rajs iznervirala i Mihaila Gorbačova. Neodoljiva sličnost korupcionaških afera na fakultetima u Srbiji i Hrvatskoj.

Studenti iz Srbije, pre nego što su prevareni u Americi  (foto: Blic)

Radost ili strah od Suda pravde

Inicijativa Srbije stavljena je na dnevni red UN, stižu pozitivne ocene iz Evropske unije. Konačnu verziju pitanja za sud pripremiće pravni odbor UN, izveštavaju Novosti pod naslovom "Podrška sve veća". U sedištu UN u Njujorku, Generalna skupština je u petak podržala preporuku Generalnog komiteta UN od pre tri dana, pa će se diskusija o našem predlogu voditi u okviru rasprave o unapređenju pravde i međunarodnog prava. Datum kada će se polemisati o zahtevu Beograda još nije određen. Pre usvajanja ove preporuke, predstavnica SAD rekla je da su, zbog poštovanja Međunarodnog suda pravde, SAD odlučile da se ne protive ovoj inicijativi, mada i dalje smatraju da ona nije odgovarajuća i da zato neće učestvovati u glasanju o tom pitanju. Amerika je na kraju, posle žučne rasprave u kojoj je ostala u ubedljivoj manjini, ipak, u Komitetu glasala za srpsku inicijativu da Međunarodni sud pravde oceni legalnost proglašenja nezavisnosti Kosova.

Politika javlja iz Njujorka kako je "Amerika stavila rezerve, ali se nije izjasnila protiv uvršćivanja inicijative Beograda da od Međunarodnog suda pravde zatraži mišljenje o Kosovu" a Danas ističe zabrinutost: "Dok srpski zvaničnici trijumfuju, ocenjujući velikom pobedom Srbije odluku da se u agendu Generalne skupštine Ujedinjenih nacija uvrsti inicijativa da se od Međunarodnog suda pravde zatraži mišljenje o zakonitosti jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova, postavlja se pitanje da li će se taj diplomatski uspeh odraziti na promene na Kosovu, odnosno na položaj Srba koji tamo žive. S druge strane, može se postaviti pitanje kako će se eventualno pokretanje inicijative reflektovati na napore Srbije da što pre uđe u Evropsku uniju, ako se ima u vidu da je većina njenih država članica priznala nezavisnost Kosova i da jednostran akt Prištine ne smatra nelegitimnim činom", objavljuje ovaj list pod naslovom "Vraćanje vere ili iluzija".

Rusija – NATO, momenat istine

Razmena oštrih reči: američka državna sekretarka isprovocirala sarkastičnu reakciju ruskog predsednika, objavljuje Politika.

Govor Kondolize Rajs u Maršalovom fondu u Vašingtonu u četvrtak bio je nešto najoštrije što se od američkih zvaničnika moglo čuti od raspada SSSR-a, javlja dopisnik Politike iz Moskve. Ona je optužila Moskvu za „agresivno ponašanje” i konstatovala da je u zemlji evidentan „mračni preokret”, i to nazvala paranoidnim, agresivnim impulsom koji se pojavljivao i ranije u ruskoj istoriji. Kondoliza Rajs konstatuje da se ponašanje Rusije sve više pogoršava tokom poslednjih nekoliko godina. Ona je pozvala Evropu da se ujedini sa Amerikom kako bi pokazali „liderima Rusije da neki ruski lideri greše kad veruju da ćemo se, ako se ukaže dovoljan pritisak na slobodne države, ako im se preti, i bičuju ih, mi predati i priznati poraz”!„SAD i Evropa ne smeju da dozvole Rusiji da postigne bilo kakve rezultate. Ni u Gruziji, ni bilo gde.”

"Kondoliza Rajs bi mogla da pokaže više staloženosti i odgovornosti u svojim ocenama", izjavio je Mihail Gorbačov, poslednji predsednik SSSR-a komentarišući poziv državnog sekretara Amerike Zapadu da se ujedine protiv Rusije.

I predsednik Medvedev je juče, na sastanku sa predstavnicima nevladinih organizacija, govorio o ponašanju Amerike:

„Jutros sam na Internetu video da naši američki prijatelji kažu: mi ćemo i u budućnosti ukazivati podršku u Rusiji učiteljima, lekarima, naučnicima, sindikalnim liderima, sudijama. Poslednje je za mene bilo pravo čudo. Šta oni to imaju u vidu? Nameravaju da izdržavaju naše sudije? Da bi podržali korupciju?” rekao je Medvedev, dodavši: „Ako se i dalje tako nastavi, oni će nam uskoro i birati predsednike.”

Ministarstvo inostranih poslova najavilo je da će reagovati na govor Kondolize Rajs, ali reakcija još nije stigla. „Moramo sve pažljivo da izučimo i izvučemo odgovarajuće zaključke. Mi to upravo radimo, analiziramo svaku reč“, rekao je Andrej Nesterenko, portparol ruskog MIP-a, prenosi Politika.

Ovim povodom Glas javnosti ukazuje na "obećanje" Roberta Gejtsa, ministra odbrane SAD, da će njegova zemlja – bude li potrebno – odgovoriti silom ukoliko Rusija napadne Gruziju pošto ova stupi u NATO. Dimitrij Medvedev, predsednik Rusije je izjavio, "Zapad nas gura iza nove gvozdene zavese", dok je Sergej Lavrov, ministar spoljnih poslova rekao da "odnosi Rusije i NATO preživljavaju davno priželjkivan momenat istine. Stvara se utisak da su Alijansi ponovo potrebne "države frontovi" kako bi dokazala da je potrebna i u novim uslovima".

Ruski premijer Vladimir Putin juče je kritikovao pokušaje nekih zemalja da ponovo uvuku Rusiju u hladni rat i rekao da njegova zemlja nema nameru da zatvori svoja tržišta iz političkih razloga, piše u Danasu. "Mi smatramo sve pokušaje da nas ponovo uvuku u eru hladnog rata kao direktnu pretnju našem projektu modernizacije", rekao je Putin na ekonomskom forumu u crnomorskom letovalištu Sočiju. To je Putinova reakcija na oštre kritike koje je prethodnog dana Rusiji uputila generalna sekretarka SAD Kondolisa Rajs.

Bez nadnice u Americi

Više od 100 srpskih studenata, koji su u Ameriku otišli da rade kao spasioci na bazenima, ostalo je bez novca i krova nad glavom, piše u Blicu. Umesto da se iz „obećane zemlje“ očekivano vrate se hiljadama dolara i usavršenim engleskim jezikom, većina njih nema ni za kartu do Vašingtona, odakle bi trebalo da doputuju za Srbiju. Kompanija koja ih je angažovala za spasioce na bazenima, samo godinu dana ranije proglašena je drugom najuspešnijom kompanijom u SAD, da bi za kratko vreme, iz još nepoznatih razloga, stigla gotovo do bankrota.

Prevarila ih je – kako izveštava Vašington post – kompanija Senčeri pul menadžment, sa sedištem u okrugu Montgomeri (Merilend). Ovakva sudbina zadesila je više od 80 mladih iz Srbije, koji su ovog leta čuvali bazene u vašingtonskim predgrađima Merilenda i Virdžinije, jer im američki poslodavac – nije isplatio nadnice, objavljuje Politika. Na vratima Senčerija je „na papiriću ispisana” poruka da je firma „zatvorena do daljeg obaveštenja”. Na veb-sajtu se kaže da je pre oko godinu i po dana vlasnik postao izvesni Don Vetal za koga ni lice koje se predstavilo da je njegov otac, ne zna gde je. Mnogi od čuvara ovdašnjih bazena su, u tom i drugim aranžmanima, došli iz zemalja istočne Evrope. Osim Srba, bilo ih je, ovog i prošlih leta, iz Rusije, Slovačke, Ukrajine…

U najnovijem slučaju, izveštava Post, neisplaćenim nadnicama pogođene su „stotine stranih studenata”.

Neoboriv sporazum iz Kremlja

Vrednost NIS-a će se povećati po završetku modernizacije, a shodno tome će porasti i vrednost akcija koje će zadržati srpska vlada, kaže u intervjuu Politici Aleksandar Djukov, predsednik UO „Gaspromnjefta”. Pre smo za nastavak dugoročne saradnje sa Srbijom, nego za sticanje brze i jednokratne koristi.

Dok se ovih dana sve više spekuliše da je gasno-naftni aranžman s Rusijom, posle ratifikacije u Skupštini - poprilično na ledu, jer jedan deo političke javnosti tvrdi da je cena od 400 miliona evra za 51 odsto akcija NIS-a nedopustivo niska, s ruske strane stižu i ohrabrenja, osim povremenih opomena da vreme ističe i Srbiji i Rusiji. Aleksandar Djukov, kaže da veruje da je međudržavni sporazum potpisan u Kremlju 25. januara neoboriv i da ne podleže promenama. On je izričit i kada su ulaganja u NIS u pitanju ističući da su Rusi spremni da plate i više. Najmanje još 500 miliona evra, koliko će biti uloženo u modernizaciju srpske naftne kompanije.

Pregovori koji se vode ovih dana o zaključenju kupoprodajnog ugovora trebalo bi da definišu i pojasne mnoga konkretna pitanja – šta uraditi sa dugom NIS-a koji je znatno porastao od potpisivanja sporazuma, kako modernizovati preduzeće da bi ono postalo konkurentnije s obzirom na liberalizaciju srpskog tržišta od 2010. godine.

Šteta za privredu i budžet, korist za potrošače

Posle odbijanja Evropske unije da odmrzne primenu Prelaznog sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, Vlada Srbije našla se pred dilemom da li da odmah krene sa jednostranom primenom tog dokumenta, objavljuje Danas. Dok jedni tvrde da bi primena Prelaznog sporazuma bila korisna za građane jer bi smanjenje carina na uvoz robe iz EU donelo niže cene evropskih proizvoda, protivnici te ideje smatraju da bi otvaranje tržišta ugrozilo domaću privredu. „Strah da će konkurencija iz Evrope odmah preplaviti srpsko tržište nije opravdan jer će taj ulazak biti postepen, mada treba biti oprezan“, poručuju ekonomisti.

List navodi i da su prošle godine prihodi od carina iznosili su 57 milijardi dinara, ove godine biće oko 72 milijarde, a u 2009. godini bi trebalo da budu između 90 i 95 milijardi dinara. Iako se primenom sporazuma ne spuštaju carine na svu robu iz EU, ipak će prihodi budžeta biti niži za oko 30 milijardi dinara. Ako se tome doda 60 milijardi dinara koliko će iz državne kase biti dodatno izdvojeno za penzije, kao i smanjenje doprinosa na zarade, koji će smanjiti prihode za još 30 milijardi dinara, onda će to biti veliki udar na budžet.

O značaju ekonomske nauke

Ciklusi u ekonomskoj modi pokazuju kako se ekonomija ne može smatrati naukom. Nema takve prirodne nauke u kojoj osnovna načela variraju između dva suprotna pola, objavljuje Danas tekst Roberta Skidelskog, autora koji je član britanskog Doma lordova, počasni profesor političke ekonomije na Univerzitetu Vorvik i član upravnog odbora Moskovskog univerziteta za političke nauke. Bankrot Leman bradersa i iznuđena prodaja Meril Linča, dva najveća finansijska imena, označili su kraj jednog razdoblja. Ali, šta je sledeće? Nacionalizacijom dve najveće kreditne banke u SAD, Fani Me i Fredi Mek, koja je usledila nakon nacionalizacije britanske banke Norden rok, sprovedene početkom ove godine, vlade su počele ponovo da intervenišu u cilju sprečavanja stagnacije tržišta. Grozničavi dani konzervativne ekonomije su okončani, barem za sada.

Sa izuzetkom nekolicine genija, ekonomisti prilagođavaju svoja stanovišta trenutnom stanju stvari kojem potom daju auru večne istine. Oni su intelektualni batleri koji služe one na vlasti, a ne budni posmatrači stvarnosti koja se menja, smatra ovaj autor.

Fakultetska mafija

Suđenje optuženima za korupciju na Pravnom fakultetu u Kragujevcu biće zakazano za početak decembra, ukoliko Okružni sud u Smederevu tokom iduće nedelje reši sve prigovore na optužnicu, saznaje Politika u ovom sudu. "Ako prigovori budu odbijeni, ovaj rok je realan. Optuženima će se, najverovatnije, suditi u Okružnom sudu u Beogradu jer mi nemamo dovoljno veliku sudnicu za ovaj proces", rekao je za Politiku predsednik Okružnog suda u Smederevu Slavoljub Nikolić.

Na optuženičkoj klupi naći će se 89 aktera najveće korupcionaške afere u srpskoj prosveti, nazvanoj „Indeks“, među kojima su 23 profesora, 33 studenta i više od 30 posrednika. Optuženi profesori se terete da su za davanje pozitivnih ocena bez polaganja ispita primali od 500 do 1.000 evra, dok je tarifa za diplome lažnih pravnika iznosila od 12.000 do 16.000 evra

Sprovodeći akciju suzbijanja korupcije na fakultetima pod nazivom „Indeks” zagrebačka policija je zakucala na 67 adresa profesora, studenata i drugih građana osumnjičenih za učestvovanje u „kupovini” ispita na četiri fakulteta i pretresla im stanove, a ukupno ih je privedeno preko 90. Dok traju intenzivna saslušanja privedenih, hrvatski mediji analiziraju šta se to u stvari desilo, javlja Politikin dopisinik iz Zagreba. Zanimljivo je da nikoga u javnosti nije posebno iznenadilo da se ispiti na nekim fakultetima zaista „prodaju” (cena im je od 400 do 2.000 evra, a upis na fakultet 9.000 i više evra), a prema prvim saznanjima izgleda da se na taj način najviše „trgovalo” na Saobraćajnom i Ekonomskom fakultetu, na kojem je predavala i juče takođe privedena predsednica saborskog Poverenstva za odlučivanje o sukobu interesa Deša Mlikotin-Tomić

Policijska akcija „Indeks” u Zagrebu potvrđuje sumnje u brzo diplomiranje nekoliko hrvatskih ratnih generala među kojima je bio i Vladimir Zagorec koji je za tri dana položio četiri ispita i dao diplomski.

Glas javnosti objavljuje kako nezvanično saznaje da se "profesori Pravnog fakulteta u Kragujevcu, optuženi u aferi "Indeks", vraćaju na fakultet i pojaviće se pred studentima 1. oktobra kao predavači". Ovo je, navodno, odlučeno na sednici nastavno naučnog veća koje je prošle godine, pošto je uhapšena grupa profesora na čelu sa dekanom, svim profesorima odobrilo godinu dana odsustva "zbog bavljenja naučnim radom" a sada je taj rok istekao. Tabloid Gazeta tvrdi da ti profesori uredno primaju i plate ali je sud zatražio pomoć policije jer ne uspeva da im uruči optužnice, pošto se "kriju i menjaju adrese stanovanja".

Ko će čuvati Vojsku Srbije

Vojska Srbije će, prema novom pravilu službe, moći da angažuje neku od specijalizovanih registrovanih agencija za obezbeđenje. Pošto je na srpsko tržište ušlo nekoliko stranih firmi, među kojima britanska „Grup for sekjurior - G4S“, a bivši ambasador Vilijem Montgomeri i njegova supruga Lin postali su suvlasnici firme „Strejkon sekjuriti“, moguće je i da će neka strana firma čuvati srpsku vojsku, objavljuje Alo pod naslovom "Montgomerijevi ljudi će čuvati i Vojsku Srbije".

U Vojsci Srbije kažu da se dosadašnja praksa, po kojoj isključivo vojska čuva objekte, među kojima je veliki broj praznih i porušenih još 1999. pokazala kao nepraktična, a pogotovo u uslovima smanjene brojnosti.

Statut Vojvodine – dobar ili loš?

Predlog teksta statuta AP Vojvodine, piše u Politici, već na „prvo čitanje” izazvao je oštre kritike opozicionih stranaka u Skupštini Vojvodine. U DSS-u, SRS-u i „Napred Srbijo” uglavnom ponavljaju optužbe da se radi o tekstu koji je antiustavan i koji za cilj ima stvaranje nove federalne jedinice. LDP tvrdi da nema bitnih pomaka u odnosu na ranija rešenja, a predstavnici vlasti - da su sva rešenja potpuno usklađena sa Ustavom Srbije.

Glas javnosti, pod naslovom "Povratak na Ustav SFRJ iz 1074." objavljuje, pored ostalih, izjavu Vojislava Koštunice koji kaže da je Nacrt, "seme razdora koje u Vojvodini i celoj Srbiji može da izazove ozbiljne i dugoročne probleme".

Šta se dešava sa Anom i Jelenom

Mada izveštava o uspehu reprezentacije Srbije koja je već prvog dana obezbedila dva poena viška pred današnji dubl meč sa selekcijom Slovačke u okviru duela za opstanak u Svetskoj grupi Dejvis kupa - tabloid Alo analizira neuspehe naših teniserki pod najavom "Krah Ane i Jelene na turniru u Tokiju". Ivanovićeva je ispala u drugom, Jankovićeva u trećem kolu...

"Za Jelenu još i možemo da kažemo da je igrala u Tokiju... Uostalom, ona je izgubila od jedne Svetlane Kuznjecove, trenutno sedme teniserke sveta i to vrlo tesno - 7:5 u trećem setu, pa nije realno pretpostaviti da je u lošoj formi. Za Anu je već očito da je u nekoj vrsti krize... Nije to ništa neuobičajeno za teniserke koje su stizale do prvog mesta, ali nadam se da ti porazi sada neće postati serijski", reči su našeg teniskog stručnjaka Radmila Armenulića.

Pretnja albanskim zatvorom

"Bolje da ih ubiju", naslov je u Kuriru povodom vesti da su Haški tribunal i Albanija potpisali sporazum da budući osudjenici služe zatvorske kazne "u zloglasnim albanskim kazamatima". List najavljuje kako je "teoretski moguće da i srpski osudjenici" završe tamo.

Nekadašnji visoki državni, vojni i policijski funkcioneri Srbije Milan Milutinović, Nikola Šainović, Dragoljub Ojdanić, Nebojša Pavković, Vladimir Lazarević i Sreten Lukić, kojima se sudi pred Haškim tribunalom, mogli bi, ukoliko budu osuđeni, da robijaju u nekom od albanskih zatvora, objavljue Alo. Albanija je postala 17. zemlja u kojoj će haški osuđenici moći da izdržavaju kazne. Pre nje, to su učinile Italija, Finska, Norveška, Švedska, Austrija, Francuska, Španija, Nemačka, Danska, Velika Britanija, Belgija, Ukrajina, Portugalija, Estonija, Slovačka i Poljska. Predsednik kancelarije Haškog tribunala u Beogradu Matijas Helman objašnjava da odluku o tome gde će neko služiti kaznu donosi predsednik suda.

Kazna za "čuveno" huliganstvo

Uroš Mišić (20) iz Beograda, navijač Crvene zvezde, osuđen je juče na 10 godina zatvora zbog pokušaja ubistva žandarma Nebojše Trajkovića na utakmici Crvena zvezda - Hajduk Kula, objavljuje Pres. Sudsko veće je ocenilo da je napad na Trajkovića, kome je Mišić upaljenu baklju pokušao da ugura u usta, predstavljao pokušaj ubistva službenog lica! Presuda Mišiću izazvala je burnu reakciju optuženog, njegove rodbine i prijatelja u sudnici Okružnog suda u Beogradu.

"Presuda je poruka svima da se ovakvo nasilje više neće trpeti. Sud ne prihvata kajanje Mišića jer je na stadionu imao dovoljno vremena da odustane od linča nad Trajkovićem", rekao je u obrazloženju presude sudija Velimir Lazović. Grupa navijača, koja je sedela u poslednjem redu u sudnici, počela je da viče i preti sudiji, piše u Blicu.

Po izlasku iz sudnice, policija je zadržala i legitimisala izgrednike, a predsedavajući sudskom veću Velimir Lazović naložio je da se od njih uzmu izjave. "Posle svega što se dogodilo, postavlja se pitanje sme li policija da održava red i sprovodi zakon", naglasio je sudija Lazović, obrazlažući presudu. Prema njegovim rečima, sud nije prihvatio odbranu okrivljenog da je mislio da je Trajković navijač. Sudija se upitao da li takva odbrana znači da svako može da bude napadnut.

"Na snimku koji je pregledan kao dokazni materijal vidi se da je Mišić držao baklju. To je čista navijačka obest. Temperatura te baklje je bila 1.000 stepeni, a Mišić je pržio živog čoveka. Pržiti čoveka po licu i stavljati baklju pod jaknu je monstruozno. Postojao je pokušaj da se Trajković ubije. On je bio na dužnosti, a kada je država napadnuta ima pravo da se brani i upotrebi silu", rekao je sudija.