U Skupštini Crne Gore raspravlja se o inicijativi vlasti za priznavanje nezavisnosti Kosova.

Priznati pre ili posle

"Kosovo je realnost i šta god mislili pravno, nemamo pravo da zatvaramo oči pred tom činjenicom. Srbija je istorijski, geografski i na svaki drugi način Crnoj Gori najbliža. Zato je za obe države od vitalnog interesa nastavak najboljih političkih i sveukupnih odnosa. Verujemo da prihvatanjem realnosti i ovakvim pristupom kosovskom pitanju Crna Gora pomaže i Srbiji", rekao je juče crnogorski ministar inostranih poslova Milan Roćen na zasedanju Skupštine Crne Gore na Cetinju. "Ja nisam osetio nijedan pritisak sa strane da Crna Gora prizna Kosovo osim u izjavi predsednika Srbije. Srbija nema interesa da ponovo integriše kosovski prostor", ustvrdio je Krivokapić. "Zašto ne kazati Srbiji da zatvori kosovsku priču? Srbiji možemo pomoći ako priznamo Kosovo dan pre nje", prenosi Politika.

List opširno izveštava kako poslanici crnogorskog parlamenta raspravljaju o Predlogu rezolucije o neophodnosti ubrzanja evropskih i evroatlantskih integracija, koja je u suštini dokument kojim vlada premijera Mila Đukanovića "dobija zeleno svetlo za priznavanje nezavisnosti Kosova i ulazak u NATO".

Predstavnici opozicije u crnogorskom parlamentu odgovorili su "da bi priznanje Kosova bila bruka, sram, crn obraz Crne Gore". Dodajući da o ovoj temi treba organizovati referendum u Crnoj Gori, oni su istakli da "Kosovo i Metohiju Crna Gora može da prizna samo dan nakon Srbije".

Novosti javljaju da je premijer Milo Đukanović u petak na sednici Skupštine Crne Gore govorio o odnosu Podgorice prema Kosovu i Metohiji i kako taj govor tumači opozicija: "Sve ovo može da stane u četiri reči - Juda je izdao Hrista".

Crnogorski premijer Milo Đukanović rekao je u parlamentu da ne očekuje da stav Vlade oko Kosova podrži i razume vlast u Beogradu i veći deo crnogorske opozicije, piše u Novostima. On je ponovio da je procena Vlade da priznavanje nezavisnosti Kosova može da utiče na dinamiku pridruživanja Crne Gore Evropskoj uniji, kao i da će u tom smislu voditi računa isključivo o nacionalnim interesima.

"Crnogorci su spremni da priznaju lažnu državu Kosovu", izveštava Glas javnosti pod naslovom "Ode obraz Crne Gore po diktatu iz Brisela".

Nikolić neće sa Tadićem

"Aleksandar Vučić je naš, sigurno. Obelodaniće to najkasntije u utorak, a možda i ranije. U sredu pravimo konferenciju za novinare u prostorijama Srpske napredne stranke. Tamo će vas čekati Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić" kaže Tomislav Nikolić, lider Srpske napredne stranke čije je osnivanje najavljeno za 21. oktobar, javlja Blic pod naslovom "SRS za pet dana neće postojati".

Govoreći o snazi svoje nove partije u odnosu na Srpsku radikalnu stranku, Pres javlja kako se Nikolić pozvao na istraživanje Strateškog marketinga prema kojem SNS podržava 22 odsto birača. Nikolić je izrazio uverenje da će njegova nova stranka biti jača od SRS-a i odbacio svaku mogućnost da ponovo bude njen član. "Ja sam za pet dana postajem član nove stranke, dok njih kroz pet dana više neće biti", rekao je Nikolić.

U Pravdi se citira Nikolićeva izjava da su naprednjaci deo opozicije i da saradnja sa vladajućom koalicijom ne dolazi u obzir, pod naslovom "Nikad sa Tadićem".

Kasni Južni tok?

Prema pisanju ruske štampe i nezvaničnim izvorima Novosti, iskomplikovalo se oko gradnje gasovoda. Po svoj prilici, gradnja se odlaže za dve godine, odnosno za 2015. Ovu vest objavio je u petak moskovski ekonomski dnevnik “Vedomosti”. U “Gaspromu”, međutim, Novostima u petak nisu potvrdili, ni demantovali ovu vest. Naši zvaničnici ćute. Nenad Popović, predsednik Ekonomskog saveta Demokratske stranke Srbije, kaže za Novosti da za sada nema odlaganja početka rada “Južnog toka”.
"Rokovi ne zavise od Srbije, već je to dogovor “Gasproma” i italijanskog “Enija”, a svima je u interesu da gasovod što pre proradi", objasnio je Popović. "Dobro je što smo završili proceduru ratifikacije i spremno čekamo početak rada na projektu “Južni tok”.

Politika javlja da bi Južni tok mogao da proradi tek za sedam ili čak za 16 godina. Navedeno produžavanje rokova opravdava se u ruskim novinama, pre svega politikom države u sektoru energetike, ali i dinamikom radova, kao i cenom celog projekta. On takođe zavisi i „od saglasnosti vlada različitih država kroz koje će gasovod prolaziti”.

Saša Ilić, v.d. generalnog direktora „Srbijagasa”, kaže da je prvobitno bilo najavljeno da će Južnim tokom preko Srbije gas poteći u januaru 2014. godine. "Verujem da će ipak sve ići znatno brže od onog što najavljuje moskovski dnevnik", dodaje Ilić. "Rusima se i te kako žuri da kupe NIS. Zato smatram da se na početak realizacije celog projekta, ako ni zbog čega drugog, neće otezati bar zbog NIS-a."

Hapšenje pre dokaza?

Hapšenje Gorana Kneževića, gradonačelnika Zrenjanina, i njegove desetočlane grupe koja se sumnjiči da je malverzacijama olakšala budžet zrenjaninske opštine za tri i po miliona evra, inicirano je od vrha državne vlasti, nezvanično saznaje Alo. U poslednje vreme je na Specijalno tužilaštvo za borbu protiv organizovanog kriminala, prema nezvaničnim informacijama, vršen jak pritisak da se što pre iza rešetaka stave čelnici vlasti u Zrenjaninu, iako svi dokazi protiv njih još nisu bili prikupljeni. Za sada su, kako saznajemo, najjače oružje tužilaštva transkripti prisluškivanih telefonskih razgovora koje su među sobom vodili uhapšeni članovi takozvane građevinske mafije, objavljuje ovaj tabloid.

"Nisam imao razloga da sumnjam u njih", rekao je Knežević. On je objasnio da su šefovi nadležnih stručnih službi, među kojima je i osumnjičeni Nikola Halas, načelnik odeljenja za urbanizam, potpisivali dozvole koje je kasnije Knežević parafirao ne upuštajući se u detalje. Halas je, međutim, potvrdio da je od jednog investitora dobio 10.000 evra za dobijanje parcele na kojoj je sagrađena benzinska pumpa OMV, ali prema saznanjima Alo, nije, kako su objavili neki mediji, tvrdio da Knežević zna za tu transakciju.

Zrenjaninci su i dalje u šoku zbog hapšenja gradonačelnika Gorana Kneževića. "Ništa mi ovde nije jasno. Gde mu je sve to bogatstvo", čudi se jedan sredovečni gospodin u anketi koju je sproveo Alo medju Zrenjanincima.

Pravda prenosi reči advokata Save Andjelkovića da Kneževiću preti kazna od 20 godina zatvora ukoliko se dokaže da je navedena grupa zaista oštetila opštinski budžet za 3,5 miliona evra.

Budžetsku potrošnju nema ko da spreči

Rebalans budžeta naišao na oštre kritike monetarne vlasti i ekonomista: Bumerang velikog manjka u budžetu vratiće se 2009. godine, objavljuju Novosti. Kabinetu u Nemanjinoj 11 još jednom je ukazano "da je zahvatanje iz državne kase politički skrojeno", da prekomerno troši, ne obazirući se na krizu na svetskom finansijskom tržištu i probleme u domaćoj ekonomiji.

"Najveća briga koju imam u vezi sa budžetom jeste veliki rast penzija i uticaj koji će to prekomerno trošenje sredstava imati na državnu kasu u sledećoj godini. Nažalost, u Vladi nema autoritativne osobe koja će reći da to ne može i koja će tražiti da se povećanje penzija odloži dok ne budemo imali dovoljno novca", kaže za Danas Miroslav Zdravković, saradnik Ekonomskog instituta.

Glas javnosti prenosi izjavu Jovana Krkobabića, potpredsednika Valde Srbije, da "nema odstupanja od dogovorenog iznosa za najstarije". On je rekao kako je "rebalans budžeta za ovu godinu izvrđen tačno onako kako je bilo nužno a sredstva za povećanje penzija od 10 odsto, su obezbedjena".

Pao dinar

Dinar je u petak ozbiljno pao na međubanarskom deviznom tržištu, piše u Novostima. Samo do 12.30, evro je uspeo da ojača za 91 paru, pa je indikativni srednji kurs iznosio 77,59 dinara. Zbog velike potražnje za devizama, morala je da se umeša i Narodna banka Srbije. Ukupna trgovina devizama u toku prepodneva je iznosila 177,8 miliona evra. Ekonomisti smatraju da je ovo prvi udar svetske finansijske krize kod nas i manjka deviza na evropskom tržištu. Međutim, nema razloga za paniku. smatra Goran Nikolić, ekonomista jer Narodna banka Srbije ima mehanizme da zaustavi značajnije obaranje dinara.

Besplatni udžbenici

Glas javnosti razmatra da li je ostvarljiva ideja Dragoljuba Mićunovića o besplatnim udžbenicima, pod naslovom "Komunizam za osnovce". List navodi da bi besplatni udžbenici za svu decu u osnovnim školama u Srbiji koštali 33 miliona evra. Inicijativa dobija podršku mn ogih stranaka a ministar prosvete podseća da besplatni udžbenici za osnovce postoje u svim razvijenim zemljama. Mićunović kaže da su besplatni udžbenici obaveza države i da ne treba privatizovati Zavod za udžbenike.

Nagrada za okrenutost Evropi

Samo Glas javnosti objavljuje na naslovnoj strani da je predsedniku Srbije uručeno nemačko priznanje "za hrabrost i upornost" i da se u obrazloženju ocenjuje da je Tadićev kompas okrenut ka Evropi.

Politizovani preduslovi za EU

Rusija će podržati srpsku rezoluciju o Kosovu u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, kaže za Novosti Vladimir Čižov, ambasador Rusije pri Evropskoj uniji.

"Poštujemo želju Srbije da promoviše odnose sa Evropskom unijom i samim tim krajnji cilj da postane njen deo. Smatram da je proširenje EU objektivan proces u okviru procesa globalizacije. Što se tiče uslova koje EU postavlja Srbiji - da, ima ih. Videli smo mnogo uslova za vašu zemlju. Ipak, ja bih ih pre nazvao preduslovima. Jer, oni su nastali i pre nego je Beograd uopšte počeo pregovore za pridruživanje Evropskoj uniji. I evidentno je da su mnogi od njih politizovani."

Nezapamćena pomoć bankama

Američki predstavnički dom danas je usvojio plan za izlazak iz finansijske krize, vredan 700 milijardi dolara, javlja Danas. Plan vredan 700 milijardi dolara odbačen je u Predstavničkom domu u ponedeljak, nakon čega je zabeležen drastičan pad indeksa na berzi u Njujorku i rasprodaja akcija. Pet sedmica pre predsedničkih izbora u SAD, ministar finansija Henri Polson dobio je do sada nezapamćena sredstva i manevarski prostor da bi pomogao bankarskom sektoru. Plan je vredan kao imovina 12 bogataša poput Bila Gejtsa ili bruto domaći proizvod Holandije.

Istorija i veronauka

Glas javnosti podseća na sutrašnju, osmu godišnjicu "5. oktobra" a Pres istražuje veronauku u školama.

"Stvari su ostale nedorečene i nisu onakve kakve smo priželjkivali", citira Glas Milana Protića, istoričara i jednog od lidera nekadašnjeg DOS-a.

"Učenici u centru Beograda uglavnom biraju građansko vaspitanje, a u unutrašnjosti Srbije više vole veronauku", sumira Pres rezultate svoga istraživanja.

Najava novih hapšenja

Pod naslovom "Čišćenje Beograda", Kurir objavljuje da je grupa "veoma istaknutih" funkcionera DS na udaru Specijalnog tužilaštva zbog sumnjivih tendera za izgradnju stanova i puteva i rekonstrukciju ulica. Navodno, hapšenja u Zrenjaninu treba da dovedu i do hapšenja u Beogradu i Novom Sadu. List nabraja imena nekih od onih protiv kojih se, navodno, vodi istraga a najavljuje da će se na udaru naći i funkcioneri SRS, NS, DSS i G17. "Ova grupa trpala je u džepove skoro trćinu gradskog budžeta koji iznosi 800 miliona evra", piše u ovom tabloidu.

Pod najavom "Gazeta istražuje" ovaj tabloid objavljuje pitanje: Koji ministar ide u zatvor? Neimenovani ministar "koji je sledeći na udaru MUP-a" navodno je vrlo blizak jednom od najvećih srpskih tajkuna "koji je već nekoliko puta stao u njegovu zaštitu". Reč je,navodno, o malvezacijama oko "gradjevinskog zemljišta na području Vojvodine, ali i uže Srbije".

Hapšenje i silovanje

U akciji Federalne uprave policije (FUP) u restoranu „Brajlović“ na Ilidži kod Sarajeva uhapšeni su Naser Orić, Nedim Šahinpašići Damir Fazlić, kao i državljanin Srbije pod nadimkom „Svič“, prenosi Danas iz bosanskih medija. Orić i ostali su navodno uhapšeni zbog reketiranja, nezvanično se saznaje, kao i to da je kod njih pronađeno više stotina hiljada maraka. Prema nezvaničnim saznajima policija je Oriću i ostalima u restoranu napravila „zasedu“ i u trenutku primopredaje novca izvršila hapšenje.

Naser Orićje početkom jula oslobođen konačnom presudom Haškog tribunala, čime je preinačena ranija presuda na dve godine zatvora zbog zločina nad Srbima. On je 2006. godine osuđen na dve godine zatvora zbog toga što kao komandant jedinica armije BiH nije sprečio zločine nad Srbima u Srebrenici.

Tabloidi Alo i Gazeta na naslovnim stranama donose priču majke osmogodišnje devojčice koju je silovao otac.
Pobeda
Jelena Janković pobedila je u četvrtfinalnom meču protiv Ruskinje Vere Zvonareve na teniskom turniru Porše Gran Pri (Porsche Grand Prix) u Štutgartu.