Podela humanitarne pomoći posle zemljotresa u prestonici Haitija

U Srbiji ne postoji nijedan izričit zakonski propis koji bi poslodavce primorao da radnicima isplate zaradu. Integracije celog zapadnog Balkana u EU su važne i hitne. Uskoro će grejanje poskupeti u svim većim gradovima.
Zapadni Balkan hitno u EU

Migel Anhel Moratinos, šef diplomatije Španije i predsedavajući Saveta ministara EU, govori za Novosti o evropskim integracijama naše zemlje i statusu Kosova: "U junu odmrzavanje procesa ratifikacije SSP. Srbija ostvarila veoma značajan napredak. Integracija ne sme biti na štetu Beograda. Stav Španije o Kosovu poznat, neće se menjati."

Španija snažno podržava evropske integracije Srbije, s kojom deli isti pogled na međunarodno pravo. Integracije celog zapadnog Balkana u EU su važne i hitne, istakao je Moratinos u intervjuu koji Novosti objavljuju pod naslovom "Srbija hitno ulazi u Evropu".

Bez prava na platu

Iako je za neplaćanje zarada radnicima zaprećena globa od pola do milion dinara, u Ministarstvu rada ne znaju da li je ona ikada naplaćena nekom direktoru, piše u Politici. U Srbiji ne postoji nijedan izričit zakonski propis koji bi poslodavce primorao da radnicima isplate zaradu. Postoji samo pravo radnika da tu zaradu traže od poslodavca, a koliko to njihovo pravo vredi potvrđuje i poslednji niz štrajkova u Srbiji. Svi radnički protesti su upravo posledica toga što vlasnici firmi mesecima ne isplaćuju nadnice, a ni doprinose, pa radnici ne mogu ni da se leče. U Ministarstvu za rad i socijalnu politiku potvrđuju da ne postoji nijedan zakonski propis koji bi poslodavcima izričito nametnuo obavezu isplate zarada zaposlenima.

Poskupljuje grejanje?

Cena daljinskog grejanja ne pokriva troškove toplana za nabavku gasa od JP „Srbijagas", pa će uskoro grejanje poskupeti u svim većim gradovima. Prema saznanjima Presa, gradska uprava Beograda najozbiljnije razmatra da poveća cenu grejanja za 20 odsto, na 70 dinara po kvadratnom metru, dok je Kragujevac već poskupeo grejanje za osam odsto, a Valjevo za šest procenata.

Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas izjavio je juče da bi grejanje u prestonici trebalo da poskupi za više od 20 odsto zbog sadašnje cene gasa i kursa dinara. On je objasnio da će gradske vlasti tražiti da se utvrdi način na koji se formira cena gasa kako bi građani znali kako „Srbijagas" dolazi do te cene.

Kolike će biti penzije?

Na radnu verziju Zakona o penzijskom osiguranju najviše primedbi izneli sindikalci. Potpredsednik Vlade Jovan Krkobabić: "Primanja penzionera sigurno neće biti manja od 60 odsto prosečne plate", piše u Novostima. U kabinetu Krkobabića potvrđeno je da će se narednih dana još jednom sastati vladini predstavnici, sindikati i poslodavci da bi razmotrili rešenja.

U sindikatu predlažu usklađivanje po "švajcarskoj formuli", odnosno da se penzije ubuduće usklađuju i prema inflaciji i prema prosečnoj plati u Republici (pola-pola). Traže i uvođenje zaštitne odredbe u slučaju da prosečna penzija padne ispod 60 odsto prosečne zarade u Republici.

Svakom gradjaninu – poreski broj

Do kraja februara će na adrese svih građana koji su po bilo kom osnovu poreski obveznici pristići lični poreski broj koji će biti potreban u svakoj budućoj komunikaciji sa poreznicima. Procenjuje se da će „šifru „za kontrolu dobiti više od 3,5 miliona građana - rečeno je Novostima u Poreskoj upravi Srbije. Do sada se komunikacija građana sa poreznicima vršila na bazi jedinstvenog matičnog broja svakog građanina.

Već od naredne godine svaki građanin će elektronskim putem moći da proveri lične poreske obaveze. U Poreskoj upravi Srbije podsećaju da upravo formirani jedinstveni registar poreskih obveznika prvi put sadrži kompletnu imovinu i primanja svih građana, preduzetnika i firmi.

Nagrada za niškog doktora

Najbolji mladi vaskularni hirurg za 2010. godinu na prostoru van Sjedinjenih Američkih Država jeste doktor Dragan Milić iz Niša. Njemu su nagradu dodelili stručnjaci Američkog udruženja za vaskularnu hirurgiju koji svake godine biraju najboljeg među najboljima sa područja izvan SAD pošto je ova zemlja neprikosnovena i vodeća medicinska sila u vaskularnoj hirurgiji. Prvi put je priznanje pripalo nekome iz Srbije, piše u Blicu. Dugogodišnja upornost, predanost i požrtvovanost pomogli su doktoru Miliću da među pacijentima bude omiljen. U njegovoj ordinaciji na Klinici za vaskularnu hirurgiju u niškom Kliničkom centru izlečeno je nekoliko hiljada ljudi koji su imali problem sa venama i koji su u Niš dolazili iz cele Srbije. Poznat je po lečenju metodom višeslojne kompresivne bandaže sa tubulkosom, pa su zbog toga ovde dolazili i iz svih okolnih zemalja. Čak je za nagradu novinar Blica saznao od pacijenata jer skromni doktor nije hteo da se hvali.

Prihvaćena nemoralna ponuda

„Odluka je, u principu, pala“, izjavio je, kako prenose nemački elektronski mediji, tamošnji ministar finansija Volfgang Šojble najavljujući, zapravo, kupovinu ukradenih bankarskih podataka s imenima poreskih begunaca. Konkretno: Nemačka će platiti 2,5 miliona evra za disk na kojem su detaljni podaci za hiljadu i po nemačkih građana koji su, bežeći od poreznika, izneli novac iz zemlje, piše u Politici.

Poznati su i drugi detalji koji se kriju iza ove „nemoralne ponude“ Nemačkoj – nemoralne jer je reč o kupovini ukradene robe. Nemački klijenti imali su račune u privatnoj HSBC banci u Ženevi, a čovek koji je ponudio Nemačkoj ovu „vruću“ robu je izvesni Erve Falcijani, bivši službenik pomenute banke.

Nemački stručnjaci koji su proverili kvalitet Falcijanijeve „robe“ potvrdili su njenu vrednost. Istraženo je pet imena – od hiljadu i po – i rezultat je bio odličan. Prve procene su govorile da bi zarada nemačke države od finansijskog „kažnjavanja“ poreskih begunaca sigurno premašila 100 miliona evra. Upravo ovaj detalj, tvrde nemački mediji, presudio je u oštroj političkoj raspravi koja se rasplamsala povodom mogućnosti da se kupi disk s ukradenim bankarskim podacima. Nemačka je, naime, u ozbiljnoj novčanoj oskudici i svaki evro je dobrodošao.

Kuda ide Amerika?

Koliko će najveći svetski dužnik moći da se održi kao vodeća globalna supersila - pitanje je koje postavljaju američki analitičari dan pošto je predsednik SAD Barak Obama Kongresu predao nacrt budžeta za fiskalnu 2011. godinu, prenose Novosti. Zabrinutost izaziva ne samo prognoza rekordnog deficita, nezabeleženog od Drugog svetskog rata, od oko 1,6 hiljada milijardi dolara, već i Obamina projekcija da se on neće vratiti na održivu normalu ni u narednih - deset godina. A kada dugovi rastu brže nego prihodi, uticaj zemlje u svetu se umanjuje, piše “Njujork tajms”. Kina, koja velikim delom pozajmicama finansira potrošnju američke vlade, već uveliko postavlja pitanja u vezi sa Obaminim budžetom. I za Evropljane ovo je problem koji smatraju jednim od najznačajnijih u predstojećoj dekadi. Zabrinut, Obama je odlučio da, radi uštede, stavi tačku na svemirski projekat ponovnog slanja čoveka na Mesec i nagovestio smanjenje američkog vojnog budžeta. “Neophodni rat”, kako naziva bojište u Avganistanu, ne može, rekao je, da traje “beskonačno”. Obama je svhavtio da je od izgradnje drugih društava po svetu sada, kako je rekao, najvažnije oporaviti sopstveno, u Sjedinjenim Državama.

Neizvesni rokovi na sudjenju za genocid

Do kraja februara trebalo bi da bude jasnije u kom pravcu će krenuti hrvatsko-srpski proces oko genocida pred Sudom pravde u Hagu. Po jednom od mogućih scenarija, presudu bi mogli da očekujemo tek 2012. godine, ali, trenutno sve zavisi od taktike koju, povodom srpske kontratužbe, priprema hrvatski pravni tim.
"Kada je već došlo do kontratužbe, logično je da bude i druge pisane runde, ali za sada nije sigurno da li Hrvatska želi da stavi preliminarne primedbe na srpsku kontratužbu ili, možda, da osporava pravo nadležnosti Suda. Ako bi se obratila sa takvim zahtevima, Sud bi postavio nove rokove u procesu", rekli su Novostima u Palati mira.

Povratak Alekse Šantića

Sećanje na starog pesnika polako se vraća u Mostar iako se Aleksa Šantić još nije vratio u celu svoju ulicu, mostarska gimnazija više ne nosi njegovo ime, grad više ne dodeljuje Šantićevu nagradu, a pesnika više nema ni u školskim udžbenicima mostarskih učenika. Ipak, na njegovom grobu juče, kada se navršilo 86 godina od smrti, bili su predstavnici sva tri naroda, a prvi put nakon rata godišnjica smrti obeležena je višednevnim programom, objavljuje Politika.

600 policajaca uhapsilo sedam vehabija

Najpoznatije uporište vehabija u Bosni i Hercegovini – selo Gornja Maoča, kod Brčkog – našlo se jutros na udaru oko 600 policajaca, javlja Politika. Po nalogu Tužilaštva i Suda BiH, u akciji nazvanoj „Svetlost”, učestvuju policijski službenici svih bezbednosnih agencija iz BiH, a nadgledaju je pripadnici Policijske misije Evropske unije u BiH. Akcija je počela jutros oko četiri časa i jake policijske snage blokirale su sve puteve prema ovom selu.

Konačni bilans policijske akcije u utorak pod nazivom "Svetlost", najveće od osnivanja dejtonske BiH, na području sela Gornja Maoča, gde živi najbrojnija vehabijska zajednica u BiH od nekoliko hiljada stanovnika, je hapšenje sedam osoba i pronalazak velike količine raznog oružja, minsko-eksplozivnig sredstava i raznih uređaja za komunikaciju, javljaju Novosti. Cilj je bio da se otkriju i krivično procesuiraju osumnjičeni za krivična dela - ugrožavanje teritorijalnog integriteta BiH, napad na ustavni poredak BiH i izazivanje nacionalne, rasne ili verske mržnje, razdora i netrpeljivosti. Gornja Maoča je izolovano mesto u kojem do sada nisu važili zakoni države BiH i u kojem se živi po šerijatskom zakonu. Put koji vodi do sela je potpuno neprohodan, a svi putokazi ka selu su na arapskom jeziku. Na većini kuća su crne islamske zastave, a deca ovog sela uče po nastavnom planu i programu Jordana.

Zar i feredža u Srbiji

U Francuskoj se ovih dana podigla velika buka oko zabrane nošenja islamske nošnje, takozvanih burki, a brojna ministarstva u Vladi Srbije koje je kontaktirao Danas ne mogu pouzdano da tvrde da li je u Srbiji zakon koji se odnosi na zabranu nošenja zara i feredže iz pedesetih godina prošlog veka i dalje na snazi. U Vladi Srbije ne znaju da li ovaj akt uopšte postoji. Muftija beogradsko-novosadski Rešad ef. Plojović: "Vjerovatno je padom vlasti koja ga je donijela pao i zakon o zabrani ili prestalo insistiranje na njegovoj primjeni". Jedino se u zakonu o ličnoj karti pominje zabrana slikanja prekrivenog lica. Kako je novinaru Danasa rečeno u Jedinici za sprovođenje sveobuhvatne reforme propisa Vlade Srbije, do kraja 1990. godine popisano je, odnosno evidentirano - 209 zakona, a do kraja 1999. godine 470 zakona. Međutim, kada je reč o Zakonu o zabrani nošenja zara i feredže iz 1950. godine, rečeno nam je da ovaj akt nije pronađen ni u jednoj od evidencija.

Čaša – do pola puna ili do pola prazna?

Deklaraciju kojom bi Skupština Srbije osudila zločine u Srebrenici podržalo bi 20,6 odsto građana Srbije, pokazalo je istraživanje javnog mnjenja rađeno u januaru 2009. za potrebe Nacionalnog saveta za saradnju s Haškim tribunalom, u koje je Blic imao uvid. Anketa je sprovedena na teritoriji Srbije, na uzorku od 1.000 ispitanika, piše u ovom listu pod naslovom "Svaki peti građanin podržava deklaraciju o Srebrenici".

Kurir, medjutim, prenosi Tanjugov izveštaj o istom istraživanju koji počinje naslovom "Većina za osudu zločina" i gde piše da 67 odsto gradjana smatra da je potrebno usvojiti rezoluciju kojom bi bili osudjeni zločini počinjeni tokom rata u bivšoj Jugoslaviji, ali su mišljenja podeljena oko toga da li je potrebna jedna rezolucija ili dve.

Tri pravosudja na Kosmetu

Na KiM postoje i sudovi u nadležnosti Srbije, ali i kosovsko i pravosuđe Euleksa, objavljuje Politika pod naslovom "Kosovo: Tri pravosuđa, a pravde niotkuda". I sudije sa severa pokrajine priznaju da praktično mogu da reše samo one slučajeve u kojima su obe strane zainteresovane za takav ishod, što se najčešće dešava kod nasledstva. U suprotnom, tuženi može bez ikakvih posledica da beskonačno odbija da se pojavi pred sudom, jer nema policije koja bi sprovela nalog suda i privela ga. „Ako vam, recimo, neko udari auto i napravi štetu od 500 evra koju neće da plati, ne možete mu ništa”, objašnjava jedan od sudija. Ovi sudovi sada rade uglavnom razvode ili procese u kojima se traži naknada štete od države Srbije ili preduzeća sa sedištem na severu Kosova ili u Srbiji. U ostalim delovima pokrajine gde sudova u nadležnosti Ministarstva pravde Srbije nema, Srbi svoja prava (a gotovo svi slučajevi se odnose na uzurpiranu imovinu) traže pred sudovima u nadležnosti vlasti u Prištini, a koji za rešavanje sporova u kojima Srbi tuže Albance nisu mnogo zainteresovani. Euleksove sudije sude samo za teška krivična dela.

Popust na zemljište za investitore

Gradovi i opštine ubuduće će uz saglasnost Vlade Srbije moći da prodaju ili daju u zakup zemljište po ceni nižoj od tržišne ako investitor poveća broj zaposlenih u privredi te lokalne samouprave za najmanje jedan odsto. Drugačije rečeno, ako u opštini sa deset hiljada zaposlenih u privredi novi investitor otvori firmu sa najmanje sto radnika, može da računa i na tu, zemljišnu, pogodnost.

To umanjenje ne može biti veće od očekivanog iznosa rasta javnih prihoda u toku pet godina od početka realizacije tog projekta.

Investitor može dobiti zemljište i bez dinara nadoknade ako realizuje projekat u nedovoljno razvijenim lokalnim samoupravama. U ostalim gradovima popust može da ide do 50 odsto. Ukoliko se utvrdi da investicija ima poseban značaj za određeno područje, opština može besplatno da ustupi zemljište. To je propisano novom uredbom o uslovima i načinu za otuđenje ili davanje u zakup zemljišta po ceni nižoj od tržišne ili besplatno, koja bi u četvrtak trebalo da bude usvojena u Vladi Srbije, objavljuje Politika.

Škole krive za nezaposlenost?

Nesklad između realnih potreba tržišta rada i upisne politike đaka u srednje škole i fakultete, jedan je od glavnih razloga što se na birou trenutno nalazi više od 730.000 nezaposlenih, tvrdi Blic. Ovaj broj bio bi smanjen u startu za trećinu, smatraju poslodavci, kad bi se kod nas kao u Nemačkoj, recimo, svake dve godine radila istraživanja u svim firmama sa pitanjima o tome koja zanimanja nedostaju na tržištu, a za koja smatraju da će im biti potrebna u narednih deset godina.

U poslednjih osam godina, od početka reforme srednjeg stručnog obrazovanja, u srpsko školstvo uvedeno je 60 obrazovnih profila, a da pri tom nije smanjen broj odeljenja koji obrazuju đake za zanimanja kojima je tržište prezasićeno. Stručnjaci upozoravaju da država takvim stavom pokazuje da ne vodi računa o tome da li će mladi ljudi imati šansu da nađu posao u struci za koju se školuju.

Smeštaj za obolelu decu

„Roditeljska kuća”, u kojoj će mališani oboleli od raka iz unutrašnjosti Srbije moći sa roditeljima da borave dok se nalaze na produženom lečenju, biće danas otvorena u beogradskom Institutu za zdravstvenu zaštitu majke i deteta „Dr Vukan Čupić”, javlja Politika. Do sada su roditelji morali da iznajmljuju stanove u okolini bolnice, što je za mnoge porodice bilo finansijski neizdrživo. „Roditeljska kuća” je dozidana na već postojeći objekat Instituta, a na 800 kvadratnih metara smešteno je 12 apartmana.

Švercovanje lekova i druge mućke

Sivo tržište lekova lane bilo je kao devedesetih godina prošlog veka, jer su ljudi koji žele da preko noći dođu do profita, unosili medikamente ilegalno, istakao je u razgovoru za Politiku Dragoljub Vučićević, generalni direktor kompanije „Velefarm”. On kaže da se u neke privatne apoteke ubacuju proizvodi „ispod žita”, ali da to ne čine apotekari već vlasnici ovih ustanova i da je neophodno obaviti redefinisanje vlasništva nad apotekama, odnosno ko zapravo može njima da upravlja.

"Sama činjenica da je deo nabavke lekova za državne zdravstvene ustanove regulisan kroz organizovanje tendera, a veći deo nije, stvara prostor za zaključak da je tržište pod određenim uticajem institucija, politike, ili nekih drugih faktora. Bio bih neozbiljan kad bih rekao da korupcije u ovoj oblasti nema. Toliko je bilo raznih skandala da i oni koji su malo upućeni u dešavanja mogu da zaključe da je apotekarstvo u Srbiji u ozbiljnim problemima", istakao je direktor „Velefarma”.

Brza popravka mosta?

Sanacija beogradskog mosta „Gazela” biće završena do 11. ili 12. februara, a za rekonstrukciju celog mosta potrebno je 58 miliona evra, rečeno je na jučerašnjoj sednici Odbora za saobraćaj i veze Narodne skupštine Srbije, na kojoj se, na zahtev LDP-a, raspravljalo o aktuelnoj situaciji u putnom saobraćaju u Beogradu, objavljuje Politika.

Odbor je zaključcima obavezao JP „Putevi Srbije” da, preko Ministarstva za infrastrukturu, najkasnije do 15. februara dostave odboru i nadležnim institucijama grada Beograda sve relevantne informacije i obračune u vezi sa obimom, uslovima, ukupnom cenom, dinamikom i rokovima za rekonstrukciju mosta „Gazela”, kao i tačan obračun i analizu troškova rekonstrukcije zbog dosadašnjeg odlaganja početka radova. Usvajanju zaključaka prethodila je, gotovo, dvočasovna debata u kojoj se, uglavnom, raspravljalo zašto je došlo do problema u povlačenju kredita od 33 miliona evra, koliko je za radove na „Gazeli” odobrila Evropska banka za obnovu i razvoj. Velimir Ilić optužio grad Beograd za neispunjavanje uslova iz ugovora sa EBRD-om, svi ostali tvrde da je grad uradio svoj deo posla oko raseljavanja Roma.

Ministar i ambasador

Šef srpske diplomatije Vuk Jeremić prvi zvanični susret sa novim ambasadorom SAD u Beogradu Meri Vorlik imao je juče, ali ne u zgradi Ministarstva spoljnih poslova, već u restoranu, objavljuje Pres. Fotoreporter ovog lista snimio je prvo ministra Jeremića, a potom i Vorlikovu kako ulaze u restoran „Madera" u centru Beograda. Kako se vidi na fotografijama, zajedno sa Jeremićem na sastanku sa Vorlikovom bili su i politički direktor ministarstva Borko Stefanović i novi pomoćnik ministra za bilateralne odnose Zdravko Ponoš, bivši načelnik Generalštaba Vojske Srbije. U Ministarstvu spoljnih poslova nisu želeli da komentarišu sastanak Jeremića i amasadora SAD, kao ni to zašto su se odlučili da prvi susret bude baš u restoranu, a ne u zgradi MSP. Dok je Vuk Jeremić razgovarao sa ambasadorom SAD Meri Vorlik u restoranu „Madera", za drugim stolom u ovom restoranu bili su i gradonačelnik Beograda Dragan Đilas i ministar odbrane Dragan Šutanovac. I ministar odbrane primio je juče novoimenovanog ambasadora SAD Meri Vorlik. Tema jednočasovnog razgovora u Ministarstvu odbrane, kako saznajemo, bila je i nastavak saradnje Srbije i SAD u oblasti sistema odbrane.

"To što je prvi sastanak ministra Vuka Jeremića i ambasadora SAD u Srbiji Meri Vorlik održan baš u restoranu, pokazuje želju i jedne i druge strane da razviju bliske i srdačne odnose, odnose pune saradnje. Prvi susreti ambasadora i ministra spoljnih poslova zemlje domaćina su obično vrlo formalne prirode, i po pravilu se održavaju u rezidenciji ministra", objašnjava za Pres bivši ambasador Srbije u Francuskoj i profesor Fakulteta političkih nauka Predrag Simić.

Odziv na peticiju za vanredne izbore

Srpska napredna stranka je prvog dana akcije prikupljanja milion potpisa za raspisivanje vanrednih izbora sakupila je oko 130.000 potpisa građana iz cele Srbije, procena je zamenika predsednika SNS Aleksandra Vučića, objavljuje Pres. Prema njegovim rečima samo u Beogradu peticiju naprednjaka potpisalo je tačno 37.200 građana.

Akcija SNS organizovana je u gradovima širom Srbije, dok je peticija SNS u Beogradu potpisivana na čak 200 štandova. Najveća gužva bila je na punktu u centru Beograda ispred „Ruskog cara", gde su građani u redu čekali kako bi stavili svoj potpis ispod zahteva za vanredne izbore.

Moć i odgovornost

"Demokratska stranka danas ima ogromnu odgovornost za uspešno vođenje zemlje, upravo zbog toga što je na vrhuncu moći. U svakoj jakoj stranci dešava se da u nju pohrle ljudi kojima je stalo samo do vlasti ili profita. DS je postala veoma masovna i nije tako lako kontrolisati sve aspekte njenog delovanja, pa će težnje u izmenama organizovanja i rada naše partije biti na tome, u smislu centralizacije o kojoj je govorio predsednik Tadić", kaže za Danas Dragoljub Mićunović, predsednik Političkog saveta DS, povodom obeležavanja 20 godina od obnavljanja rada stranke.

Prekršaji partija - bez kazni

Pred prekršajnim sudovima u Srbiji protiv 268 političkih stranaka bio je pokrenut prekršajni postupak od 2004. godine jer nisu dostavile nijedan dokument o sopstvenom finansiranju, ali nijedno suđenje nije do danas okončano, navodi se u izveštaju Ministarstva pravde Srbije, prenosi Blic.

Programski direktor „Transparentonosti Srbija” Nemanja Nenadić navodi da su i dostavljeni finansijski izveštaji stranaka nepotpuni i da nikad nisu podvrgnuti pravoj kontroli, a državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen smatra da treba doneti odredbu da se zabrani delovanje strankama koje nisu podnele uredne finansijske izveštaje.

Državni sekretar i tabloid

"Videćemo se na sudu vi, vaš glavni urednik i ja", poručio je juče novinaru Alo državni sekretar u Ministarstvu pravde Slobodan Homen kada je pokušao da od njega dobije odgovor na pitanja o učešću firme njegovog oca Borivoja u nelegalnoj izgradnji „Vera5“ na Voždovcu. Međutim, samo nekoliko dana pre ove ljutite izjave, isti čovek, Slobodan Homen, preko posrednika, direktora jedne izdavačke kuće, molio je glavnog i odgovornog urednika Alo da ne objavljuje priču o sumnjivom poslovanju „Dikem izolacije“, objavljuje ovaj tabloid.
List podseća, sekretar je samo nekoliko dana ranije za dnevni list Politika izjavio da je „u kontroli primene zakona veoma važna uloga medija i građana“ i pozvao ih da prijave svaki primer eventualne zloupotrebe i kršenja zakona.
U međuvremenu, Alo je došao do novih podataka u vezi sa spornom izgradnjom „Vera“ na Voždovcu i umešanosti porodice Homen. Prema tvrdnjama, ali i sudskim svedočenjima stanara, Borivoje Homen je njima, ali i policajcima PS Voždovac, pretio položajem svog sina Slobodana. Postoje i zapisnici iz suda u kojima stanari tvrde da je javno pretio da će tadašnjeg komandira PS Voždovac degradirati u pozornika?!

Stanari su se više puta predsedniku Borisu Tadiću povodom upletenosti Slobodana Homena u sve ovo.
"Nikad nam nije odgovorio u vezi s tim. Firma porodice Homen „Dikem izolacija“ je 2006. godine kupila fiktivnu stolarsku radionicu za svega 5.000 evra (porušenu još 1989. godine) od Stambene zadruge „Prostor“ i tako, kao vlasnik objekta, jer je prethodno izvršena preparcelacija, postala vlasnik zemljišta svih parcela, pored tri solitera uz ulicu Vojvode Stepe, od ulice Mite Cenića do Nikšićke. Idealnu polovinu prodala je grčkom „Veropulosu“ za 2.500 evra posle čega je krenula gradnja megamarketa", rekao je za Alo jedan od stanara, koji je zamolio da se njegovo ime ne objavljuje zato što se plaši za svoj život.

Ministar i novinar

Po završetku sednice Odbora za saobraćaj i veze Milutin Mrkonjić, ministar za infrastrukturu, žurno je krenuo napolje iz parlamenta, rekavši novinarima da nema vremena za izjave. Novinar Kurira Milan Lađević pokušao je da, ipak, dođe do ministrove izjave, ali mu je Mrkonjić u odlasku rekao: „Ti samo nastavi tako da pišeš, kako pišeš”. Lađević je nešto prokomentarisao, što novinari nisu čuli, na šta mu je Mrkonjić odvratio psovkama. Lađević mu nije ostao dužan, a Mrkonjić je, uz bujicu psovki, otišao iz skupštinskog zdanja. Kurir je juče saopštio da je Mrkonjić ošamario Lađevića, ali niko od novinara i poslanika u Skupštini Srbije nije mogao da posvedoči da se taj incident dogodio, piše u Politici.

Novinar lista Kurir Milan Lađević optužio je juče ministra za infrastrukturu Milutina Mrkonjića da ga je ošamario usred Skupštine Srbije! Prema njegovim rečima, incident se dogodio neposredno posle sednice Odbora za saobraćaj kada ga je ministar navodno najpre udario, a onda i žestoko izvređao. Mrkonjić, međutim, tvrdi da novinara nije ošamario već samo „blago pomilovao po licu", objavljuje Pres pod naslovom "Afera šamar".
"Mrkonjić udario novinara Kurira", naslov je u ovom tabloidu.

Istraga o napadu na novinarku

Večernje novosti izveštavaju o konferenciji za štampu povodom napada na njihovu novinarku iz Šapca Aleksandru Delić. Manojlo Vukotić: "Privatizacija medija - nacionalna katastrofa." Šabačka eparhija: "Bogdan Simanić više nije u crkvenoj službi."

Nakon pretnji Bogdana Simanića, sveštenika SPC i suvlasnika šabačkog nedeljnika "Glas Podrinja" Aleksandri Delić, dopisnici Večernjih novosti iz Šapca, policija je započela istragu. Saslušani su Simanić i Tatjana Cvejić, novinarka Blica, preko koje je sveštenik pretio novinarki Novosti. Uzeti su i listinzi njihovih telefonskih razgovora.
Manojlo Vukotić, generalni direktor i glavni urednik Kompanije Novosti, rekao je u utorak, na konferenciji za novinare organizovanoj povodom ovog incidenta, da očekuje da istražni organi rade svoj posao. A reakciju očekuje i od SPC.

Pogibija na pružnom prelazu

Na pružnom prelazu bez branika, u ulici Gavrila Principa (kod stočne pijace) u Šapcu, u noći između ponedeljka i utorka oko 0.15 časova, dogodila se teška saobraćajna nesreća u kojoj su život izgubile četiri osobe, javlja Politika.

Do udesa je došlo kada je na automobil marke "jugo 55" beogradskih registarskih oznaka, koje se nije zaustavilo na prelazu, naletela lokomotiva koja se kretala od železničke stanice u Šapcu ka Malom Zvorniku.

Kriminalno bogatstvo

Darko Šarić, pljevaljski narko-bos, u poslednje dve godine u kupovinu firmi u Srbiji uložio je više od pedeset miliona evra. Isto toliko novca Šarić je uložio i u kupovinu kuća, stanova i ugostiteljskih objekata. Na njegovi ime zvanično se u Srbiji ne vodi ništa.

"Ni u jedno preduzeće Šarić novac nije "investirao" pod svojim imenom. Za njega su to obavljali njegovi najbliži poslovni saradnici, među kojima je nekoliko novosadskih i beogradskih advokata i kontroverznih biznismena. Naravno da su svi oni znali da je novac koji ulažu za Šarića zarađen u trgovini kokainom, ali su poslovnu saradnju s njim debelo naplaćivali novcem, kućama i funkcijama u kupljenim firmama", kaže izvor Blica iz vrha MUP Srbije.

Imena vođa i članova narko-klanova, razotkrivenih u međunarodnim policijskim operacijama „Balkanski ratnik“ i „Šah-mat“, otkucao je crnogorski državljanin, koji je uhapšen u Srbiji krajem prošlog leta, objavila je podgorička Televizija „Vijesti“, objavljuje Alo. „Vijesti“ ne imenuju „tastera“, ali se na osnovu njihovih informacija pretpostavlja da je reč o Ivanu Pavloviću (35) Ikeru, protiv kojeg je Specijalni sud u Beogradu pre desetak dana podigao optužnicu takođe zbog šverca 1,2 tone kokaina iz Južne Amerike u Evropu.

Partizan dočekuje Barselonu

Košarkaški spektakl u ”Pioniru”: Partizan u 2. kolu Top 16 Evrolige dočekuje Barselonu (sreda 20.45 - TV), najavljuju Novosti. Trener Partizana Duško Vujošević: "Biće čudo ako ne osvoje Evroligu, ali nećemo se uplašiti. Imaju slabosti, najmanje od svih ekipa, ali imaju... Nisu vanzemaljci, pipnućemo ih. Nećemo se uplašiti, nećemo ustuknuti."