Nadzor investicionih kompanija sa Vol strita je u srcu debate u Vašingtonu. U Britaniji sledeće nedelje počinje sa radom turbina koja koristi energiju mora, prva takve vrste u svetu. Britanci sumnjaju da vlada namerava da im povećava poreze na indirektan način. Vašington post prenosi priču o ljubavi, veri i promeni.

 

Kongres i Ministarstvo finansija na različitim pozicijama

 

Dok se Kongres i Bušova administracija bore da obuzdaju finansijsku krizu, Vašington je podeljen oko pitanja kako ojačati nadzor nad finansijskim institucijama posle decenija deregulacije, prenosi današnji Njujork tajms. Obe strane se ipak slažu da je krah tržišta kredita jasan znak slabosti federalnih i državnih regulativnih organa.

 

Demokrate u Kongresu prave nacrt zakona kojim bi bilo osnovano novo telo ili dodeljene nove nadležnosti američkoj centralnoj banci, Federalnim rezervama, a sve u cilju nadzora nad poslovanjem komercijalnih banaka i ostalih finansijskih institucija. Ministarstvo finansija, sa druge strane, žuri sa pripremom sopstvenog predloga, koji bi trebao da razmrsi mrežu prepletenih nadležnosti raznih federalnih i državnih organa u ovoj oblasti. I pored sličnosti u ciljevima ova dva nacrta, ove dve grane vlasti se ne slažu oko sredstava za njihovo postizanje.

 

Predlog demokrata bi stavio kompanije sa Vol strita pod striktan nadzor kome su već decenijama podvrgnute komercijalne banke. Tako bi se od kompanija poput Goldman Saksa i Meril Linča tražilo da odvoje značajne rezerve kapitala, što bi ostavilo manje sredstava za zajmove ili trgovinu hartijama od vrednosti. Upravo su kompanije sa Vol strita odigrale glavnu ulogu u finansiranju visoko rizičnih hipoteka vrednih milijarde dolara. Gubici na ovim poslovima su u srcu sve dublje krize finansijskih tržišta koja je dovela američku ekonomiju na ivicu recesije.

 

Protivnici ovih mera tvrde da bi regulativa ove vrste odvratila investicioni kapital u trenutku kad je najpotrebniji ekonomiji. Kompanije sa Vol strita su najveći donatori obe političke partije, i jasno je da će se oštro suprostaviti novim ograničenjima.

 

 

Ministarstvo finansija izgleda da nema jasan stav o ovom pitanju. Zvaničnici ovog ministarstva su ubeđeni da je današnji regulativni sistem fragmentiran i zastareo. I sam ministar Henri Polson je o tome govorio. Ali i predsednik Buš i Polson, bivši izvršni direktor Goldman Saksa, imaju "filozofski" pogled na problem, strahujući da bi ograničenja mogla ugušiti ekonomsku aktivnost.

 

Cela ova rasprava dobila je neočekivani preokret posle prošlonedeljnih mera Fedralnih rezervi u cilju sprečavanja sistematskog kolapsa Vol strita. Istupajući kao "zajmodavac poslednje instance", Federalne rezerve su ponudile kredit JP Morgan Čejsu kao pomoć u preuzimanju Ber Sternsa, koji je bio na ivicu bankrota. Američka centralna banka je objavila da je spremna da dâ stotine milijardi dolara zajmova velikim investicionim bankama kroz program koji je do sada bio strogo rezervisan samo za komercijalne banke.

 

Potezi centralne banke su učinili vidljivijim nejednak tretman investicionih kompanija sa Vol strita i komercijalnih banaka. Komercijalne banke podležu većem stepenu regulative, u zamenu za privilegiju pozajmljivanja sredstava od Federalnih rezervi pod povlašćenim uslovima. Najavljene mere ovu privilegiju daju i investicionim bankama koje takvoj vrsti kontrole nisu podložne. Zato je i pitanje jačanja regulative i kontrole nad kompanijama sa Vol strita ponovo aktuelno.

 

Njujork tajms navodi da je kriza na tržištu nekretnina i kredita slična terorističkom napadu 11. septembra 2001. godine, kada je otkrivena rupa u radu između obaveštajnih službi i organa za zaštitu reda. Trenutno je najmanje četiri federalnih agencija zaduženo za nadzor nad hipotekarnim kreditima. Problem je i u federalnim agencijama koje nadziru rad banaka, jer one nisu finansirane iz budžeta, već iz naknada koje primaju za svoj rad od banaka čiji bi rad trebalo da kontrolišu. Ove agencije se bore za svoje kljente tako što snižavaju stepen kontrole nad njihovim radom i time slabe regulativni sistem, smatra Njujork Tajms.

 

Uspon britanske moći na moru

 

Iako bi se iz naslova teksta koji je Independent objavio na današnjoj prvoj strani moglo pomisliti da Britanci evociraju uspomene na vreme kada su bili najveća svetska imperija i neprikosnovena sila na moru, ovaj list zapravo piše o novom programu proizvodnje održivog energetskog sistema.

 

Ovaj list navodi da Britanija sledeće nedelje ulazi u novo doba - počinje primena plana prema kojem će ova zemlja proizvoditi energiju direktno iz mora koja okružuju njenu obalu. Konstrukcija duga 122 stope, koja izgleda kao vetrenjača okrenuta naopako, isploviće iz Belfasta i otpočeti sa proizvodnjom električne energije koristeći snagu plime i oseke. Ova turbina je prva te vrste u svetu i očekuje se da započne proces koji bi mogao dovesti do revolucije u Britaniji. Naime, procene su da bi Britanija mogla obezbediti petinu svojih potreba za energijom iz ovih izvora, čime bi postala "Saudijska Arabija u korišćenju energije mora".

 

 

Independent navodi da je Britanija zemlja sa najvećim potencijalom za eksploataciju energije mora i da poseduje polovinu ovih resursa u Evropi i između 10 i 15 procenata na svetu. Ipak, niz vlada nije imao sluha za razvoj ove grane energetike. Do promene je došlo tek pre nekih godinu dana, kada je otkriven plan za gradnju brane duge 10 milja koja bi koštala više od 14 milijardi funti. Ipak, studija izvodljivosti ovog projekta, koju je naručio britanski premijer Gordon Braun, neće biti gotova pre 2010. godine, a sama brana, koja bi mogla da zadovolji 5% britanskih potreba za električnom energijom, ne bi počela sa radom pre 2020. godine. Već sada postoje protivnici ovog projekta, koji su zabrinuti da bi brana mogla nepovratno da poremeti ekološki sistem mesta gde bi bila postavljena.

 

Dok je projekat izgradnje brane gigantski i preskup, zahteva godine izgradnje a ne može biti pomeren posle, konstrukcija turbina je brža, jeftinija i fleksibilnija. Turbine imaju manji uticaj na divlji svet i okolinu, ali njihov tehnološki potencijal nije ništa manji od projekta brane, s obzirom da se procene kreću da bi one mogle proizvesti bar jednaku količinu energije, navodi Independent. Najveća je briga da bi turbine mogle naškoditi morskim sisarima, poput foka, ali projektanti navode da će se one kretati polako i da životinje neće biti u opasnosti.

 

Dom sa pogledom - veći porez

 

Britanski dnevni list Dejli telegraf otkriva da državni inspektori širom zemlje prave tajnu bazu kojom će biti pokriveno 23 miliona domova u Engleskoj. Oni koji žive u domovima za koje su inspektori procenili da imaju poželjna svojstva suočavaju se sa značajnim povećanjem poreza.

 

Inspektori su identifikovali osam miliona domova sa sopstvenim parkingom. Povrh toga, zaveli su 80.000 domova kao mesta od posebne vrednosti zbog "lepog pogleda". Oni su bili vrlo precizni u svojim izveštajima, pa su tu dati detalji poput toga da li je pogled na more, brda, planine, jezera, polja ili golf terene, kao i da li je on "delimičan" ili "potpun", navodi Dejli telegraf.

 

 

Erik Pikls, član Kozervativne partije, izjavio je povodom ovog pitanja sledeće: "Svaki dom je premeren, fotografisan i zaveden u katalog od strane Braunovih inspektora. Porodice će se suočiti sa rastućim porezom zbog zločina da žive u lepom delu grada. Samo bi laburistima moglo da padne na pamet da oporezuju ljude zbog toga što gledaju kroz svoj prozor."

 

Porez na nekretnine je veliki izvor kontroverzi otkako su laburisti došli na vlast, s obzirom da domaćinstva sada plaćaju duplo veći iznos nego pre deset godina. Dejli telegraf je prošlog meseca objavio podatke prema kojima su vladini zvaničnici pokušali da prikriju grešku zbog koje je na hiljade domova svrstano u pogrešnu poresku grupu i stoga bilo suočeno sa plaćanjem većeg poreza.

 

Istraživači ovih dnevnih novina su ustanovili da će neka od ovogodišnjih poreskih rešenja biti veća i za 11%, što značajno nadmašuje stopu inflacije od 4%. Vlada tvrdi da prosečan račun neće premašiti 4%, kao i da inspektori ne vrše prikrivenu reevaluaciju, što znači da niko neće biti kažnjen ako na bilo koji način unapredi svoj dom, ako ima parking ili lep pogled. Inspektori su na terenu samo da bi utvrdili tačnost podataka na listama za procenu poreza, tvrde zvaničnici.

 

Vera u čuda

 

Današnji Vašington post na naslovnoj strani prenosi priču o paru čiji se život promenio u deliću sekunde, ali koji nalazi utehu u veri, nadi i ljubavi.

 

Deni i Dajana Glusko svaki dan počinju sa molitvom, i to se nije promenilo u njihovim životima. Oni ne preispituju svoju veru i ne sumnjaju u Boga i pored sudbine koja ih je zadesila. Oni su, naime, prošlog maja doživeli saobraćajnu nesreću, iz koje je Deni izašao neozleđen a Dajana ostala paralisana od vrata naniže. Nijedno od njih dvoje nije imalo pojas na sebi.

 

U danima koji su sledili, oboje su tražili oprost od Boga zbog nepoštovanja zakona i snagu da se suoče sa onim što ih čeka u budućnosti. Tri godišnja doba su prošla, a Dajana je još u bolnici. Ipak, umesto da očajava, ovaj par govori o čudima i veri.

 

 

Deni i Dajana su se upoznali na jednoj igranci pre više od četiri decenije. Deni tvrdi da je to bila ljubav na prvi pogled i da je svom drugu još tada rekao: "To je devojka koju ću da oženim". Dajana je tada imala 14 godina, a Deni 18. Uzeli su se nekoliko meseci pošto je Dajana završila srednju školu. Deni tvrdi da se Dajana od tada nije nimalo promenila, ostavši tiha i nežna i nepokolebljivo verujući u Isusa Hrista. Za sebe kaže da je bio od onih hrišćana čija se vera iscrpljivala u nedeljnom odlasku u crkvu. Omiljen zbog svoje društvenosti, prema svojoj ženi i dvoje dece ponašao se sasvim drugačije, na trenutke čak i surovo. Ambiciozni biznismen nije trpeo da mu se kod kuće iko suprostavlja. "Toliko je puta trebalo da me ostavi. Godinama se molila Gospodu za spas moje duše."

 

Denijev duhovni preobražaj je počeo osamdesetih godina, kada je njihov sin oboleo od raka. On i Dajana su prodali kuću i preselili se u malo mesto u Ohaju da bi mogao da podučava mlade. To je od tada postao njegov životni poziv.

 

Dajana je promenila tri bolnice od nesreće. Lečena je na Keslerovom institutu za rehabilitaciju, gde je pacijent bio i Kristofer Riv posle povrede kičme. Dajana  je napustila ovu bolnicu u avgustu, pošto osiguravajuća kompanija, nezadovoljna napretkom, više nije htela da plaća račune lečenja u toj ustanovi. Dajana još nije mogla da diše sama i doktori su sumnjali da će to ikad ponovo moći. Kad je stigla u Specijalnu bolnicu u Vašingtonu, doktorka joj je obećala da će ponovo disati. Održala se svoju reč. Na Dajanine grudi prikačena je elektronska spravica, slična pejsmejkeru, koja podstiče kontrakcije dijafragme. Deni i Dajana su bili presrećni, nazivajući to čudom, prenosi Vašington post.

 

Dajana kaže da je oprostila svom suprugu prvog dana posle nesreće i da je onda prihvatila svoje stanje. Auto je upao u jarak posle Denijevog trenutka nepažnje. "Nesreće se događaju", smatra Dajana. Deni koristi svaki trenutak da bude sa svojom suprugom. Osoblje bolnice tvrdi da nikada nije videlo takvu bezuslovnu ljubav i podršku između dvoje ljudi. Deni se trudi da bude od pomoći i drugim pacijentima i njihovim porodicama, tako da je na neki način postao lokalni pastor bolnice.

 

Svake večeri ovaj par ima trenutak za sebe. Deni tada namesti posteljinu na Dajaninom krevetu, očešlja joj kosu, poljubi je za laku noć i smesti se u njena kolica gde spava svake noći. To će se promeniti od sutra, s obzirom da osiguravajuća kompanija nema nameru da više snosi troškove bolničkog lečenja, već je voljna da obezbedi negu Dajani kod kuće. Obezbedili su joj jedan bolnički krevet i spravu za nadzor – samo ono najosnovnije. I pored brige kako će se snaći sami, Deni donekle žali što Dajana nije puštena kući dan ranije, na Uskrs.

Vrh strane