U avgustu je zabeleženo poskupljenje svih životnih namirnica - od mleka i mlečnih proizvoda, preko hleba, brašna, svih vrsta svežeg mesa, kafe, sokova, slatkiša, alkoholnih pića do suncokretovog ulja. Ministar spoljnih poslova Velike Britanije Vilijam Hejg saopštio je juče u Beogradu jasnu poruku - Srbija treba da odustane od rezolucije o Kosovu u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija. Telefonski razgovori koje je haški optuženik Ratko Mladić tajno snimao pokazuju da je Slobodan Milošević intenzivno sarađivao sa Haškim sudom 1996. godine. Školsko zvono u 1.226 matičnih osnovnih i srednjih škola u Srbiji danas će označiti početak nove školske godine za oko 900.000 učenika, od toga 80.000 prvaka. Početna akcija Naftne industrije na Beogradskoj berzi i u sredus će vredeti 506 dinara, iako je cena u utorak varirala od 500 do 520 dinara.

Ulje od ponedeljka 145 dinara

Od poslednjeg poskupljenja ulja nije prošlo ni 20 dana, a proizvođači su trgovcima dostavili nove cenovnike po kojima će ova namirnica poskupeti celih 38 odsto. Već u ponedeljak ulja “vital” i “sunce”, koje proizvodi kompanija “Invej”, u radnjama će se prodavati za najmanje 145 dinara po litru, potvrdili su trgovci za Blic. Na listi proizvoda koji će poskupeti do početka oktobra nalaze se i mesne prerađevine, konditori, praškovi za veš i sredstva za ličnu higijenu. Talas poskupljenja koji je Srbiju zahvatio početkom avgusta nastaviće se sve do oktobra. U avgustu je zabeleženo poskupljenje svih životnih namirnica - od mleka i mlečnih proizvoda, preko hleba, brašna, svih vrsta svežeg mesa, kafe, sokova, slatkiša, alkoholnih pića do suncokretovog ulja.

EU i SAD strahuju od ishoda glasanja u UN

Ministar spoljnih poslova Velike Britanije Vilijam Hejg saopštio je juče u Beogradu jasnu poruku - Srbija treba da odustane od rezolucije o Kosovu u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija i da se fokusira na perspektivu članstva u Evropskoj uniji. Šta će biti ukoliko srpski državni vrh ne napravi željeni zaokret u politici, britanski diplomata javno nije rekao, ali je nagovestio da bi se takvo ponašanje odrazilo na brzinu procesa evropskih integracija, piše Danas. Ukoliko bi na sednici Generalnoj skupštini većina glasala za akt kojim se Beograd i Priština pozivaju na pregovore, Srbija bi dobila podršku svetske organizacije za svoj stav, a izgubili bi oni koji žele da se ovaj problem reši diktatom i nametnutim rešenjima, kaže jedan diplomatski izvor Politike. Ni oni se, kako kaže sagovornik lista, ne bi mogli oglušiti o stav Generalne skupštine koji je u prilog rešenju pregovorima. Insistiranje da se rezolucija povuče samo je dokaz da još niko ne može znati kako će se glasati u ovom telu UN.

Nemačka štampa: Tadić majstor taktike

Dok se srpska štampa bavi efektima ”blic-krig” posete berlinskog zvaničnika Gvida Vestervelea, nemački mediji u fokus su stavili šefa naše države, pišu Novosti. Tako je ”Frankfurter rundšau” u utorak objavio portret Borisa Tadića, pod naslovom ”Majstor taktike”, a tekst počinje konstatacijom da bi ”52-godišnji srpski predsednik mogao da bude kandidat za Nobelovu nagradu - kada bi se njome nagrađivala politička genijalnost”. Ovaj nemački dnevnik izneo je niz pohvala na račun stila kojim je srpski predsednik u poslednjih šest godina kormilario zemljom u pravcu Evrope, a Tadićevu najnoviju kosovsku inicijativu naziva ”majstorskim delom”.

Milošević sarađivao sa Hagom od 1996. godine

Telefonski razgovori koje je haški optuženik Ratko Mladić tajno snimao pokazuju da je Slobodan Milošević intenzivno sarađivao sa Haškim sudom 1996. godine, saznaje Blic. Miloševićevu saradnju sa Međunarodnim sudom potvrđuje i jedan razgovor s početka 1996, koji je Mladić, tada već optužen za ratne zločine, vodio sa Momirom Bulatovićem, tada predsednikom Crne Gore. Bulatović u tom razgovoru prenosi Miloševićev zahtev Mladiću da u Hag pošalje svog pomoćnika generala Zdravka Tolimira da svedoči. “Generale, to je neophodno, predsednik Milošević to očekuje. Milutinović je bio na razgovorima sa Kasezeom. Dobijena su jaka uveravanja da na njih niko ne može politički da utiče... “- govorio je predsednik Crne Gore komandantu vojske Republike Srpske. Međutim, Mladić se nije slagao sa time da u Hag pošalje Tolimira, koji je uhapšen 31. maja 2007.

Akcije NIS ne menjaju cenu

Početna akcija Naftne industrije na Beogradskoj berzi i u sredus će vredeti 506 dinara, iako je cena u utorak varirala od 500 do 520 dinara. Dugačkih redova ispred srpskih pošta nije bilo, a naloge za prodaju akcija daju oni koji su oko 2.500 dinara već namenili za drugu kupovinu, pišu Novosti. Većina od 4,8 miliona građana odlučila da za početak prati kretanje vrednosti akcija i potom donese odluku o eventualnoj prodaji. I u sredu će hartija NIS moći da varira od minimum 466 do 557 dinara. Za dva dana trgovanja prodato je 189.172 akcija NIS za 95,65 miliona dinara. I dalje su najtraženije akcije koje su procenjene na 505 dinara i ti paketi idu najbrže.

U klupama 80.000 prvaka

Školsko zvono u 1.226 matičnih osnovnih i srednjih škola u Srbiji danas će označiti početak nove školske godine za oko 900.000 učenika, piše Politika. Klupe osmoletki prvi put će zauzeti oko 80.000 prvaka – gotovo identična vest osvanula je na novinskim stranama prvog septembra lane, a u Ministarstvu prosvete tvrde da nije reč o „resavskoj školi” nego da je broj najmlađih učenika ove godine jednak prošlogodišnjem. A pošto je akcija deljenja besplatnih udžbenika sada proširena i obuhvata školarce prvog i drugog razreda, komplete na poklon od države dobiće oko 160.000 đaka. Blic piše da Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije nije odustala od jednodnevnog protesta prvog dana školske godine, a koji će na različite načine podržati njihovi članovi po školama. Tako neki đaci neće imati prvi čas, neki će imati skraćene časove, a neki neće imati nastavu uopšte.

Krkobabić pobedio MMF

Vlada Srbije i Međunarodni monetarni fond uspešno su završili pregovore o petoj reviziji stend-baj aranžmana dogovorom po kojem je povećanje plata u javnom sektoru i penzija pomereno za januar, ali će penzioneri u oktobru ili verovatnije u novembru dobiti jednokratnu pomoć, kako bi lakše prebrodili pad kupovne moći do početka naredne godine, saznaje Danas od izvora u Vladi, koji je učestvovao u pregovorima. Usklađivanje plata i penzija sa rastom cena na malo u januaru će državu koštati neplanirane četiri milijarde dinara, što je gotovo sav „višak“ novca u budžetu. Načelno je utvrđeno da bi novac trebalo da dobiju svi penzioneri sa primanjima manjim od 20.500 dinara, kojima bi moglo da se podeli od 3.500 do 5.000 dinara (što će naknadno Vlada utvrditi na osnovu novca kojim bude raspolagala), ali je MMF odbio predlog vicepremijera Jovana Krkobabića da se u Pismo o namerama unese da će penzioneri dobiti po 5.000 dinara, rekavši da bi o tome trebalo da odluči Vlada Srbije i da Ministarstvo finansija izađe sa tačnom cifrom o visini raspoloživih sredstava. Pošto će penzioneri dobiti ovaj novac u novembru, njima neće biti data pomoć planirana za sam kraj ove godine, kao ni novac o kojem se govorilo da će im možda biti podeljen u januaru. Ipak, Krkobabić je „pobednik“ pregovora, pošto je izdejstvovao pomoć za svoje birače, kao i povećanje penzija (ali i plata) u januaru. Osim toga, penzije i plate ponovo će biti povećane i u aprilu i oktobru naredne godine u okviru redovnog usklađivanja sa rastom cena na malo.

Vraćeno zemljište „Luci Beograd”

Oko sto hektara zemljišta između Pančevačkog mosta i Ade Huje presudom Višeg suda, vraćeno je „Luci Beograd” na korišćenje, piše Politika. Ovo zemljište na desnoj obali Dunava predmet je sedmogodišnjeg spora između grada i lučke uprave. Poslednjim rešenjem, prema rečima Nenada Popovića, predsednika skupštine akcionara „Luke Beograd”, sud je odbacio zahtev da se Skupština grada uknjiži na zemljište na koje grad pretenduje na osnovu ugovora iz 1975. godine. “Najzad je dokazano ono što tvrdimo od samog početka: da ugovor nije stupio na snagu i da ne može da proizvodi pravno dejstvo zato što nije dobio saglasnost tadašnjih organa uprave grada i nisu overeni spiskovi parcela. Javni pravobranilac Beograda u ovom postupku nije uspeo da dokaže da je ugovor stupio na snagu” – rekao je Popović na jučerašnjoj konferenciji na medije koju je sazvala uprava „Luke Beograd”.

Albanci za srpski pasoš plaćaju 10.000 evra

Udruženje boraca ratova od 1990. i Pokret socijalista Toplice inicirali su potpisivanje peticije građana za poništavanje svih dokumenata izdatih Albancima sa Kosova i Metohije na osnovu lažne prijave boravka u opštini Merošina. Potpisivanje peticije započelo je prošlog vikenda u Prokuplju, a ove sedmice je nastavljeno u Merošini, piše Danas. “Kad sakupimo 3.000 potpisa građana predaćemo je Policijskoj upravi Niš, na čijoj je teritoriji policijska stanica Merošina. Zahtevamo da se ponište rešenja o prebivalištu za 53 kosmetska Albanca kada se dokaže da oni ne žive na teritoriji ove opštine, što je nesumnjivo. Ukoliko nadležna policija to ne učini, zahtevaćemo da nas prime premijer i potpredsednik Vlade Mirko Cvetković i Ivica Dačić, kojima ćemo predati peticiju, jer je nedopustivo da Albanci koji ne žive u Merošini dobijaju rešenja o prebivalištu, na osnovu kojih su izvadili srpske lične karte i pasoše i upisali se u biračke spiskove u Merošini” - rekao je predsednik Pokreta socijalista Toplice Ratko Zečević, inače i sam učesnik ratova od devedesetih, poznat javnosti i kao bivši načelnik Topličkog okruga koji je 1999. na mitingu Saveza za promene u Prokuplju pucao u vazduh. Prema njihovim navodima, neki stanovnici opštine Merošina, među kojima ima i bivših i sadašnjih policajaca, navodno uzimaju od dve do deset hiljada evra kako bi kosovskim Albanci omogućili dobijanje novih srpskih dokumenata.

Država ne rešava monopol mlekara

Petooktobarsku slavljeničku tortu s deset svećica poslastičari će teško moći da naprave s nekim mlečnim sastojkom. Ako to i uspeju ostali građani u Srbiji mogu s pravom da ih upitaju odakle njima mleko za šlag kada ga ostali nemaju. Jer, posle deset godina pravljenja boljeg društva u Srbiji onaj kome treba mleko treba da ustane s prvim petlovima da bi mogao da ga nađe u radnji, piše Politika.
Ko je za to kriv i kako je moguće da nema mleka u jednoj zemlji s velikim poljoprivrednim potencijalima o kojima se vrlo rado priča? Da li je za to kriva privatizacija kojom je samo jednom kupcu – investicionom fondu „Salford” – prodato čak pet mlekara čijim je udelom zagospodario sa 60 odsto na domaćem tržištu? Od kako je nestašica mleka počela ministar poljoprivrede Saša Dragin optužio je nekoliko puta upravo vlasnika „Imleka” i Subotičke mlekare da su svojim monopolskim ponašanjem izazvali nestašicu. Ovakva optužba za monopol nije nova, međutim, država zvanično nije priznala da postoji zloupotreba dominacije na tržištu. Komisija za zaštitu konkurencije čak dva puta je donosila rešenje o postojanju monopola. Vrhovni sud je, međutim, prvo rešenje Komisije poništio, a po drugom se još uvek vodi postupak. Sumnjama o monopolu nestašici belog napitka samo je dodat gas, ali se čini da država nema ni snage ni volje da taj problem – jednom reši, konstatuje list.

Zašto Draža Mihailović još nije rehabilitovan?

Posle sloma komunističkog projekta, izvesna revizija istorije Drugog svetskog rata u Srbiji i Jugoslaviji bila je, bez sumnje, neminovna i neophodna. Pobednička istoriografija, sa svojom partizanskom ikonografijom i lakirovkama, bila je već i pre toga iritirajuća i neodrživa. Osamdesetih godina otvaranje tabua i kritičke korekcije bile su preduzimane čak i među njenim piscima i interpretatorima. Revizionistički talas iz devedesetih je, međutim, sve to preplavio i sa sličnom ideološkom isključivošću, posle dvehiljadite, na mesto partizanske instalirao četničku mitologiju, piše Danasov analitičar Sava Dautović u tekstu o zapletima i raspletima sudskih rehabilitacija u Srbiji. Odgovarajući na pitanje zašto se zahtev za rehabilitaciju Draže Mihailovića „krčkao“ duže od ostalih Danas piše kako je iz upućenih izvora saznao da je to bilo „zaslugom“ onoga ko je I pokrenuo inicijativu za rehabilitaciju. “A to je, niko drugi, do unuk četničkog Čiče broj 1, Vojislav Mihailović. Njegova početna revnost da slavnog pretka oslobodi stigme ratnog zločinca, izgleda da je naglo splasnula. Na pozive suda da pregleda iz arhiva dobijenu građu, i obrazloži rehabilitacioni zahtev, on se mesecima nije odazivao. Onda je naišao reizbor sudija i skoro jednogodišnji moratorij za sve slučajeve. A pošto je sudija u čijoj je nadležnosti bio ovaj predmet otišao na višu dužnost, postupak je prešao u ruke drugog sudije. Kad se Vojislav Mihailović, najzad, pojavio pred sudom i započeo pregled prikupljene dokumentacije, ispostavilo se da je njen elektronski deo bez teksta (prazan CD), krivicom arhiva koji ga je takvog dostavio sudu. I tako je, ponovo, moralo da se kreće od početka! Najzad, ročište je zakazano za 16. septembar ove godine”- piše Danas.

Opštine farbaju cene

Ko želi da okreči stan, zameni pločice u kupatilu ili postavi novi prozor, nema obavezu da pre ulaska majstora pribavi projektni plan i vlasničku dokumentaciju. To propisuje Zakon o investicionom održavanju i izgradnji. Ali, u pojedinim opštinama drugačije čitaju paragrafe, pa prilikom prijavljivanja radova, od vlasnika traže hrpu papira, za koje treba izvojiti i do 500 evra, pišu Novosti. Propis, koji se sada različito primenjuje, donet je prošle godine na predlog Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja. Uprkos tome što su nadležni u Republici planirali da novim odredbama olakšaju proceduru vlasnicima kvadrata, na lokalu su se potrudili da sve zakomplikuju.

Pančevka pogođena harpunom u Budvi

Maja Georgi (28) iz Pančeva teško je povređena prekjuče dok se kupala na plaži Mogren u Budvi, kada ju je lokalni ronilac pogodio harpunom, dugim metar i po, u levo rame. Devojka je prebačena u kotorsku bolnicu gde joj je urađena komplikovana operacija i van je životne opasnosti, piše Pres. Marija Georgi povređena je na dvadesetak metara od obale. Budvanski ronilac Milan Lalović slučajno ju je pogodio u levo rame, a spasioci su, srećom, odmah uspeli da izvuku nesrećnu devojku na obalu i pozvali Hitnu pomoć, koja ju je prevezla u bolnicu.

Okončana najstarija srpska parnica

Apelacioni sud u Kragujevcu dostavio je ove sedmice presudu učesnicima u sporu Janković protiv Jankovića i na taj način je pravosnažno okončana najstarija srpska parnica, piše Politika. Početa je 14. marta 1978. godine pred Opštinskim sudom u Guči kad je Sreten Janković (83) iz Kotraže u Dragačevu pokušao da obori testament pokojnog oca Radojice i ugovor o doživotnom izdržavanju koji je njegov roditelj sklopio sa drugim sinom, Vidojem Jankovićem (78). Braća su pre 32 godine prestala da govore i počela da se sude pa se bratski nesporazum otegao na 35 održanih, sedam odloženih i tri rasprave na licu mesta. A troškovi postupka narasli na 299.189,16 dinara.

Bez nestašice nitroglicerina

Iako su radnici „Srboleka” zapretili da će obustaviti proizvodnju nitroglicerina, tablete koju oboleli stavljaju ispod jezika i tako otklanjaju bol kod napada angine pektoris, nema razloga za paniku srčanih bolesnika, poručili su juče iz Informacione službe Apotekarske ustanove, prenosi Politika. U državnim apotekama imaju tromesečne zalihe nitroglicerin lingvaleta, dakle oblika lekova koji se stavlja ispod jezika. Ipak, upozoravaju da bi ukoliko bi štrajk potraje više meseci, moglo doći do problema oko nabavke ovog leka, kojeg u Srbiji jedino proizvodi „Srbolek”. Osim nitroglicerina u obliku lingvaleta, u apotekama imaju i dovoljne količine ovog leka u obliku spreja koji se ušpricava takođe pod jezik, ali koji je nešto skuplji.

Lauers: Počastvovan sam što otvaram Bitef

Belgijski reditelj Jan Lauers i trupa Nidkompani otvoriće ovogodišnji 44. Bitef koji će trajati od 15. do 25. septembra. Scenski rukopis ovog lucidnog i maštovitog umetnika beogradska publika imaće priliku da vidi u dva navrata: prve i treće festivalske večeri. Rediteljska poetika Jana Lauersa odlikuje se originalnim idejama, snažnim emocijama i zanimljivim scenskim izrazima. Upravo to su bili razlozi što je selektorski tandem Jovan Ćirilov i Anja Suša u selekciju 44. Bitefa uvrstio dve predstave Jana Lauersa i pomenute trupe Nidkompani iz Brisela, piše Politika.. Jan Lauers dao je specijalno za taj list intervju u kome govori o svojim predstavama koje će biti izvedene na Bitefu, umetnosti, pozorištu... “Imali smo dug razgovor sa direktorom festivala oko izbora predstave koja treba da otvori Bitef, i divno je što je izbor pao na komad „Izabelina soba”, jer se do sada nismo predstavili publici u Beogradu, a posebno jer reč je o predstavi koja je vrlo otvorena i optimistična. Sa druge strane, „Kuća jelena” je mračnija, i govori o ratu na Balkanu, i na Kosovu. To su dve potpuno različite predstave koje će festivalu, nadam se, pružiti raznolikost. Počastvovan sam što ću otvoriti Bitef. Posebno me intrigira politička situacija u Srbiji, i u regionu. Znatiželjan sam kako će ljudi reagovati” – kaže Lauers.

Stranke nezadovoljne Zakonom o finansiranju partija

Političke stranke nisu zadovoljne radnom verzijom zakona o finansiranju političkih subjekata koji je pripremila radna grupa Ministarstva pravde i Agencije za borbu protiv korupcije. Kako Politika nezvanično saznaje iz vladajuće koalicije, svaka stranka imala je više od 20 primedbi na ponuđeni tekst, koje su članovima radne grupe predočene u toku jučerašnjih konsultacija. Jedna od odredaba koja je za sve stranke neprihvatljiva, i po njihovoj oceni nesprovodiva, jeste ona kojom se traži da sve donacije strankama moraju „ići” preko tekućeg računa, uključujući i članarinu, kao i priloge od nekoliko stotina dinara. Partije ne žele ni da one imaju obavezu da utvrđuju da li njihovi donatori obavljaju javne poslove ili da li su platili porez. Predstavnici partija koji su, inače, članovi šire radne grupe za izradu novog zakona radnu verziju teksta dobili su krajem juna. Prema rečima predstavnika Agencije za borbu protiv korupcije u užoj radnoj grupi Zorana Stojiljkovića naredni sastanak sa predstavnicima svih političkih partija trebalo bi da bude održan oko 10. septembra. Nakon toga radna grupa će u određenom roku, u skladu sa njihovim primedbama, doraditi tekst.

Desetoro povređenih na Surčinskom putu

Devet osoba povređeno je kada se u utorak, oko sedam časova, na Surčinskom putu 10a, autobus Gradskog saobraćajnog preduzeća "Beograd" sudario sa kamionom hladnjačom, pišu Novosti. Vozač kamiona V. S. (49) i pešak A. A. (15) zadobili su teške telesne povrede i kolima hitne pomoći prebačeni su na Odeljenje reanimacije Urgentnog centra, dok su ostale osobe, srećom prošle sa lakšim ozledima. Do nesreće je došlo u trenutku kada se zglobni autobus, koji saobraća na liniji "605" kretao iz pravca Ledina ka Surčinu. Vozač GSP je, pokušavajući da zaobiđe baru, kod restorana "Kineski zid" na Surčinskom putu, prešao u suprotnu kolovoznu traku i sudar je bio neminovan.

Srbija mora da pobedi Australiju

Danas je „biti ili ne biti" za srpske „orlove", piše Pres. Košarkaši Srbije igraju protiv Australije od 15.30 sati ključnu utakmicu A grupe na šampionatu sveta u Turskoj, a samo pobeda daje im šanse da u osmini finala izbegnu Amerikance. Zbog lošijeg međusobnog skora sa Nemcima, naši košarkaši bi u slučaju poraza od „kengura", čak i ako dobiju Argentinu u poslednjem kolu, bili četvrti što bi ih direktno odvelo na „drim tim" u prvoj nokaut fazi. Ali, niko u taboru Srbije ne razmišlja da postoji bilo koja druga mogućnost osim pobede. Atmosfera je postala još bolja s povratkom Krstića i Teodosića u tim i to se oseća na svakom koraku. Nema više, kao pred prva tri meča, sumornih, smorenih lica u lobiju hotela „Hilton". Svi su nasmejani i veseli, a padne i poneka šala.

Đoković pobedio Troickog

Novak Đoković je savladao Viktora Troickog rezultatom 6:3, 3:6, 2:6, 7:5, 6:3 u žestokom, maratonskom duelu na startu US opena, piše Blic. Definitivno prerano zakazani srpski duel je već u 1. kolu publici na stadionu Artur Eš doneo nekoliko velikih preokreta, uspone i padove sa obe strane mreže i pre svega fantastičnu borbu u izuzetno teškim uslovima. Duel je trajao 220 minuta.