Mesecima aktuelna tema o svetskoj finansijkoj krizi i recesiji u SAD i danas okupira naslovne strane svetske dnevne štampe. Mere koje je preduzela američka centralna banka izazvale su poremećaje na tržištima širom sveta. Petogodišnjica invazije na Irak je blizu, i to je odlučna prilika da se pokrene pitanje o opravdanosti ove akcije. Raste broj beskućnika u Nju Orleansu. Prvi rezultati lokalnih izbora u Francuskoj ukazuju na poraz desničarske partije Nikole Sarkozija. Britanska vlada optužena da prikriva stvarni stepen zagađenja vazduha. Neredi na Kosovu se nastavljaju.

 

Pokušaj spašavanja finansijskih tržišta u SAD

Jedna od glavnih vesti u većini dnevnih listova jeste pokušaj Federalnih rezervi da izbegnu sistemski krah finansijskih tržišta odobrivši zajam od 30 milijardi dolara za preuzimanje Ber Sternsa i objavivši da će obezbediti pozajmice najvećim investicionim kompanijama na Vol Stritu. Američka centralna banka je takođe smanjila kamatnu stopu za četvrtinu procentnih poena, na 3,25%. Ovo je treći potez Federalnih rezervi u poslednjih desetak dana kojim pokušavaju da stabilizuju finansijska tržišta i spreče recesiju u SAD, navodi Njujork tajms.

 

Posle vikenda intenzivnih pregovora, Federalne rezerve su odobrile zajam od 30 milijardi dolara investicionoj banci JP Morgan radi preuzimanja Ber Sternsa, jedne od najvećih kompanija na Vol Stritu. Ber Sterns je bio blizu kolapsa zbog rastućih gubitaka posle kraha na hipotekarnom tržištu u avgustu 2007. godine. Kompanija je u oktobru 2007. godine primila gotovinsku injekciju od jedne kineske kompanije ali to nije bilo dovoljno da spreči sunovrat akcija ove kompanije na berzi.

 

Letošnji kolaps tržišta drugorazrednih hipotekarnih kredita u SAD doneo je ogromne gubitke finansijskim kompanijama i investitorima, nepoverenje u finansijska tržišta, pad kursa dolara na rekordno niske grane prema konkurentskim valutama i pooštravanje uslova pozajmica. Procenjuje se da su banke i finansijske institucije u svetu prošle godine pretrpele gubitke veće od 100 milijardi dolara, a da će na poslovima sa rizičnim hipotekarnim hartijama izgubiti možda i još oko 300 milijardi dolara tokom 2008.

 

 

Potencijalno važniji potez je obavezivanje Federalnih rezervi na davanje zajmova investicionim bankama koje su u problemima. Ova najava je slična programu prema kojem bi ovim bankama bilo stavljeno na raspolaganje 200 milijardi dolara, ali je razlika u tome što sada nema ograničenja sume novca koja može biti pozajmljena.

 

Nejasno je koliko su rizika preuzele na sebe Federalne rezerve ovakvim potezima, ali je jasno da je JP Morgan odlično prošao, kupivši Ber Sterns za samo delić njegove tržišne cene samo nedelju dana ranije. Naime, JP Morgan je platio 2$ za akcije koje su nedavno vredele 30 dolara. Ministar finansija SAD Henri Polson je izjavio da ga mnogo manje brine moralna dilema vezana za "vađenje" jedne kompanije iz problema u kojima se našla svojom krivicom od mogućnosti izbijanja lančane reakcije koja bi dovela do bankrota velikog broja investicionih kompanija.

 

Stručnjaci za monetarnu politiku su iznenađeni dometom napora američke centralne banke da spreči ili olakša finansijsku krizu u kojoj su se našle SAD. Oni smatraju da su potezi Federalnih rezervi bez presedana, ali se pitaju da li će moći da reše probleme u čijem su korenu ogromni gubici izazvani lošom praksom davanja rizičnih zajmova.

 

Berze u minusu

Vašington post izveštava o padu na berzama širom sveta posle sinoćnih vesti o novim merama koje su preuzele Federalne rezerve i kolapsu pred kojim se našla jaka američka investiciona kompanija Ber Sterns.

 

Najveće azijske berze pale su jutros i za celih 5%. Prvi izveštaji sa evropskih tržišta ukazuju na sličnu tendenciju.

 

 

Cena zlata je dobar pokazatelj zabrinutosti investitora oko budućih kretanja na tržištima hartija od vrednosti, a ona je skočila na rekordnih 1023 dolara za uncu. Sirova nafta se prodavala za 111 dolara po barelu. Dolar je ponovo dostigao rekordno nizak nivo u odnosu na evro.

 

Potezi koje su Federalne rezerve povukle za vikend, umesto da umire investitore, samo su pojačali sumnju da će se kriza dalje širiti, prenosi Vašington post.

 

Gordon Braun najavljuje istragu o Iraku

Independent prenosi na današnjoj naslovnoj strani najavu britanskog premijera Gordona Brauna o sprovođenju pune istrage o greškama napravljenim u Iraku pre i posle invazije od pre pet godina. "Potrebno je da se suočimo sa svim posledicama rata u Iraku i učimo iz toga", prenosi reči premijera ovaj dnevni list. Ova Braunova izjava značajno se razlikuje od nastupa njegovog prethodnika na premijerskom mestu, Tonija Blera, koji je uporno odbijao ideju o ispitivanju opravdanosti rata u Iraku.

 

Braun, ipak, insistira da nije pravo vreme za trenutno otpočinjanje istrage, s obzirom na to da je situacija u Iraku osetljiva, a britanske trupe još na terenu gde pokušavaju da stabilizuju situaciju u ovoj zemlji. Dakle, istrage će biti, samo još nije poznato kada. S obzirom na situaciju u Iraku, Braun može još dugo na rečima da podržava preispitivanje celokupne invazije na Irak, a u praksi da odlaže isto - Irak verovatno još dugo neće biti stabilna zemlja.

 

 

"Doći će vreme kada će biti prikladno sprovesti istragu", izjavio je Braun. "Ali dok traju napori cele britanske vlade i oružanih snaga u pravcu podržavanja naroda i vlade u Iraku u stvaranju budućnosti zasnovane na pomirenju, demokratiji, prosperitetu i bezbednosti, verujemo da sada nije pravo vreme za to."

 

Toni Bler je tvrdio da javna istraga nije potrebna s obzirom da je četiri puta raspravljano o pozadini rata u Iraku - od strane Hatonove i Batlerove komisije, kao i Parlamentarnog komiteta za obaveštajnu službu i bezbednost i Komiteta za spoljne poslove donjeg doma. Kritičari su tvrdili da sve ove istrage nisu dale punu sliku o ratu o Iraku, prenosi Independent.

 

Raste broj beskućnika u Nju Orleansu

Juesej tudej izveštava o rastućem broju beskućnika u Nju Orleansu posle uragana Katrina, broju koji do sada nije zabeležen u gradovima SAD. Naime, jedan od 25 stanovnika ovog grada živi na ulici.

 

Procene su da na ulicama Nju Orleansa živi 12.000 beskućnika, što čini 4% od ukupnog broja stanovnika ovog grada. Broj beskućnika se udvostručio posle uragana Katrina. Ovaj procenat je četiri puta veći od proseka za američke gradove, u kojima je obično manje od 1% stanovnika bez krova nad glavom. Gradovi koji su najbliži Nju Orleansu u pogledu populacije beskućnika su Atlanta (1,4%) i Vašington (0,95).

 

 

Gradonačelnik Nju Orleansa Rej Nagin apelovao je na federalne vlasti da obezbede fondove za rešavanje gorućeg problema grada. Mnogi su postali beskućnici posle uragana Katrina pošto su im domovi uništeni u vremenskoj nepogodi a država im nije ponudila drugi smeštaj ili zato što više nisu mogli da plaćaju paprene kirije. Pošto su i mnogi centri za prihvat beskućnika zatvoreni posle Katarine situacija je još gora.

 

Gradonačelnik Nagin je predložio ponovno uvođenje zabrane spavanja na javnim mestima, ali postoje mišljenja prema kojim bi ovakva mera samo pretrpala zatvore, prenosi Juesej tudej.

 

Poraz desnice na lokalnim izborima u Francuskoj

U centru pažnje francuske štampe je juče održani drugi krug lokalnih izbora u ovoj zemlji. Nakon što je obrađeno više od polovine glasova jasno je da je levica odnela pobedu u važnim gradovima, poput Strazbura, Amijena, Tuluza, Nanta, Lila i Kajena, uspevši da očuva vlast u Parizu i Lionu, prenosi današnji Liberasion. Desnica je izgleda sačuvala Marsej, treći grad po veličini u Francuskoj. Na nacionalnom nivou, levica je osvojila oko 49,5 odsto glasova naspram 47,5 odsto koji su otišli desnici.

 

 

Drugu nedelju uzastopno birači su okrenuli leđa konzervativnoj partiji predsednika Nikole Sarkozija, Uniji za narodni pokret (UMP). Izbori su doživljeni kao prvi veliki test popularnosti francuskog predsednika od njegove pobede na predsedničkim izborima u maju prošle godine.

 

Izbore je karakterisao rekordno nizak odziv birača u prvom krugu glasanja (66,5%) da bi u drugom opao za još 1%, što je najslabije interesovanje od kako postoji Peta Republika. Rezultat izbora i slab odziv birača jasan su dokaz nezadovoljstvom rezultata reforme u zemlji, ali i protest protiv načina na koji predsednik Sarkozi vrši svoju funkciju. Osiono ponašanje i privatni skandali Sarkozija su doveli do toga da mu narod, čim se za to ukazala prilika na lokalnim izborima, uputi jasnu poruku šta o svemu tome misli, smatra Liberasion.

 

Britanska vlada krije stvarno zagađenje životne sredine

Gardijan se u današnjem izdanju bavi problemom zagađenja životne sredine, nagoveštavajući u samom naslovu da bi emisija ugljendioksida u Britaniji mogla biti veća nego što to vladini zvaničnici tvrde. Prema istrazi koju je sprovela Kancelarija za nacionalnu reviziju klimatske promene u Velikoj Britaniji prouzrokovane su emisijom štetnih gasova, možda za čak 12% većom od onoga što zvaničnici predviđaju. Kancelarija za nacionalnu reviziju u vezi sa tim oštro kritikuje britansku vladu optužujući je za korišćenje dva različita sistema obračuna emisije. "Vladinom pristupu problemu nedostaju doslednost i koordinacija", izjavila je KNR.

 

Prema jednom sistemu, koji je vlada predstavila UN i javnosti, Britanija je u 2005. godini pokazala poboljšanje u odnosu na 1990. godinu kada je emisija CO2 u pitanju. Manje poznati, ali tačniji podaci, međutim, govore o znatno većoj emisiji u 2005. godini, prenosi KNR.

 

"Prilikom podnošenja izveštaja o emisiji štetnih gasova vlada polazi od dve različite osnove: one prilagođene UN i one namenjene Kancelariji za nacionalnu statistiku. Tako se napredak Velike Britanije u redukciji emisije štetnih gasova predstavlja na dva potpuno različita načina", navodi se dalje u izveštaju KNR, a prenosi Gardijan. Prema izveštaju, ukoliko se merenje obavi metodom nacionalnog obračuna, zapravo "nije ni došlo do smanjenja emisije".

 

 

Gardijan podseća da je ministar za zaštitu životne sredine, Fil Vulas, prošle nedelje izjavio sledeće: "Emisija gasova koji izazivaju efekat staklene bašte opala je u Britaniji za 16,4% od 1990. godine. Nastavljamo sprovođenje našeg plana da u periodu od 2008. do 2012. skoro udvostručimo cifru koju Kjoto protokol nalaže".

 

Opozicione partije i udruženja za zaštitu životne sredine optužili su prošle noći vladu da obmanjuje javnost i to baš u vreme kada se Velika Britanija svetu predstavlja kao prva u efikasnom sprovođenju redukcije štetnih gasova. "Izveštaj KNR otvara raspravu o kredibilnosti vladinog pristupa problemu. U odsustvu pouzdanih i iskrenih izveštaja rezultati bi mogli da predstavljaju potencijalnu katastrofu", rekao je Piter Ejnsvort, državni sekretar Ministarstva za zaštitu životne sredine vlade u senci.

 

Izveštaj Kancelarije za nacionalnu reviziju, dug 40 stranica, otkriva da vladina odeljenja interpretiraju podatke u različitim kontekstima i zarad postizanja različitih ciljeva, što sve vodi ka okarakterisanju rada britanske vlade kao "zbunjujućeg".

 

Nastavak nemira u Kosovskoj Mitrovici

Fajnenšel tajms u izdanju za 17. mart 2008. piše o napadu Srba na konvoj Ujedinjenih nacija na Kosovu koji je sprovodio uhapšene srpske protestante, što je nekolicina iskoristila za bekstvo. Napad je usledio nakon upada policije UN u sud UNMIK-ove misije u Kosovskoj Mitrovici, prenosi Fajnenšel tajms, zauzimajući ga ponovo nakon okupacije istog koju su Srbi sproveli pre tri dana. Desetine Srba uhapšeno je tom prilikom.

 

Policija UN bacila je suzavac kako bi rasterala grupu od nekoliko stotina Srba, okupljenih nakon sprovođenja racije, u obračunu sa policijom i NATO mirovnim trupama. Srpska omladina bacala je kamenje i Molotovljeve koktele na francuske NATO trupe, a jedno NATO vozilo je zapaljeno. Svedoci su izjavili da je nekoliko zatvorenika uspelo da pobegne nakon što su Srbi silom otvorili jedno od vozila UN konvoja.

 

Fajnenšel tajms ovom prilikom podseća da 120.000 pripadnika srpske manjine, naspram dva miliona etničkih Albanaca, odbija da prizna proglašenje nezavisnosti Kosova od 17. februara. Beograd se takođe izjasnio da nikada neće prihvatiti secesiju i ulaže sve napore da proširi svoj autoritet u severnom delu Kosova.

 

Više od 500 pripadnika UN policije, uglavnom Ukrajinaca, učestvovalo je u sprovođenju racije. Pre početka cele akcije, stotinu francuskih vojnika u blindiranim vozilima, deo velike Nato mirovne snage na Kosovu, blokiralo je sve pristupe sudu u severnom delu grada, podeljenom između Srba i Albanaca. Uhapšeni Srbi nisu pružali nikakav otpor prilikom njihovog sprovođenja ka vozilima, prenosi Fajnenšel tajms, kao i to da je srpska zastava potom skinuta.

Vrh strane