Dok Buš snabdevanje Kosova oružjem i rat u Iraku izjednačava sa širenjem mira u svetu, Holanđani i Kinezi šalju svoje trupe – jedni u Čad, drugi na Tibet. Nezadovoljni građani SAD protestuju širom zemlje.

 

Pravo u lice Srbiji

Današnje izdanje Njujork tajmsa u tekstu pod naslovom „Pravo u lice Srbiji, tri komšijske zemlje se izjasnile da će priznati Kosovo“ prenosi jučerašnju odluku Hrvatske, Mađarske i Bugarske da priznaju nezavisno Kosovo. To je pravi udarac za Srbiju, prenosi Njujork tajms, koja uporno pokušava da poništi već mesec dana staro proglašenje nezavisnosti.

 

 

 

U izjavama triju zemalja navodi se da je odluka doneta nakon „dugog razmatranja“, a naglašena je i neophodnost zaštite srpske manjine na Kosovu, gde više od 90% stanovništva čine etnički Albanci. „Vlada je donela odluku da prizna Kosovo“, rekao je hrvatski premijer Ivo Sanader i dodao: „Znam da je Srbiji teško da pređe preko toga, što je jedan od glavnih razloga što smo čekali ovliko dugo, ali ne očekujem pogoršanje političkih i ekonomskih odnosa. Ne postoji alternativa za dobre komšijske odnose.“

 

Hrvatska ambasada, koja je u nemirima nakon proglašenja nezavisnosti Kosova stradala zajedno sa američkom, zaštićena je novim čeličnim kapcima. Što se tiče srpskih istočnih komšija, diplomatski zvaničnici su izjavili da je nekoliko bugarskih porodica napustilo teritoriju Srbije iz straha od osvete. I mađarski zvaničnik se izjasnio o zabrinutosti Budimpešte zbog potencijalnih napada na mađarske manjine – nekih 300.000 građana – na krajnjem severu Vojvodine. Usput je dodao: „nezavisno Kosovo je stvarnost i priznavanje istog ne može da se izbegne.“

 

Srpski ministar spoljnih poslova, prozapadnog opredeljenja, Vuk Jeremić, prihvatio je odluku komšija sa „velikom žalošću“, prenosi Njujork tajms. „Zemlje koje donose ovakve odluke ne mogu imati dobre odnose sa Srbijom“, izjavio je Jeremić u Grčkoj, tradicionalnim saveznikom Srbije, koja nije priznala Kosovo.

 

Broj zemalja koje su do sada priznale Kosovo veći je od 30. Kanada je svoje zvanično priznavanje najavila za utorak, naglašavajući da bi primoravanje dva miliona Albanaca da se ponovo spoje sa Srbijom nakon što su devte godina bili pod upravom UN, bilo besmisleno.

 

Što se tiče Vašingtona, predsednik Buš je odobrio snabdevanje oružjem i drugim odbrambenim materijalom vladu Kosova i na taj način povukao potez koji će svakako raspaliti srpske i ruske zvaničnike koji se zajedno oštro suprostavljaju nezavisnosti Kosova. U zvaničnom saopštenju državnom sekretaru, predsednik Buš je rekao da će prodaja oružja, zajedno sa odbrambenim treninzima i razmenom trupa, „ojačati bezbednost SAD i potpomoći širenje mira u svetu“, navodi se u Njujork tajmsu.

 

Srpski prozapadni predsednik, Boris Tadić, rekao je još ove nedelje da će odnosi sa Hrvatskom verovatno dalje patiti usled novih dešavanja. List podseća da su Srbi i Hrvati u periodu između 1991. i 1995. godine vodili rat oko raspada bivše Jugoslavije. „Želimo uspostavljanje što boljih odnosa sa Hrvatskom, ali priznavanje Kosova sigurno nije čin dobre komšijske volje“, prenose se reči predsednika Tadića.

 

List se još jednom osvrće i na nemile događaje u Kosovskoj Mitrovici od ponedeljka, prenoseći izjavu NATO da je nasiljem dirigovao jedan deo srpske vlade. Beogradske dnevne novine Blic su juče citirale zvaničnike koji tvrde da je Slobodan Samardžić, ministar za Kosovo, među onima koji su uticali na to da napetost ostane na visokom nivou.

 

Buš: „Borba u Iraku je plemenita, neophodna i pravedna“

Predsednik Džordž Buš je petogodišnjicu invazije na Irak obeležio beskompromisnim govorom u kojem je rat u Iraku okarakterisao kao plemenit, neophodan i pravedan, prenosi Gardijan u današnjem broju. Sudeći prema Bušovim tvrdnjama, na pomolu je još neviđena arapska pobuna protiv Osame bin Ladena i Al-Kaide.

 

 

Što se tiče anketa sprovedenih medju građanima SAD koje jasno govore o nezadovoljstvu zbog rata u Iraku, Buš nije pokazao ni najmanje pokajanje. Više je nego odlučan kada su u pitanju snage SAD koje će dalje ostati u Iraku. „Pet je godina iza nas provedenih u ovoj borbi. Razumljivo je da se čuju svakakve glasine po pitanju toga da li je sve to vredno borbe, da li je borba vredna pobede i da li smo u stanju da pobedimo“, rekao je Buš i nastavio: „Meni su odgovori sasvim jasni: Svrgavanje Sadama Huseina sa vlasti bila je prava odluka. Ovo je borba koju Amerika mora dobiti, jer su u upitanju naših ruku dela – svet je postao bolji, a SAD su sada sigurnije.“

 

Rat je doneo smrt hiljadama ljudi, prenosi Gardijan, koštao je više stotina milijardi dolara i okrivljen je za pojavu nove nestabilnosti na Bliskom Istoku. Što se tiče kontigenta trupa, Buš se o njegovoj odluci od prošlog januara da broj trupa SAD sa 124 poveća na 154 hiljade izjasnio kao o „otvaranju vrata glavnoj strategijskoj pobedi rasprostranjenog rata protiv terorizma“. Dodao je: „Trebalo je da Irak teroristima predstavlja mesto na kome bi Al-Kaida naterala arapsku masu da protera SAD. Umesto toga Irak je postao mesto na kome su se Arapi ujedinili sa SAD u borbi protiv Al-Kaide. Trenutno svedočimo o prvom velikom ustanku Arapa protiv Osame bin Ladena. Značaj tog poduhvata ne može biti potcenjen.“

 

Rekavši da će broj SAD trupa na leto pasti na 140.000, nagovestio je da po povratku generala Dejvida Patrosa, komandanta SAD u Iraku, u Vašington sledećeg meseca radi sumiranja napretka, on i nema neke dalje planove.

 

Buš je još rekao da je procenjena cena rata precenjena, ali nije dao nikakvu drugu cifru. Za manje od godinu dana koliko mu je ostalo u Beloj kući, predsednik Buš je postao izrazito izolovana figura političke scene SAD. Većina neo-konzervativaca koji su ga pritiskali da započne rat su davno napustili svoje pozicije. Krhka multinacionalna koalicija koju je Buš sastavio je takođe nestala, prenosi Gardijan, a istom vesti se bavi i većina drugih stranih medija.

 

Ogromna razmera demonstracija u SAD

Španski dnevni list El Mundo izveštava o demonstracijama širom SAD protiv rata u Iraku, a povodom njegove petogodišnjice. Navodi se da je policija jedva uspela da suzbije demonstrante, uhapšivši pritom više od 200 učesnika širom zemlje. Ulice, kao i pristupi pojedinim objektima u većim gradovima SAD bili su blokirani.

 

U samom Vašingtonu uhapšeno je 32 demonstranta nakon pokušaja blokiranja kancelarija IRS-e (američke poreske službe), dok je nekih tridesetak drugih učesnika blokiralo zgradu Kongresa, rekli su zvaničnici policije SAD.

 

Pokušaj blokiranja ulaza u kancelarije IRS-e nije bio slučajan – on simboliše nezadovoljstvo građana SAD usled visoke cene rata u Iraku. Policija je rasčistila pristup zgradi u roku od sat vremena.

 

„Hteli smo da se suprostavimo prilivu novca koji služi za finansiranje rata, okupacije i bombi“, rekla je Frida Berigan, jedna od organizatora protesta. Celom pokretu priključili su se i članovi Pokreta protivnika rata.

 

U San Francisku, jednom od glavnih centara opozicije ratu, policija je uhapsila više od 100 ljudi koji su celog dana protestvovali u samom centru grada, prenosi El Mundo. U Vašingtonu je kasnije tokom dana stotine demonstranata blokiralo poslovni centar grada prilikom čega su se okomili na zgradu Vašington posta. Demonstranti su potom bacali crvenu farbu na zgradu novina Igzeminer kao i na Behtel Nešenal inc, koja se vezuje za glavne ugovore o rekonstrukciji u Iraku. U Njujorku se gomila uglavnom koncentrisala oko Tajms skvera i zahtevala je momentalno povlačenje trupa iz Iraka.

 

El Mundo navodi da je invazija koštala SAD 500 milijardi dolara od 2003. godine i da prestavlja jednu od glavnih tema u aktuelnoj predsedničkoj kampanji. Više hiljada Iračana je ubijeno, a milioni su primorani da napuste svoje domove. Cifra američkih vojnika poginulih u ovom ratu dostigla je četiri hiljade.  

 

Holanđani šalju trupe u Čad

O tome šta će dve flote holandskih marinaca koje u maju kreću za Čad tačno tamo raditi, piše u današnjem izdanju Folkskranta. Obe jedinice čine deo misije EU koja je prvobitno sprovođena od strane Francuske. Koji je njihov posao tamo i da li će slabo naoružanim marincima neko priskočiti u pomoć ukoliko dospeju pod vatru? Ova i slična pitanja postavljena su u utorak i sredu prilikom zasedanja u Hagu, a Folkskrant ih dalje obrađuje.

 

 

„U pitanju je operacija koja je usmerena na zaštitu tamošnjeg stanovništva“, obećao je kapetan Rob Bauer, jedan od organizatora plana odbrane, i nastavio: „Rekao bih da takve akcije nikada nisu besmislene.“ Svi mogući scenariji po kojima bi marinci mogli da upadnu u nevolju ili možda čak budu evakuisani „poprilično su neverovatni“, naglasio je Rob Bauer.

 

U pitanju je broj od 60 marinaca, prenosi Folkskrant. Holandska vlada ih šalje da služe kao „oči i uši“ trima vojnim kompanijama u jugoistočnom Čadu, koje žele da se zaštite od svakog iznenađenja pobunjenika i vladinih trupa. Ukoliko budu imali viška vremena, predložilo je holandsko Ministarstvo odbrane, marinci mogu da se bave i običnim patroliranjem.

 

Polazak je planiran za polovinu maja, a marinci će sa sobom povesti novog Vikinga, desantni brod, prvenstveno namenjen snežnom vremenu, ali relativno lagani tegljač ispao je pogodan za sve tipove terena. Uostalom, početak kišne sezone u ovom delu planete jeste juni. Keramičke ploče koje idu preko karoserije Vikinga otporne su na metke iz kalašnjikova kao i na gelere, ali ne i na teže mitraljeske municije, niti raketne granate kojima takođe raspolažu vojnici Čada.

 

Ono što još upada u oči, navodi Folkskrant, jeste da su marinci dobili zadatak za koji nisu specijalizovani. Dalje, nisu snabdeveni nikakvnim specijanim vozilima za izviđanje, opremljenim noćnim kamerama, niti vode sa sobom prevodioca koji bi im pomogao u razgovoru sa meštanima. Odbrana, sa druge strane, smatra da su marinci „dovoljno opremljeni“ za zadatak koji im je namenjen.

 

Folkskrant prenosi pravila igre: eventualni napadi na holandske marince automatski ih ovlašćuje da uzvrate vatru, kao i opasnost po njihov glavni zadatak – zaštita meštana. Dopušteno oružje su Mag mitraljezi, zatim mitraljezi kalibra 50 i protivtenkovske rakete. Ukoliko marinci nisu u stanju sami da se izbore sa situacijom, ugovoreno je da im druge, bolje opremljene, trupe priskoče. One raspolažu između ostalog blindiranim vozilima sa topovskim cevima od 30mm, minobacačem od 81mm sa dometom od 5 km. U slučaju krajne nužde, Francuzi će biti spremni da pošalju i podršku iz vazduha.

 

Kina šalje pojačanje na Tibet

Nakon kulminiranja nemira na Tibetu, Kina se odlučila da pošalje vojno pojačanje, prenosi francuski list Mond u današnjem broju. Zamenik tužioca glavnog grada Tibeta, Lase, izjavio je u sredu da je odobrio hapšenje 24 osobe osumljičene za ugrožavanje državne bezbednosti prilikom izbijanja nasilja 14. marta.

 

 

 

Kineski vojni konvoji su na putu ka Tibetu, a izvestan broj svedoka izjavio je da je broj kineskih trupa u zapadnim delovima Kine, gde živi tibetanska manjina, već povećan. „Video sam konvoj od nekih 200 kamiona i po 30 vojnika između njih, što će sve ukupno biti 6.000, u samo jednom danu“, rekao je Džordž Blum, dopisnik nemačkih dnevnih novina Di Cajt za BBC, pre nego što je napustio Lasu. U zapadnoj Kini reporteri BBC-ja registrovali su oko 400 vojnih vozila kako se kreću ka Tibetu.

 

Ministarstvo spoljnih poslova KIne „ozbiljno je zabrinuto“ zbog sastanka britanskog premijera Gordona Brauna i Dalaj Lame. Kina zahteva od Britanaca da ne podrži budističkog duhovnoh vođu koji je trenutno u izbeglištvu u severnoj Indiji. Kin Gang, portparol ministarstva, izjavio je sinoć da je Dalaj Lama „politički izbeglica angažovan u pokretima za podelu Kine i da se u te svrhe koristi verom“, prenosi Mond.   

Vrh strane