Cene za život neophodnih dobara i usluga su u SAD porasle za 9,2%. Džon Mekejn govori o svom „kraljevskom poreklu“, a Kina i Dalaj Lama bar na kratko spustili loptu.

 

Sve skuplje osnovne namirnice

Kako navodi Vašington post u današnjem izdanju, inflacija pogađa sve slojeve društva, ali su oni sa niskim i srednjim prihodima najviše pogođeni inflacijom, s obzirom da cene osnovinih namirnica rastu brže od luksuznih.

 

 

 

Cene dobara i usluga u SAD su za 4% veće nego u istom periodu prošle godine. Ali, postoji nesklad u pogledu rasta cene dobara koja su neophodna za život i onih bez kojih lako možemo ako treba da se stegne kaiš.

 

Vašington post je sproveo analizu vladinih podataka o kretanju inflacije u prošloj godini i došao do saznanja da je cena prehrambenih namirnica, benzina, zdravstvene zaštite i drugih za život neophodnih dobara i usluga porasla za 9,2%. Ovo povećanje košta američku porodicu koja je ostvarila prosečan prihod od 45.000 dolara dodatnih 972 dolara godišnje, pod pretpostavkom da nije smanjila potrošnju ovih dobara usled rasta cene. Širok spektar dobara i usluga kojih se potrošači mogu lakše odreći, poput obroka u restoranu, alkoholnih pića, novih kola, nameštaja i odeće, poskupeo je za samo 2,4%.

 

U isto vreme, plata prosečnog zaposlenog u SAD je porasla za oko 5%. Ova kontradikcija – visoka inflacija koja prati osnovne namirnice, a nizak rast cena luksuzne robe i plata – pomaže u boljem razumevanju nezadovoljstva zaposlenih i pre nego što je američka privreda zapala u krizu.

 

Inflacija nije posledica rigidnosti tržišta rada ili prevelikog stimulisanja američke privrede, smatra Vašington post. Da je to problem, plate bi gurale inflaciju naviše, a prosečna domaćinstva ne bi bila ta koja su pogođena krizom već oni koji su dali novac na zajam pod fiksnim kamatnim stopama. Inflaciju u SAD podstiče globalno tržište, pre svega žeđ zemalja poput Kine i Indije za naftom, usled čega je njena cena porasla za 60% od 2006. godine. Ovaj američki list za nedaće Amerikanaca krivi i povećanu tražnju zemalja u razvoju za hranom.

 

Visoka cena nafte je povećala račune za grejanje i troškove prevoza u SAD. Mlečni proizvodi su poskupeli za 15% od 2006. godine, voće i povrće za 10%, a žitarice i peciva za 8%. Porast troškova zdravstvenog osiguranja je, sa druge strane, posledica duboko ukorenjenih problema u ovom sektoru, usled čega prosečna porodica za ove usluge izdvaja 200 dolara više nego prethodne godine.

 

Ovi inflatorni pritisci utiču na smanjenje tražnje potrošača što je, sa druge strane, jedan od razloga za oštro usporavanje ekonomskog rasta ove godine. Potrošači se povlače i zbog nižih cena nekretnina, manje dostupnosti kreditima i pada na tržištima hartija od vrednosti. Ovi različiti izvori slabosti u američkoj privredi pogađaju i različite grupe potrošača. Siromašni i oni sa prosečnim primanjima najviše su pogođeni inflacijom, viša srednja klasa nosi teret pada na tržištu nekretnina, a oni najimućniji brinu zbog problema na finansijskim tržištima.

 

Inflacija predstavlja glavobolju i za Federalne rezerve, posebno u kontekstu njenih pokušaja da spreči recesiju u SAD. Smanjenje kamatnih stopa dovelo je do pada vrednosti dolara, što je dodatno povećalo cene u ovoj zemlji. Američka centralna banka ipak smatra da ne može puno toga da uradi da spreči inflaciju, s obzirom da je ona generisana kretanjima izvan SAD.

 

 

Džon Mekejn dalji potomak škotskog kralja?

Od svih izjava koje su služile kao podrška Džonu Mekejnu na njegovom putu ka Beloj kući ova je možda najgrandioznija, prenosi Gardijan u današnjem broju. Izdavači Mekejnove najnovije knjige, naime, insistiraju na tome da senatorova porodica potiče od Roberta Brusa, slavnog kralja Škotske.

 

 

Senator i kralj

 

Za ratnog veterana koji svoju predsedničku kampanju zasniva pre svega na vojnim akreditivima, veza sa ratnikom koji je porazio Engelsku i proglasio nezavisnu Škotsku 1314. godine daje jasnu poruku. Kako stručnjaci navode, međutim, ova priča bi mogla biti upravo samo obična priča. Upitani od strane Gardijana da ispitaju Mekejnovo porodično stablo, genealozi i istoričari specijalizovani za srednji vek opisali su vezu Džona Mekejna i Roberta Brusa „divnom izmišljotinom“ i „koještarijom“.

 

Moguća povezanost Mekejna i Roberta Brusa pomenuta je prvi put pre sedam godina, ali je ove nedelje još jednom isplivala na površinu i to pred sam put za Veliku Britaniju, kada je Gipson Skver, izdavač njegove najnovije knjige „Teška odluka“, najavio da „Džon Mekejnova porodica vodi poreklom od škotsko-irskih predaka i da je on sa majčine strane povezana sa škotskim kraljem, Robertom Brusom“. Izdavač je dalje objavio da je ove podatke istražio zvanični sajt predsedničkog kandidata. Ispalo je međutim, da je veza ustanovljena na osnovu porodičnih memoara iz 1999. godine „Vera mojih očeva“. Tu je Mekejn zapisao da su njegovi „prababa i pradeda podarili život dvojici slavnih boraca, njegovom dedi Sidu Mekejnu i daljem ujaku Vajld Bilu“. Senator dalje navodi da je žena Vajld Bila, Meri Luiz Erl, imala kraljevske krvi koja potiče iz davnog srednjeg veka, od škotskog kralja Roberta Brusa. Navedeno je takođe da je pomenuta Meri Luiz Erl „direktan potomak“ Karla Velikog.

 

Kontra-argumenti

Sudeći prema onome što je rekla dr Kejti Stivenson, predavač na katedri za srednjovekovne studije Univerziteta Svetog Andreja u pitanju je „divna izmišljotina“. Ovom prilikom Stivensonova je još rekla: „Veza između Meri Luiz Erl i Roberta Brusa bliska je fantaziji. Erl nije škotsko ime. Verujem da je skoro pa neverovatno da se ovo ime dovede u vezu sa Robertom Brusom. Uostalom, Karlo Veliki i škotski kralj teško da su ikada imali veze jedan sa drugim – to je smešno.“

 

„Tvrdnje o vezi sa srednjovekovnim škotskim precima nemoguće je dokazati, ukoliko se ne istraži neka retka dokumentacija“, dodala je Stivensova. „Ne postoje zapisi te vrste i svaki istoričar će vam reći isto što i ja.“

 

Dr Brus Duri sa genealoških studija Univerziteta u Stratklajdu, izjavio je nakon podrobnih istraga u vezi sa precima Meri Luiz Erl da „ne postoji nikakva dokumentovana veza“ sa Robertom Brusom. Dr Duri ipak naglašava da se za Roberta I veruje da je imao desetinu dece, među kojima i par vanbračnih. Površna računica daje broj od 200 miliona ljudi koji potiču od njega. „U tom smislu je Džon Mekejn dalji rod Roberta Brusa. Kao i ja. Kao i vi. Kao i svi ostali.“

 

O samim senatorovim memoarima dr Duri je rekao: „Gomila koještarija. Sve to liči na jednu netačnu istorijsku mešavinu. Dosta ljudi je već tvrdilo da vode poreklom od Roberta Brusa. Škotski vitez i vojskovođa Vilijam Volas je takođe jako popularan.“

 

Duri dalje dodaje da je i pored svih ratnih uspeha Robert Brus bio „jedan običan nitkov, hvalisavi oportunista, odlučan da postane kralj po svaku cenu“, a Gardijan podseća (slučajno?) na Mekejnovu upornost u dovođenju sebe samog sa takvom jednom istorijskom ličnošću.

 

Peking preuzima delimičnu odgovornost

Kineska vlada je priznala da su vojska i policija otvorili vatru na tibetanske demonstrante. To se, navodi državni biro za štampu Nova Kina a prenosi Folkskrant, desilo za vreme demonstracija u Sišuanu, provinciji u blizini Tibeta.

 

 

U svakom slučaju, ovaj potez kineske vlade predstavlja prvi te vrste – za druga dešavanja poslednjih dana na i u okolikni Tibeta nisu preuzimali odgovornost. U Sišuanu kao i u jednoj drugoj centralnoj provinciji, Gasu, prijavljen je izvestan broj demonstracija koje su vodili Tibetanci, kao prateći efekat protesta u samom Tibetu. U jednom momentu na televiziji se moglo videti da je kineska zastava zapaljena. Broj video zapisa je, inače veoma oskudan, pre svega zbog malog broja novinara koji se trenutno nalaze u najopasnijim zonama.

 

Kineske vlasti dale su sve od sebe da i strane novinare koji se ne nalaze na Tibetu odvrate od mogućih nepravilnosti koje bi ovi primetili. Ovim je Peking prekršio dogovore koje je ranije postigao sa Međunarodnim olimpijskim komitetom, a u vezi sa slobodom izražavanja stranih medija. Udruženje stranih dopisnika iz Kine objavilo je ovom prilikom čitavu listu slučajeva odvraćanja novinara od strane kineskih snaga bezbednosti, pre svega u provinciji Gasu.

 

Presednik Međunarodnog olimpijskog komiteta, Žak Rog, sporazumeo se prošle godine sa kineskom vladom da će novinari uživati punu slobodu kada je izveštavanje iz Kine u pitanju, sa izuzetkom Tibeta za koji je neophodno posedovati specijalnu dozvolu. Na Tibet trenutno skoro niko više ni ne odlazi, ali sad kada su tibetanski protestanti počeli da delaju u drugim provincijama ispada da dogovor sa MOK nema više nikakvu vrednost.

 

Cenzura

Hiljade vojnika i pripadnika policije poslato u gradove i sela tibetanskih komšijskih provincija. Koje razmere dostižu protesti ostaje nejasno jer kineski državni mediji, koji su prethodno prošli kroz cenzuru, samo površno obaveštavaju o aktuelnim dešavanjima. U provincijama Gansu, Sišuan i Kingai nalazi se više desetina tibetanskih gradova i sela, naovdi Folkskrant.

 

Peking se u međuvremenu zagreva za novi konflikt sa Zapadom. Britanski premijer Gordon Braun planira da u maju poseti Dalaj Lamu koji se trenutno nalazi u izbeglištvu u severnoj Indiji. Duhovnog vođu Tibetanaca je, podseća Folkskrant, Peking osudio za izazivanje nemira na Tibetu koji traju skoro dve nedelje, a sa ciljem da izazove otcepljenje i sabotira Olimpijske igre.

 

Druga strana priče

Glavna tema današnjeg Independenta takođe su dešavanja sa Tibeta, s tim što list ovom prilikom otkriva drugu stranu priče. U tekstu pod naslovom „Dalaj Lama: ’spreman sam da se suočim sa Kinom. Otići ću pravo u Peking’“, Independent piše o namerama Dalaj Lame kada je rešavanje aktuelnih problema u pitanju.

 

 

 

Nakon skoro pola veka od kada je prebegao u Indiju, Dalaj Lama je odlučio da bi putovanje u Peking i suočavanje sa kineskim režimom lično moglo doprineti rešavanju aktuelnih problema, kakvih na Tibetu nije bilo u poslednjih 20 godina. Posmatrajući bespomoćno iz izbeglištva kako njegovi zemljaci Tibetanci pate pod kineskom vladavinom, prenosi Independent, čovek koga milioni njegovih sledbenika smatraju bogom lično, izjavio je juče da je spreman da pregovara sa kineskim zvaničnicima. Sedamdesettrogodišnji Dalaj Lama potvrdio je da takvi pregovori neće biti ni najmanje laki, ali i to da je on čak spreman da se sastane sa predsednikom Hu Đintaom.

 

„Uvek sam spreman za sastanak sa kineskim liderima, a pre svega sa Hu Đintaom. Šta više, unapred se radujem susretu“, rekao je Dalaj Lama maloj grupi novinara u njegovoj kancelariji u Dharamsali. „Još sam ranije pominjao da je odlazak u Pekin, što se mene tiče, moguć. Znam da će mnogi Tibetanci pomisliti da imam nerealna očekivanja. Moram dobro da razmislim o svakom potezu“, prenosi Independent reči Dalaj Lame.

Izjava koju je Dalaj Lama juče dao, prenosi list, ističe očajničku želju tibetanskog vođe da se izbegnu dalja krvopolića u njegovoj rodnoj zemlji. Što se tiče same Kine ona mora prvo da pokaže „konkretne nagoveštaje“ spremnosti za pregovore i kraj nemira na Tibetu.

Vrh strane