Belgijanci su okončali višemesečnu krizu, dok problemi na Kosovu i Tibetu kao da tek počinju. Građanima SAD nedostaje optimizma, a britanskoj vladi, još jednom, ubedljivijih činjenica.

 

Kraj devetomesečne belgijske krize

Holandske novine Folkskrant prenose vesti iz njima susedne zemlje. U tekstu pod naslovom "Belgija konačno dobila vladu" list govori o kraju devet meseci duge političke krize koja je potresala ovu zemlju.

 

Pet političkih partija konačno se dogovorilo o sastavu nove vlade i Belgija sad može da odahne, prenosi Folkskrant. Flamanac Iv Leterm, koji će naslediti privremenog premijera Gaja Ferhofstada, podseća holandski list, i njegova hrišćansko-demokratska partija ubedljivo su pobedili na izborima 10. juna prošle godine, dobivši istorijskih 800.000 glasova. Ništa od toga, međutim, nije urodilo plodom - Leterm je više od šest meseci bezuspešno pokušavao da formira vladu. Partije se nikako nisu slagale sa njegovim odlukama.

 

Ono što je bitno napomenuti jesu suprostavljena stanovišta Flamanaca (koji govore holandski) i Valonaca (koji govore francuski) kada je državno uređenje Belgije u pitanju. Flamanske partije žele više političke i finansijske slobode, dok Valonci sa druge strane strahuju od ukidanja finansijke podrške.

 

Polovinom decembra prošle godine je belgijski kralj Albert konačno morao da se umeša proglasivši Gaja Ferhofstada privremenim premijerom i pruživši partijama dodatna tri meseca za postizanje dogovora. To se i obistinilo. Ferhofstad je inače sam najavio da će sledećeg četvrtka, 20. marta, podneti ostavku, što je izgleda samo ubrzalo ceo proces.

 

Odluka o raspodeli resora u vladi još mora da se donese, a partije koje su ušle u vladu jesu: iz Flandrije hrišćansko-demokratska i liberalna, iz Valonije liberalna, hrišćansko-demokratska i socijalistička.

 

Veliki broj ranjenih u Kosovskoj Mitrovici

Narednik Civilne garde Mikelanđelo Movina, pripadnik policije UNMIK-ove misije, lakše je ranjen u nogu juče ujutru prilikom eksplozije koju su izazvali protestanti, ogorčeni zbog sprovođenja racije u Kosovskoj Mitrovici. Movinu je geler pogodio u nogu prilikom policijske akcije u Okružnom sudu, prenosi El Mundo, nakon što je jedan od protestanata bacio eksplozivnu napravu.

 

 

"Vojnik je u Prištini, na klinici UN, pod stalnim nadzorom. Doktori tvrde da mu je stanje stabilno", prenose zvaničnici.

 

Ceo jučerašnji dan na Kosovu bio je prilično napet. Preko 60 pripadnika UNMIK-ove policije i 12 NATO vojnika ranjeno je usled nemira u Okružnom sudu u Kosovskoj Mitrovici koji su izazvali Srbi, nezadovoljni zbog unilateralnog proglašenja nezavisnosti Kosova 17. februara.

Međunarodne snage su juče ujutru uspele da povrate kontrolu nad zgradom Okružnog suda, koristeći se kako suzavcima tako i drugim oružjem iz straha da demonstranti ne budu ti koji će prvi krenuti da se nasilno obračunavaju.

 

Cela jučerašnja operacija uključila je tako i pedesetak ranjenih Srba, od čega 15 ozbiljno, kao i 53 uhapšenih. Čak 32 zatočenika je ubrzo nakon hapšenja pušteno.

 

El Mundo je još juče preneo da su pripadnici UNMIK-a dobili dozvolu da otvore vatru na demonstrante nakon što su Srbi viđeni da rade isto. Srpska agencija Tanjug, navodi dalje El Mundo, prenela je da su demonstratori uspeli da oslobode dvadesetak uhapšenih službenika suda u Kosovskoj Mitrovici. Ta akcija sprovedena je u trenutku kada su tri policijska vozila napuštala blokiranu zonu oko suda, sprovodeći zatvorenike na drugu lokaciju.

 

Specijalni izaslanik UN Joahim Riker još je u petak pozvao policiju da reaguje, ali sigurnosne snage odlučile su se na mirne pregovore sa srpskom manjinom, prenosi El Mundo. Misija UN, koja formalno kontroliše pokrajinu, okarakterisala je okupaciju zgrade kao kriminalni čin. Generalni sekretar NATO, Jap de Houp Shefer, koji je u petak boravio na Kosovu, takođe je govorio o "jednom činu protiv UN, protiv međunarodne zajednice", prenosi El Mundo.

 

"Dalaj Lama kriv za sve"

Francuski list Figaro prenosi dalja dešavanja sa Tibeta, gde su trenutno uprte oči celog sveta. U tekstu pod naslovom "Peking optužuje Dalaj Lamu" list prenosi reakciju Kine na nemile događaje koji su već rezultirali velikim brojem žrtava. "Žele da sabotiraju Olimpijske igre", rekao je kineski premijer Ven Jiabao i tako konačno probio zid tišine. Jiabao ne samo da je ovom prilikom priznao ozbiljnost nemira na Tibetu, on je takođe skrenuo pažnju na druge turbulentne delove zemlje u kojima žive Tibetanci. U detalje, međutim, nije ulazio, već se okrenuo jednom cilju: Dalaj Lami.

 

 

 

"Ovi stravični incidenti u Lasi, kao i pokušalji da se slične akcije sprovedu u drugim delovima Kine, napadi na kineske diplomatske misije, verujem mogu lako da se dovedu u vezu sa Dalaj Lamom", rekao je Jiabao prilikom pres-konferencije u Pekingu. "Imamo dokaze, činjenice ukazuju na to da su incidenti podsticani od strane Dalaj Lame lično", insistirao je premijer bez daljeg obrazloženja tih činjenica. Kako on navodi, namera Tibetanaca jeste da sabotiraju predstojeće Olimpijske igre u Pekingu.

 

Nemiri u Lasi su, prema izveštaju kineskih zvaničnika, doveli do brojke od 13 mrtvih. Tibetanci u izbeglištvu govore o stotinu pa i više stotina mrtvih.

 

Upitan o mogućim pregovorima između Kine i Tibeta, Jiabao je izjavio da o tome nije bilo nikakvog govora. Tibetanski vođa mora prvo da napusti ideju o nezavisnosti. "Ukoliko Dalaj Lama tako postupi i prizna da je Tibet neotuđiv deo Kine, onda će im naša vrata biti širom otvorena", rekao je Jiabao.

 

Dalaj Lama je sa druge strane u više navrata rekao da se on zalagao za sticanje veće autonomnosti, a nikako za nezavisnost Tibeta. Peking, međutim, nije zadovoljan ovim. Duhovni vođa Tibetanaca pozvao je u nedelju, iz Indije u koju je prebegao, na sprovođenje istrage u vezi sa pomenutim incidentima. On je takođe osudio "kulturni genocid" koji se trenutno sprovodi na Tibetu, što je Peking opisao kao "čistu izmišljotinu".

 

Pesimizam građana SAD

Juesej tudej prenosi u današnjem broju rezultate ankete sprovedene medju građanima SAD, a u vezi sa kretanjem američke ekonomije ka recesiji. Prema anketi, u proseku više nego tri od četiri građana smatra da je zemlja već upala u recesiju, što jasno nagoveštava nedostatak poverenja. Ekonomisti smatraju da bi zastupanje takvih stavova moglo dodatno da pogorša celu situaciju.

 

Dok Federalne rezerve proširuju mogućnost kreditiranja i na dilere hartija od vrednosti, i dok predsednik Buš uverava da je njegova administracija preuzela "jake i odlučne mere", anketa ukazuje na jak pesimizam kada je kretanje ekonomije SAD u pitanju. Čak 76% ispitanika izjasnilo se za stanje ekonomske recesije, naspram 22% onih koji su rekli suprotno. Još od septembra 1992. godine, dva meseca pre nego što je predsednik Džodž Buš izgubio na izborima, nije se toliko ljudi izjasnilo o lošem stanju u kojem se ekonomija nalazi.

 

"Recesija uglavnom podrazumeva i nedostatak poverenja, a to je upravo ono sa čime se trenutno suočavamo", rekao je Dejvid Vejs, glavni ekonomista kompanije Standard&Purs.

 

Ispitanici su se dalje na pitanje da li bi nacija mogla da ode u depresiju koja bi potrajala nekoliko godina izjasnili na sledeći način: 59% smatra da je to moguće a 79% je zabrinuto po tom pitanju. Recesija jeste ekonomski pad koji traje najmanje 6 meseci, penosi Juesej tudej, dok je depresija znatno duža, dublja i raširenija.

 

Anketa je sprovedena na 1.025 punoletnih građana SAD, a završena je u nedelju, dana kada su Federalne rezerve finansijski podržale kupovinu investicione banke Ber Sterns od strane Morgana. To je bila samo jedna u nizu akcija namenjenih stabilizaciji svetskih finansijskih tržišta i pružanju poverenja investitorima, koje uključuju smanjenje kamatne stope na direktne zajmove bankama, kao i nove linije kredita namenjene dilerima hartija od vrednosti.

 

"Kada narod iskusi višu cenu goriva, skuplje grejanje, smanjenje prilika za zapošljavanje... tada mu donošenje odluka pri zdravoj svesti i nije jača strana", preneo je Brajan Betun ekonomske prognoze Global Insajta. "Njihov pesimizam izaziva samo još veće probleme", dodao je.

 

Predsednik Buš izjavio je ovom prilikom: "Jedna stvar je sigurna, našli smo se pred velikim izazovima." On je dalje dodao da vlada ipak "kontroliše celu situaciju" kao i da će "naša ekonomija na kraju naći pravi put".

    

Veza između IRA i britanske vlade

Pozadinska saradnja između britanske vlade i IRA tema je današnjeg izdanja Gardijana. List navodi da je 20 godina dugu vezu između dve pomenute strane otkrio bivši šef osoblja Toni Blera, koji ističe da mirovni procesi možda nikad ne bi bili mogući bez takve vrste saradnje.

 

 

(ilustracija: Gardijan)

 

U prvom ovlašćenom izveštaju britanskog zvaničnika, Džonatan Pavel govori za Gardijan o biznismenu Brendonu Dadiju, kao i o gomili MI5 i MI6 oficira, koji su rizikovali svoje živote kako bi britanskoj vladi i vodećim ličnostima IRA omogućili da u tajnosti komuniciraju u periodu između 1973. i 1993. godine. U poslednjim dodacima njegovih memoara, objavljenim u Gardijanu, Povel kaže: "Jako je teško jednoj demokratskoj vladi da prizna da je pregovarala sa teroristima dok su ovi još uvek ubijali nedužne ljude."

 

Tajna veza korišćena je, navodi Gardijan, samo u sledeća tri slučaja: u pregovorima sa IRA oko prekida vatre sredinom sedamdesetih godina prošlog veka; tokom prvog IRA štrajka glađu 1980. godine; i u ranoj fazi sklapanja mira devedesetih godina. Povel ističe da je postojanje veze između IRA i britanske vlade bilo od velikog značaja.

 

Veza je prekinuta 1993. godine kada je Martin Mekginis, Šin Fejnov vrhovni pregovarač, besno reagovao na tvrdnje da je on poslao poruku, tobože navodeći da je "konflikt sa IRA gotov". Dadi je tada u intervjuu za BBC, koji Gardijan prenosi u današnjem broju, rekao da su ga četiri sata ispitivali nakon što je on pogrešno optužen za slanje te poruke.

 

Povel priznaje da poruka ostaje otvoreno pitanje ali i dodaje da je ona postavila temelje mirovnih pregovora. "Ono što je poruka uspela, bila istinita ili ne, jeste da privuče pažnju britanske vlade", prenosi Gardijan Povelove reči u današnjem broju.    

Vrh strane