Istina o Šekspiru: bio je lakom, lihvar i utajivač poreza

Čuveni britanski, po mnogim mišljenima i neprevaziđeni svetski dramski pisac, Vilijem Šekspir (William Shakespeare), bio je lakomac, lihvar i utajivač poreza. To se tvrdi u novoj studiji britanskih istoričara kulture u kojoj se navodi da je ovaj Šekspir (1564-1616) postao čak i bogat čovek -preduzimač.

Istoričari s Velškog Aberistvitskog (Aberystwyth) univerziteta rekonstrisali su iz arhiva Šekspirov paralelni život trgovca i vlasnika nekretnina koji je zbog svog bezobzirnog ponašenja dolazio neretko u sukobe sa zakonom.  Vlasti su Šekspira uhvatile u utaji poreza a 1598, u vreme opšte nestašice hrane, bio je gonjen zbog špekulacija sa rezervama.

Poznavaoci ovog velikog umetnika iz Stratforda na reci Avon tvrde da se  on ne da razumeti bez poznavanja njegove preduzimačke strane. Literarna istoričarka Džajn Arčer (Jayne Archer) upozorava da je ova njegova strana često previđana jer mnogo ljudi ne uspevaju da prihvate ideju da bi genijalni stvaralac, takođe, mogao biti  motivisan vlastitim interesom.

Tokom 15 godina kupovao je i skladištio žito, slad i ječam sa ciljem prodaje u najpovoljnijem trenutku, a susedima i lokalnim trgovcima je tu robu nudio po preterano visokim cenama, konstatovali su istraživači. Šekspir je, štaviše, gonio one koji mu nisu mogli platiti punu cenu. Profit je potom koristio za davanje zajmova s lihvarskim kamatama.

Te crte karaktera ovog genija nisu dosad bile baš sasvim nepoznate ali o njima je bilo veoma malo pisano i to, uglavnom, više uzgred. Zato će istina šokirati mnoge obožavaoce Šekspira. No, autori studije upozoravaju da današnji čitaoci i fanovi ovog genija, uglavnom, nemaju pojma o teškim uslovima u kojima su živeli pisac i njegovi savremenici. O tom periodu  se ranije često govorilo kao malom ledenom dobu. Neubičajeno jake zime i dugotrajne kiše su tada dovodile do čestih slabih žetvi, zbog toga nestašice hrane i veoma raširene gladi...

Arčerova navodi  da poznavanje razmera gladi u Šekspirovo vreme može doprineti boljem razumevanju njegovih drama. Tema opšte gladi se pojavljuje, na primer, u dramama Koriolan (Corolanus) i kralj Lir (Leare). A Lirova podela zemlje medju njegove tri kceri sprečila je rat...

Ako znamo i uzimamo u obzir kako je i Šekspir trpeo do gladi, izgledaće nam mnogo ljudskiji, razumljiviji i kompleksniji, zaključila je ova istoričarka.