„Nesveti, a sveti“ žive svoj život
Arhimandrit Tihon Ševkunov, autor pravoslavnog bestselera „Nesveti, a sveti“, govori o motivima za pisanje neobične knjige koja je osvojila srca tolikih lјudi, o uticaju koji je zbornik proizveo na život svojih čitalaca i o prirodi mogućeg nastavka
(foto, Arhimandrit Tihon Ševkunov: „Za mene je knjiga deo svešteničkog služenja“. Izvor: RIA „Novosti“)
Knjiga arhimandrita Tihona Ševkunova često se pominje kao „pravoslavni bestseler“. Pored ruskog izdanja knjiga je prevedena na srpski i prevodi se na mnoge druge jezike. U Grčkoj je doživela već drugo izdanje. U Kongresnoj biblioteci u SAD nedavno je održana promocija njenog prevoda na engleski. Promocija francuskog izdanja planirana je za proleće. U pripremi su špansko, bugarsko, japansko, arapsko, gruzijsko i rumunsko izdanje. Najnovija vest je da se knjiga prevodi na kineski. Naš dopisnik je stupio u kontakt sa autorom, namesnikom Sretenskog manastira, arhimandritom Tihonom Ševkunovom.
Korice srpskog izdanja
Rosijska gazeta: Oče Tihone, za godinu dana je odštampano milion i sto hilјada primeraka „Nesvetih, a svetih“. To je neverovatan tiraž za savremenu knjigu. Kako objašnjavate tako veliki uspeh Vaše knjige?
Arhimandrit Tihon: Mislim da nije moje da pričam o oceni knjige. Ja mogu samo da se zahvalim čitaocima za pažnju koju posvećuju knjizi.
R.G.: Koje reakcije su Vama kao autoru bile najzanimlјivije?
A.T.: Za mene je knjiga deo svešteničkog služenja. Meni su najvažnije desetine hilјada reakcija čitalaca u kojima oni kažu da su preko knjige otkrili crkvu i duhovni svet pravoslavlјa, i da su neočekivano utvrdili svoju veru. Pišu, između ostalog, kako im je crkveni život postao daleko jasniji kada su pročitali knjigu, i kako su posle čitanja prvi put otišli u hram. Za mene je to najveće priznanje koje uopšte postoji. To je daleko veća nagrada od najpozitivnijih recenzija.
Mnoge reakcije čujem u ličnim kontaktima, i one su ponekad krajnje neočekivane. Znate, knjiga je nekako počela da živi svoj život, i ja sada mogu samo da posmatram sa strane tu zanimlјivu pojavu. Nedavno me je potresla priča koju sam čuo od jeromonaha Mateja Samohina. Došla mu je na prvu ispovest žena kojoj su životne okolnosti toliko tragične, da je prethodne noći odlučila da izvrši samoubistvo. Pripremila je tablete, malo je odugovlačila i pokušavala da se sabere, i u poslednjem momentu je slučajno pogledala knjigu koju joj je neko poklonio. Uzela je knjigu, počela da je prelistava i nije moga da se odvoji od nje. Ujutru je čvrsto odlučila da ode u hram.
Plakat za srpsko izdanje: "Hrišćanski život krajem 20. i početkom 21. veka
R.G.: Ko Vas je inspirisao da napišete tu knjigu?
A.T.: Vladika Vasilije Rodzjanko mi je prvi posavetovao i čak blagoslovio da zapišem te priče. U jednom trenutku sam i sam shvatio da bi bilo dobro sabrati na jedno mesto sve priče koje sam mnogo puta pričao u propovedima, bratstvu u manastiru i svojim studentima.
R.G.: Kako ste birali stil pisanja?
A.T.: Za mene je bilo najvažnije da uvedem čitaoca u svet crkve. Ne u onaj „svet crkve“ koji izmišlјaju novinari, niti u onaj koji lјudi zamišlјaju posle čitanja zvaničnih crkvenih saopštenja, niti u mitologizovani i lakirani svet, nego u pravi svet crkve. Nisam imao nameru nikoga da poučavam. Naravoučenije i didaktika su uvek dosadni i potpuno su neubedlјivi. Živa svedočanstva su ono najvažnije što imamo. I jevanđelјa su u stvari svedočanstva apostola o njihovom životu sa Hristom.
Plakat za srpsko izdanje: Knjiga koja razoružava neprijatelje vere
R.G.: Planirate li možda da pišete neki nastavak?
A.T.: Otkako je knjiga izdata često mi lјudi pričaju istinite, predivne i zadivlјujuće slučajeve iz našeg crkvenog života. Možda bi ih trebalo sabrati u knjigu „Nesveti, a sveti – 2“. Te priče bi se mogle objavlјivati, na primer, na našem sajtu pravoslavie.ru. Najbolјe među njima bi trebalo izneti na diskusiju, a najbolјe među najbolјima treba uvrstiti u knjigu. Ali to neće biti moja lična knjiga, nego naša, zajednička. Ja ću samo sa zadovolјstvom u tome učestvovati.
R.G.: Sada se na Internetu mogu sresti apeli, doduše retki, da se „ni slučajno ne nagrađuje knjiga oca Tihona“. Kako gledate na to?
A.T.: Pokajaću se zbog ovoga, ali ću ipak reći otvoreno: nisam spreman da svom dušom podržim takve apele. Ali ipak me oni nimalo ne uznemiravaju. Štaviše, u nekom smislu ih razumem, čak sam im i zahvalan, jer se i sam trudim da se prema sebi odnosim kritički i sa ironijom.
Izvor: Ruska reč, 29. novembar 2012.
