Racingerov kod

Još neobjavljenu knjigu (najavljena je za kraj marta) pape Benedikta „Isus iz Nazareta“ italijanska štampa već naziva „Racingerov kod“ (prema papinom svetovnom imenu Johan Racinger). Knjiga je posvećena Hristovom poreklu i kao takva trebalo bi da doprinese novom tumačenju izvora hrišćanstva, o čemu je polemiku rasplamsao „Da Vinčijev kod“. Zanimljivo je da će američku verziju knjige objaviti „Random house“, koji je objavio i knjigu Dena Brauna, čije su ikonoklastičke teze uzdrmale Crkvu.

Reč je o Hristovom braku s Marijom Magdalenom (navodno naslikanoj desno do Hrista na Leonardovoj „Tajnoj večeri“) i njihovom potomstvu (navodno u krvnom srodstvu sa lozom franačke dinastije Merovinga).

Američki izdavač najavljuje izlazak papinog eseja „Isus iz Nazareta“ (400 strana) za kraj marta. U predgovoru papa skromno veli da je reč o pukom „iznošenju ličnih viđenja“. Teolog koji je najveći deo ovog dela napisao 2003. godine, dakle kada još nije bio papa, niti je znao da će dve godine kasnije biti proglašen za naslednika Jovana Pavla II, brani ideju da je lik Hrista koji opisuju jevanđelisti Jovan, Marko, Luka i Mateja, mnogo logičniji i, sa istorijskog stanovišta, mnogo razumljiviji od onog koji mu poslednje decenije pripisuju gnostička jevanđelja (po Filipu, Judi ili, čak Mariji Magdaleni). Papa tvrdi da je ličnost koju su kao Hrista opisali jevađelisti posle njegove smrti mnogo „smislenija i uverljivija“.

Autorska prava za knjigu „Isus iz Nazareta“ pape Benedikta XVI pripadaju „Vatikanskim knjižarama“ koja ih je prenela na RCS Libri, tj. izdavačku kuću „Rizzoli Corriere della Sera“ pod uslovom da obezbedi njeno plasiranje u inostranstvu. U Americi će je objaviti „Double Day“, ogranak „Random housea“ zadužen za knjige o religijama, u Italiji „Rizzoli“, takođe krajem marta, a u Francuskoj „Flamarion“.

„Isus iz Nazareta“ je neka vrsta odgovora na pretpostavke koje iznosi Den Braun, ali i ne samo on, zbog čega je popularno već nazivaju „Racingerov kod“. Očekuje se da bude planetarni bestseler i da prebaci brojku od 30 miliona primeraka koliko je „Da Vinčijevog koda“ planulo samo u Americi, jer se ovog puta prodaje i ime. Papina prethodna knjiga „Deus caritas est“ (Bog je ljubav), objavljena prošle godine, prodata je u 1,45 miliona primeraka.

Papa Benedikt XVI nije jedini koji se bavi Den Braunovim pretpostavkama, kao i onima koje mu prethode. Njih je, između ostalih, izučavao i stručnjak za svete spise Bart Ehrman u studiji „Misquoting Jesus“ (Pogrešno citiranje Isusa). Ehrman dovodi u pitanje sadržaj četiri priznata jevanđelja tvrdeći da je tokom njihovog prepisivanja dolazilo do brojnih grešaka. Kao šef odeljenja za izučavanje religija na Univerzitetu Severne Karoline, Ehrman je napisao čak 19 knjiga, a većina njih se bavi izmenama koje su prepisivači unosili u transkripte - što slučajno, što namerno. Najstariji deo rukopisa jevanđelja, sačuvanog na papirusu, potiče iz 125. godine, pripada Jevanđelju po Jovanu, a čuva se u Biblioteci „Džon Rilands“ u Mančesteru. Iz 200. godine datiraju pak prva integralna jevanđelja, a do danas su (pre)pisani ukupno 5.700 puta. Analizirajući ih, Ehrman je pronašao čak 200.000 razlika. Ehrman navodi niz izmena koje pogađaju pravo u srca vernika. Na primer, u prvim verzijama jevanđelja Hrist ne sažaljeva leproznog (naprotiv, ljuti se što su mu ga doveli!), često se prepire, zanemaruje porodicu, koristi svoje sledbenike za lične ciljeve... U novijim, Hrist je blagorodan od trena kada započne svoju misiju. U starim, takođe, njegova božanska priroda nije odmah jasna nijednom od četvorice jevanđelista. Zatim, po Marku, na raspeću Hrist je u agoniji, po Luki, Hrist kontroliše situaciju do te mere da traži oprost za svoje mučitelje. Ovaj pak podatak otvara raspravu između dve teološke škole: po jednoj, kao božansko biće, Hrist nije mogao trpeti, po drugoj, upravo kroz svoju bol on je tražio spasenje za sve.

Najzad, razlog što su mnogi učeni ljudi danas skeptični prema Hristovom učenju krajnje je razložan: čime opravdati svetske katastrofe ako milostivi Bog postoji i kako objasniti da većina stanovništva i pored civilizacijskih dostignuća živi u krajnjoj bedi. Zato mnogi s nestrpljenjem očekuju da čuju šta o tome misli poglavar Rimokatoličke crkve.