FRANCUSKA KNJIŽEVNA JESEN

U francuskim knjižarama, svake godine, od kraja avgusta do sredine novembra, čitaoci ne stignu da kupe novoizašle knjige, a njih na policima zamene još novije. Ove godine, tokom 80 dana francuske književne jeseni, izaći će 727 novih knjiga – 493 francuskih, od čega stotinak prvih romana, i 234 prevoda. Broj naslova se povećao za 9 odsto u odnosu na prethodnu godinu  i 100 odsto u odnosu na 1998. Veliki izdavači su većinom održali isti broj naslova kao i prošle godine. Medjutim, pojavili su se brojni mali izdavači u potrazi za slavom i bogatstvom.

 

Čitaoci se, sve češće, gube u ovoj poplavi knjiga, te kupuju samo one koje su imale dobru i skupu reklamnu kampanju. Prošle godine bila je to knjiga "Les Bienveillantes" Jonathana Littella, dobitnika nagrade Goncourt, a pretprošle "Mogućnost ostrva" Michela Houellebecqa. Na taj način, francusko tržište lagano se svodi na potrošnju književnih bestselera koji izlaze u tiražima od pola miliona primeraka.

 

Najvažnije nagrade u Francuskoj

Inače, fenomen književne jeseni proizilazi iz francuske tradicije 19. veka. Erudite i ljudi od pera, okupljali su se i razmenjivali miišljenja o savremenoj i staroj književnosti, a ponekad i saradjivali na različitim projektima. Tokom druge polovine 19. veka, braća Goncourt, nadahnuti književnim salonima 18. veka, stvorila su sopstveni krug autora i kritičara. Po smrti Julesa, 1870. godine, Edmond je pripremio testament u kome je svog prijatelja Alphonse Daudeta zadužio da organizuje "književno udruženje" koje će svakog decembra dodeljivati nagradu "jednom proznom delu fikcije, objavljenom u toku godine". Nagrada Goncourt toliko se proslavila, da su svi izdavači počeli da planiraju najvažnije knjige za jesen.

 

 

Današnja književna jesen započinje krajem avgusta, prvim knjigama u prodaji, obično onim koje su odabrali mediji. Za njima se pojavljuju dela koja su u trci za najvažnijim književnim nagradama – Académie française (25. oktobar), Goncourt i Femina (5. novembar), Renaudot i Médicis (12 novembra) i Interallié (13 novembar). Inače, obe kategorije su bliske i vezane, jer iza njih stoje moćnici izdavačke industrije i kritičarskog establišmenta. Brojni izdavači su se digli protiv ovolike koncentracije naslova u tako kratkom vremenu, ali ni jedan od njih nije odustao od objavljivanja u ključnom periodu.

 

Politika je (opet) u modi

Ovogodišnja francuska književna jesen, kao i čitava godina, obeležena je političkim dogadjajima i predsedničkim izborima. Prirodno, čitaocima zainteresovanim tom tematikom, izašli su u susret knjižari i pisci. Na policama se našlo mnoštvo političkih eseja, prikaza i biografija. Medjutim, uprkos tržišnoj reaktivnosti, prva polovina godine bila je slaba za izdavače. Njihove nade o velikim zaradama prebačene su ka početku književne sezone, a posebno ka dodelama nagrada. Naime, prošlogodišnji dobitnik nagrade Goncourt, Amerikanac Jonathan Littell, prodao je svoju knjigu u tiražu od 600 hiljada primeraka, dok je "Trois jours chez ma mère" François Weyergansa, dobitnika nagrade Goncourt za 2005. godinu, prodato u tiražu od 350 hiljada. Novac ostvaren gonkurovskim tiražima omogućava vrlo dobre zarade velikim kućama, dok mali izdavači od toga žive više godina. 

 

Književna jesen u Francuskoj nema samo umetnički i finansijski aspekt, nego ima i mondenski značaj. Neophodno je vešto baratati imenima i književnim temama knjiga koje izlaze tempom od desetak na dan. Ove godine, svako ko drži do svoje opšte književne kulture sa sigurnošću može da potvrdi da je u francuskoj literaturi došlo do povratka realizmu, ali na poseban način kroz preplitanje formi i žanrova. Najvažnija tendencija je politički roman, koji neki put upotrebljava retoriku naučne fantastike da bi bolje ukazao na preobražavanje sistema, problem kriminala i ekologiju. Medju prvim romanima, čestim izvorom najvećih iznenadjenja, nalazi se dosta dela koje napisali su novinari i glumci. Pored političke fikcije, ogroman deo nove produkcije posvećen je temama preuzetim iz crne hronike i autofikcije koja je u modi već više godina.

 

Pisci "teške kategorije"

Medju važnim autorima koji spadaju u književnu "tešku kategoriju", ove jeseni  neophodno je izdvojiti nekoliko imena u trci za nagrade. Knjiga "L'aube, le soir ou la nuit" (Flammarion) Yasmine Reze, poznatog dramaturga, je  reportaža uradjena tokom predsedničke kampanje Nicolas Sarkozya i objavljena u tiražu od 100 hiljada primeraka.

 

 

"Fin de l'histoire" (Verticales), knjiga François Bégaudeaua pripoveda zatočeništvo francuske novinarke Florence Aubenas u Iraku, u rukama islamističkih kriminalaca. Olivier Adam objavljuje knjigu "À l'abri de rien" (L'Olivier), uvodeći čitaoca u bedu izbegličkog centra Sangatte koga je Sarkozy zatvorio 2003. godine.

 

 

"La Stratégie des antilopes" (Seuil) Jean Hatzfelda završava njegovu trilogiju o ratu u Ruandi. Benoît Duteurtre, pažljiv posmatrač našeg društva, u romanu "La Cité heureuse", opisuje društvo u kome je sigurnost opsesija.

 

 

Lydie Salvayre napada kapitalizam u knjizi "Portrait de l'écrivain en animal domestique" (Seuil), a  Pierre Assouline u romanu "Le Portrait" (Gallimard),  pripoveda istoriju vidjenu očima jednog umetničkog dela.

 

 

Ovogodišnja književna jesen vrlo jasno ukazuje na dogadjanja u francuskom izdavaštvu. Naime, francuskim izdavačkim kućama već nekoliko godina upravljaju finansijeri, zainteresovani isključivo smanjivanjem troškova i povećavanjem prihoda. Umetnički i duhovni aspekti književnosti za njih imaju drugorazredni značaj. S druge strane, čitaoci su uglavnom zainteresovani zabavnom prozom ili traže da im se kroz nagrade i reklamu ukaže na dela za čitanje. Tako se velike izdavačke kuće, ali sve češće i male, opredeljuju za lakoću, zabavu i što veću ponudu.

 

"Jedna urednica mi je nedavno objasnila da je preterana produkcija samo posledica pada potrošnje. Drugačije rečeno – izdavači proizvode više da bi zaradili približno isto kao kada su izdavali manje, a čitaoci kupovali više i raznovrsnije – zaključuje Marie-Madeleine Rigopoulos, književni kritičar i hroničar.

 

U trci su i...

Medju konkurentima za ovogodišnje književne nagrade nalazi se i nezaobilazna Amélie Nothomb sa svojim 16. romanom "Ni d'Ève ni d'Adam" (Albin Michel) koji se dogadja u Japanu. Tu je i elegantnan psihološki roman "Belle-soeur" (Fayard) Patricka Bessona. Televizijske zvezde i braća Poivre d'Arvor napisali su u četiri ruke "J'ai tant rêvé de toi" (Albin Michel). Mazarine Pingeot, dugo prikrivana ćerka pokojnog francuskog predsednika Mitteranda, u romanu "Le Cimetière des poupées", pripoveda dramu majke posle čedomorstva. Roman nalikuje nedavnoj tragediji jedne žene koja je ubijala svoja novorodjenčad i prikrivala ih u zamrzivaču. Marie Darrieussecq u romanu "Tom est mort" (P.O.L.) pripoveda ličnu tragediju posle smrti deteta.  Ozbiljni kandidati su i Dominique Schneidre "Ce qu'en dit James" (Seuil), Philippe Claudel "Le rapport de Brodeck" (Stock), Clémence Boulouque "Nuit ouverte" (Flammarion), Maurice G. Dantec "Artefact" (Albin Michel), Patrick Modiano "Dans le café de la jeunesse perdue" (Gallimard), Philippe Sollers "Un vrai roman, mémoires" (Gallimard) i Daniel Pennac "Chagrin d'école" (Gallimard).