ZBUNJENI U "WALL STREET JOURNALU"

Prema Centru za američki progres, čiji je predsednik bivši šef administracije predsednika Klintona, Džon Podesta, Rupert Mardok, poznati milijarder, rođeni Australijanac, koristio je američke medije i njihove labave pravilnike da bi učvrstio svoju poziciju i proširio političku debatu u Americi.

 

Ratni huškač, imperijalista

Mardokovu imperiju čine brojni listovi i televizije na svim kontinentima. Samo u Americi, bar u jednom od pet američkih domova, u svakom trenutku se gleda neka emisija iza koje stoji Njuz Korporacija kao proizvođač ili distributer. Centar za američki progres u Rupertu Mardoku vidi ratnog huškača, neokonzervativca, naftnog imperijalistu koji zapošljava članove porodice Buš, čiji je pristalica, koji meša politiku i posao, koji se predstavlja kao antikomunista, a kada mu odgovara, brani represivne režime i one koji krše prava čoveka (misli se na Kinu), koji krije novac na Kubi i podržava takozvani fiskalni raj.

 

Rupert Mardok

 

Mardok je ultradesničar koji je direktno iskoristio svoju imperiju da bi američku političku debatu, okrenuo u desno. On je, u isto vreme, čovek koji zagovara nasilničku taktiku kakvu primenjuju diktatorski režimi i ne krije da je sakrio pare u slobodnim poreskim zonama, takozvanom fiskalnom raju. Mardok je mnogo opasniji nego što se čini na prvi pogled. Svojevremeno je, istražnom kongresnom komitetu, izjavio da je to što mu se pripisuje korišćenje političkog uticaja u štampi i televiziji, obična glupost. Kada se bolje pregleda snimljeni materijal, jasno je da on širi ultradesničarski program preko svoje medijske imperije, smatra Centar za Američki Progres.

 

Novi vlasnik, nova naslovna strana

Pre nekoliko meseci, Rupert Mardok, zauzeo je fotelju Dow Jones-a (Dau Džounsa), izdavača Vol Strit Džornala. On je zamolio urednike da pišu kraće i uzbudljivije tekstove. Lično se pobrinuo da zadrži nekolicinu novinara da ih ne bi uzela konkurencija, ali je na više odgovornih mesta postavio svoje ljude, kao što je zamenio i izdavača lista, piše Njujork Tajms.

 

 

Mardok je preuzeo Dau Džouns i Vol Strit Džornal, pokrenuvši velike i korenite promene, kako u načinu rada tako i u samoj ekipi jednog od najpoznatijih dnevnih poslovnih listova na svetu. "On ne gubi vreme", objašnjava jedan od zaposlenih u Dau Džounsu, želeći da ostane anoniman, jer je zabranjeno davati informacije o promenama u toku. "On već pravi neki izbor i donosi odluke. Znali smo da je to u njegovom stilu, ali je ipak iznenađujuće“, dodaje on.

 

Poslednjih nekoliko meseci, nakon odlaska Benkroftovih kojima je Vol Strit Džornal pripadao duže od stoleća, novinari su živeli u stresu i uzbuđenju, zabrinuti za sudbinu svojih novina. Tokom kupoprodajnih pregovora, od proleća i leta 2007 godine, mnogi urednici su se pribojavali da će  Mardok upotrebiti novine za promociju svojih kompanija i političkih ubeđenja i da će kvalitet njihovog cenjenog lista platiti ceh. Mardok je poželeo da naslovna strana lista sadrži više nacionalnih i međunarodnih aktuelnosti, kako bi bio konkurentniji Njujork Tajmsu. Isto tako, ovaj medijski magnat, želeo bi udarne teme i sažetije članke, što predstavlja značajnu promenu za ovaj list na čijoj su prvoj strani, uglavnom bili dugi, atipični tekstovi, sa nastavkom na unutrašnjim stranama.

 

Prema nekim izvorima, piše Njujork Tajms, značajno bi bilo da se na naslovnoj strani pojavljuju kraći, a celi tekstovi i da se iz naslova izbace reči "Wall Street", kako bi se privukla šira publika.

 

Precizan i samovoljan

Ova dva predloga su odmah odbačena, ali činjenica da se pominju, ukazuje na velike promene smišljene od novog gazde. "Ovakav način donošenja odluka kao i brzi prelazak na stvar, ne samo u upravi nego i u čitavoj organizaciji, potpuno su neobični u svetu štampe“, rekao je Luis Urenek, šef odseka za žurnalistiku na bostonskom univerzitetu. "Obično se novi vlasnik polako upoznaje sa poslom kako bi se i tranzicija lagano obavila. Mardok se ponaša kao neki balavac koji je tek kupio sportska kola i ima neodoljivu potrebu da se odmah provoza."

 

Ovakvo ponašanje, u stvari, nije ništa neobično za Ruperta Mardoka koji je poznat po tome što tačno zna šta treba da radi sa onim što mu pripada i, ne gubeći vreme, uređuje sve po svom ukusu. Precizan i samovoljan, on radi suprotno od porodice Benkroft, za koju bi svako mešanje u posao redakcije, bilo, prosto, nemoralno.

 

Iza ove kupovine stoje jaki finansijski izvori. Rentabilitet je ograničen zbog neobičnog izbora zaposlenih kao i obima publikacije. Mardokova kompanija Njuz Korporacija (News Corporation) ostvaruje 29 milijardi dolara (oko 20 milijardi eura) prihoda godišnje, a Dau Džouns, 2 milijarde. Mardok je mnogo puta ponavljao da namerava da ulaže, računajući i na teške gubitke, da bi privukao nove čitaoce i reklamne oglašivače.

 

U prvom tromesečju 2008 godine, Mardok planira da ukine rubriku Marketplace (Markitplejs), posvećenu ekonomskim i tehnološkim novostima. Urednik te rubrike, Melinda Bek, nedavno je napustila svoje uredničko mesto i počela da piše za hroniku-zdravlje. Nije najavljen dolazak na njeno mesto. Nekih desetak mesta u redakciji čeka zamenu. Neke promene jasno pokazuju nove Mardokove prioritete, naročito otvaranje biroa u Vašingtonu i dolazak urednika i novinara, otpuštenih iz drugih redakcija.

 

Velike jednodnevne ideje

Novom gazdi, kao da se žuri, od kada mu je porodica Benkroft predala list, u julu 2007 godine, za više od 5 milijardi dolara. Samo nekoliko dana po potpisivanju kupoprodajnog ugovora, Mardok je već otvorio biro na jedanaestom spratu Svetskog Finansijskog Centra (World Financial Center), na jugu Menhetna, gde se nalazi i sedište Dau Džounsa. Redakcije Njuz Korporacije i Dau Džounsa, sastajale su se nedeljama, upoređivale svoje reklamne strategije, tražile mogućnost stvaranja zajedničkog preduzeća i raspravljale o sajtu žurnala čiji se sistem pretplate ne sviđa gospodinu Mardoku.

 

U stvari, Mardok, kome se dopada da priča o velikim idejama koje će, možda, već sutra da zaboravi, izjavio je ulagačima u Australiji i jednom od svojih listova, da će pretplata na sajtu WSJ.com, biti besplatna. Ova informacija, iznenadila je obe kuće koje su izjavile da, koliko one znaju, nikakva konačna odluka još nije doneta. Oni koji su bliski upravi Dau Džounsa, potvrđuju da im je jasno dato do znanja da će biti smenjeni, da bi izvesne aktivnosti Njuz Korporacije ojačale ili da se napravi mesto Mardokovim ljudima, ili i jedno i drugo. Novost je potvrđena početkom decembra kada je objavljen odlazak Ričarda Zanina, direktora Dau Džounsa i Gordona Krovica, urednika Vol Strit Džornala.

 

Prelaskom u Mardokove ruke, redakcija koja ima 750, treba da izgubi 20 do 30 ljudi, objašnjavaju obe redakcije. Nije cilj da se smanji broj zaposlenih, koji bi mogao čak i da se uveća, već da se stvori prostor za nov talas zapošljavanja u rubrikama koje Mardok želi da ojača. U isto vreme, to bi bila prilika da se otarasi nekih ljudi.

 

Sve spremno za kulturnu revoluciju

Od leta 2007 godine, desetak novinara je već napustilo list i još uvek nemaju zamenu. Mnogi od njihovih kolega, zabrinuti zbog promena u upravi, počeli su da traže mogućnost u drugim redakcijama.

 

Za godinu dana, redakcija Vol Strit Džornala, mogla bi da ima veliki broj novih novinara koji nemaju mnogo zajedničkog sa tradicijama ovog dnevnika. Pored toga, novi neće prolaziti kroz teskobu kroz koju su prolazili veterani redakcije kada su se brojne kolege suprotstavile kupovini lista i sumnjale u novinarsku etiku budućeg vlasnika. "Sve je tu, za veliki kulturni preokret", ocenio je jedan veteran redakcije. Vol Strit Džornal je, primamljivim ponudama, pokušao da pridobije mnoga velika imena iz Njujork Tajmsa i drugih redakcija ali, uglavnom, bez uspeha. U isto vreme, list je izgubio velika pera, poput Heni Sendera koji se pridružio ekipi Fajnanšel Tajmsa. U svakom slučaju, nisu baš svi otišli. "Mnogi od nas su prilično zabrinuti za budućnost žurnala, objašnjava jedan iskusniji novinar ovog lista. Za sada, sedimo i čekamo, pa, videćemo šta će da bude."