NOVINARSTVO "ZA JEDNU BANKU"
Srpsko tržište dnevnih listova pretrpano novim izdanjima
Da počnemo (kratkim) časom istorije.
Početkom prošlog veka Srbija prolazi kroz mnoge velike i važne promene. Na vlasti je bio Aleksandar Obrenović koji će ostati upamćen i po tome što su za vreme njegove vladavine (1894–1903) izvršena četiri državna udara, promenjena tri ustava i sastavljeno 13 vlada. Rečju, bio je apsolutista pored koga nije mogla biti ostvarena zamisao o slobodnom javnom mišljenju. Sa scene odlazi u krvavom puču, poznatijem kao ‘’majski prevrat’’, a na tako upražnjeni presto stupa Petar Karađorđević koji u Srbiju donosi svežu zapadnoevropsku svest. Petar je pre dolaska na vlast bio u emigraciji gde se školovao usvajajući savremene demokratske ideje, pa nije čudno što Srbija, sa novim kraljem, od 1903. postaje plodno tlo za slobodoumna razmišljanja i delovanja. Počinje da se uključuje u evropske tokove, razvija se nova industrijska svest i dolazi do sve većeg tehnološkog napretka pa se to doba s pravom naziva ‘’zlatno doba srpske demokratije’’.
Novinar – užas srspkog gradjanina
Kralj Petar je nastojao da smiri raspaljene političke strasti. Zahtevao je “strogu parlamentarnost”, ali i odanost otadžbini. Prihvatio je i zahtev za reviziju Ustava i novi, mnogo slobodoumniji zakon o štampi. Bile su to okolnosti u kojima je mogao da se pojavi i jedan novi ozbiljni list - "Politika". Ali bilo je i pregršt neozbiljnih. Jovan Dučić je o tome pisao 1924. godine u "Politici":
"U vremenu u kome su braća Ribnikar držali pero u ruci, naša književnost i novinarstvo životarili su - prva u idili, a drugo u intrigi. Bilo je listova koji su širili tako ružan ton i prostački izraz da je novinarstvo rušilo društvo i trovalo porodice; ono je udarilo na čast prvih ljudi i najboljih građana; svojim odvratnim rečenicama otrovalo je bilo vazduh u Skupštini i postalo jezik sina sa ocem. Sve je bilo moguće reći bez konsekvencija, i nazad se primiti bez gnušanja. Zbog naše štampe, u jedno doba život je u našoj zemlji postao uzak i gorak, i srpski novinar bio je postao užas srpskog građanina. Tada su prvi ljudi u našem žurnalizmu posvednevno bacali jedan drugom u lice pogrde i sumnjičenja koja su bila nedostojna i poslednjeg građanina. Niko nije bio siguran za svoje ime, i bilo je ljudi koji su platili životom te vendete bezimenih i maskiranih neprijatelja. Ne navodim ovde, iz bola za njima, ono nekoliko velikih ljudi koji su bili dotučeni od ondašnje štampe’’..
Krajem devetnaestog veka (1899.), u Srbiji je izlazilo ukupno 40 listova i časopisa. U predvečerje balkanskih ratova (1912.) u Srbiji su izlazila čak 42 dnevna lista, 20 književnih naučnih i političkih časopisa i 82 profesionalne publikacije. Njihov ukupni godišnji tiraž dostizao je 50 miliona primeraka.
Opet na početku?
Početkom 21. veka, posle slične političke situacije kao u ‘’zlatnom dobu srpske demokratije’’, odavno nije bilo teže prosečnom srpskom kiosku, pogurenom od gomile štampe - do oktobra 2007. u celoj Srbiji izlazilo je ukupno 18 dnevnih listova, a već sada, tri meseca kasnije - ima ih 22. Za 34 dinara svakog jutra možete kupiti tri novopokrenute srpske dnevne novine - Alo!, Gazetu i Sutra. Ako vas interesuje i žuća varijanta sporta, tu je Kurir sport, za 15 dinara sa besplatnim tiketom za kladionicu. Mada je prema dosadašnjim pokazateljima bilo jasno da čitalačka publika dnevnika u Srbiji jedva pokriva 800.000 primeraka ukupnog prodatog tiraža dnevne štampe, te da nova izdanja ne povećavaju tu cifru, već se ‘’otimaju’’ da ‘’štrpnu’’ od postojeće konkurencije, ambicioznih izdavača ne manjka.
- A svi su u stvari isti – što reče prodavačica na jednoj od beogradskih trafika.
Jesen je bila vreme transfera na srpskoj novinarskoj sceni. Čak tri dnevne novine u osnivanju otimale su se za ono što vredi na tržištu - jedni su obećavali pare na račun unapred (!), drugi iznadprosečne plate, treći su atraktivnost svoje ponude garantovali međunarodnom reputacijom osnivača . Zajedničko za sve tri bilo je da su svoj rok trajanja ograničile pre početka izlaženja. Ukratko - ako za godinu dana ne dostignemeo ‘’taj i taj’’ tiraž - nećemo više izlaziti. Obično se radilo o tiražu od 30.000 prodatih primeraka koje su zacrtali pokretači i finansijeri. Još jedna zajednička crta je da su sva tri lista jahala na talasu opšte tabloidizacije u ovdašnjem žurnalizmu, te su koncepciju zasnivali na već viđenom receptu - veliki, masni naslovi, red političkih skandala, red afera, red estradno-narodnjačkih tračeva i cena ‘’za jednu banku’’. Ukratko - tabloid.
Najveći u Srbiji
Prvi je krenuo ‘’Alo!’’, još jedan list švajcarske grupacije Ringier koja posluje u 12 zemalja a u Srbiji izdaje dnevnik ‘’Blic’’, besplatne dnevne novine ‘’24 sata’’, te nedeljnike ‘’Blic puls’’ i ‘’Blic žena’’. Oni su u Srbiji u 2006. ostvarili ukupan prihod od 21,4 miliona evra. ‘’Alo!’’ je startovao gotovo bez redakcije, prvih nekoliko nedelja novine je pravio
Pod sloganom ‘’najveće dnevne novine u Srbiji’’, jer im je format duplo veći od ostalih dnevnika, oni su ubrzo dostigli prodati tiraž od 80.000 primeraka, iako su zlobnici tvrdili da je njima lako jer ih prodavačice uvaljuju umesto kusura. A zvali su ih i novine za beskućnike - najjeftinije su a velike, pa mogu da posluže kao pokrivač! ‘’Alo!’’ izgledaju kao umiveni tabloid, namenjen mahom mlađoj populaciji, bez psovačkih naslova i mnogo političkih intriga, kakvi karakterišu ostale srpske tabloide. Objavljuju postere sportskih, estradnih i tinejdžerskih zvezda, grafički dizajn sličan je najtiražnijem nemačkom tabloidu ‘’Bild cajtung’’, zašta je i angažovan Nemac koji je nekada radio u tom dnevniku. ‘’Psihološka devetka’’ u ceni, kažu, ostaće do daljneg - čak tvrde da će uvek biti bar za dinar jeftiniji od konkurencije.
Tajanstveni izdavač
Odmah zatim krenula je ‘’Gazeta’’, još jedan tabloid prepoznatljivog dizajna. ‘’Gazeta’’ je od novopokrenutih listova još pre prvog broja oformila respektabilnu redakciju - glavni urednik je Antonije Kovačević, dugogodišnji prvi čovek ‘’Kurira’’, a jezgro urednika i novinara čine upravo ljudi koji su radili u tom tiražnom dnevniku. S cenom od 10 dinara ali daleko slabijom reklamom od konkurencije iz Ringiera, ‘’Gazeta’’ je ipak brzo premašila ‘’zacrtani’’ tiraž od 30.000 primeraka, saznaje Balkan magazin u redakciji ovog lista.
Oko finansijera ‘’Gazete’ postoje razne špekulacije - najbliža istini je da iza ovog tabloida stoje Austrijanci koji su još pre desetak godina pokrenuli ‘’Blic’’ u Srbiji iz doba Miloševića... Koncepcijom dosta podsećaju na ostale tabloide mada su politički neutralniji - kod njih isti prostor dobijaju i ‘’čedisti’’ i ‘’šešeljevci’’. Reklo bi se da se manje bave političkim kampanjama i navijanjem, što je ‘’specijalnost’’ ovdašnjih tabloida. Posebno gaje reportaže, neobične priče iz života običnih ljudi, prvi su objavili paparaco storiju o novom dečku estradne Zvezde Svetlane Ražnatović i često uz primerak novina dele poklone. Tu su ušli u trku sa listom "Alo!" koji je do sada delio muzičke diskove i slične stvari a ‘’Gazeta’’ je nedavno poklonila čitaocima i crkveni kalendar za 2008. godinu.
Još jedna kopija "Bilda"
Poslednji je startovao ‘’Sutra’’, list dosta neobičnog naziva za dnevnu novinu, koji je najavljivan kao ‘’tabloid sa ozbiljnim pristupom temama’’. Glavni urednik je Željko Cvijanović, izdavač nedeljnika ‘’Standard’’, grafički gotovo prekopiranog hrvatskog ‘’Globusa’’, dok ‘’Sutra’’, takođe, izgledom dosta asocira na ‘’Bild’’. Zbog pojave ‘’Alo!’’, oni su, kako saznajemo, čak menjali u početku zacrtan dizajn. Tajming izlaska ‘’Sutra’’ bio je najlošiji na pretrpanom tržištu - primetno je da nisu uspeli da podele čak ni sve besplatne primerke prva tri broja, što je njihovim prethodnicima uspevalo bez problema. ‘’Sutra’’ ide sa cenom od 15 dinara što ih, pored ostalog, prilično koči u trci s konkurentima. Od ostalih izdvajaju se veoma dobrom političkom rubrikom, stalnim kolumnama Željka Cvijanovića i čitljivo upakovanim temama.
Gužva u štamparijama
Osim lista ‘’Alo!’’, dve nove dnevne novine imale su od početka problem - štampanja. ‘’Gazeta" je već bila sklopila predugovor s Štamparijom ‘’Borbe’’, ali im je bukvalno u poslednjem času, kada je već bio prelomljen prvi broj, stiglo obaveštenje da su kapaciteti popunjeni i da nema ništa od posla. U celoj priči glavnu ulogu imao je direktor i glavni i odgovorni urednik ‘’Večernjih novosti’’ Manojlo Vukotić, član UO Štamparije ‘’Borba’’. Prema tvrdnjama ljudi iz ‘’Gazete’’, on je na taj način ‘’hteo da ih zabrani u startu’’. Kada su ga tog dana pozvali da razjasne problem, rekao im je da zovu kasnije: ‘’Ženim sina!’’.
‘’Gazeta’’ je iz tog razloga morala da nađe nove štampare u Novom Sadu, kao i ‘’Sutra’’, koji su prvobitno nameravali da se štampaju u ‘’Politici’’. Obe novine tako su dobile jedan vrlo komplikovan problem poznat svima koji rade u dnevnim redakcijama - rokove. Često se, recimo, dešava, da u takozvana ‘’beogradska’’ izdanja tih listova zbog skraćenih rokova izazavanih štampanjem 70 kilometara od prestonice, ne uđu rezultati utakmica ‘’od sinoć’’, a da ne govorimo o ostalim mnogo važnijim događajima. Sve ozbiljnije štamparije u Beogradu, naime, već su prebukirane a uz to, štampaju listove čiji su istovremeno i vlasnici, pa je to uhodan način za kresanje krila konkurenciji.
Švajcarci iz Ringiera su kupili većinski paket akcija štamparije ‘’APM print’’ koja je krajem devesedetih stigla kao donacija Ujedinjenih nacija za pomoć tada ugroženim srpskim medijima. U tom trenutku su akcije u ovoj štampariji podeljene osnivačima nezavisnih medija u vreme Miloševića. U njoj su se štampali Danas, Blic, Naša Borba i drugi, a od osnivanja pre dve godine i Press, list koji su pokrenuli urednici i novinari iz ‘’prve osnivačke ekipe’’ lista Kurir. Oni su jednog dana napustili Kurir i, kako se sumnja, uz pomoć nekog moćnog finansijera (najviše se spekulisalo imenima Miroslava Miškovića i Dragana Đilasa) pokrenuli novi list. Godinu dana im je jako loše išlo, jedva su prelazili rentabilan tiraž, da bi serijom nagradnih igara počeli da ugrožavaju konkurente, pre svega Blic. Švajcarci su ekspresno reagovali i najurili ih iz štamparije čiji su većinski vlasnici postali u međuvremenu, a Press je utočište našao u Štampariji ‘’Politika’’.
Sumnjiva konkurencija
Pomenuti Manojlo Vukotić je krajem novembra u svojim novinama objavio komentar gde se pita ko stoji iza novih izdanja dnevnih listova, čime je praktično sam potvrdio da je pokušao da veže ruke nekima od njih koji su pokušali da se štampaju u Štampariji ‘’Borba’’ gde je on član UO.
Vukotić piše: ‘’Na medijskom tržištu vlada haos kakav nije u Srbiji zabeležen u pola veka. Srbija je, valjda, jedina zemlja u Evropi gde mogu da se pokrenu novine - bilo kog sadržaja a da ne moraju da se prijave i registruju. Zato danas ni u jednoj instituciji ne znaju koliko novina izlazi u ovoj državi, a naročito čije su, ko ulaže novac, ko ih kupuje, ko ih kome preprodaje...Nešto slično je i sa poplavom novih izdanja. Gotovo je senzacionalno da jedne od njih koštaju devet dinara, a dve po 10 dinara. Ne postoji ni čarobna ekonomska računica po kojoj novine od 10 dinara mogu da budu isplative. Postoje samo druge računice: propagandne, političke, uskointeresne, predizborne, pranje novca i slično. Ko to plaća - niko ne otkriva. Ko iza toga sve stoji - još je veća tajna. A da iole ozbiljno funkcionišu državne institucije, na primer poreska uprava ili finansijske inspekcije, lako bi se mogao utvrditi i identitet i "rentabilitet" vlasnika takvih izdanja.Oni, u stvari, sliče privremenim tezgama po gradskim ulicama. A čitati danas neke srpske novine isto je kao i tuširati se ispod kanalizacionih cevi. Uz sve to, porazno je saznanje da je uprkos tolikoj plimi novina i novinica Srbija na pretposlednjem mestu u Evropi po broju čitalaca. Jer i pre 20 godina u Srbiji je bilo samo od 700.000 do 800.000 čitalaca dnevnih novina, koliko ih i danas ima..." - napisao je Vukotić; nigde nije razjasnio po kojoj računici je on sam, svojevremeno, bio urednik i direktor ‘’Blica’’ kada se on prodavao za - jedan dinar, dok su ostale novine bile triput skuplje.
Vukotić je inače prilično kontroverzna ličnost čija biografija je ilustrativna za shvatanje porekla i sadržaja današnjih prilika u srpskom novinarstvu… Učestvovao je u vreme Miloševića u pokretanju dva dnevna lista (Blica i Glasa javnosti) a onda se volšebno, kao kadar DOS-a, u noći između petog i šestog oktobra pojavio u ‘’Novostima’’ na čijem je čelu i danas (iako je u čaršiji odavno otpisivan). Za vreme njegove vladavine u ‘’Novostima’’ neki su ga zvali i ‘’samozvanim vlasnikom istine u Srbiji’’, a ‘’proslavio’’ se otvorenim suprotstavljanjem pokušajima košarkaša Vlade Divca da kupi većinski paket akcija ove kompanije. Divac je najavljivao smenu Vukotića ako on postane vlasnik ali je, na kraju, posle raznoraznih previranja ipak pobedila Vukotićeva struja.
‘’Novosti’’ su kupili ‘’uspešni srpski biznismeni’’, rekao je Vukotić kasnije ali do danas nije jasno - koji? Zvanično su vlasnici ‘’Novosti’’ dve firme iz Austrije za koje niko nikad nije čuo i imaju 52 odsto akcija. Veruje se, opet, da je u pitanju Miroslav Mišković. Da li u dodvoravanju novim gazdama, strahu od konkurencije ili tek da bi pokazao da je on ‘’gazda’’ srpskog medijskog neba, Vukotić se u svom pismu suprotstavlja tabloidizaciji dnevne štampe, iako su ‘’Večernje novosti’’ oduvek smatrane - prvim srpskim tabloidom. Pod tim geslom je svojevremeno izlazio i Vukotićev prvenac, nedeljnik ‘’Blic’’ (preteča dnevnih novina istog imena). A o Vukotićevoj ‘’netabloidnoj prirodi’’ govori i jedan smešan detalj - on je bio glavni urednik kada je u ‘’Blicu’’ objavljena jedna antologijska budalaština: da je patrijarh Pavle član Demokratske stranke Srbije!
Delimična slika podele tržišta
Prema svežim podacima oditorske agencije ABC Srbija, ‘’Večernje novosti’’ jesu trenutno najprodavaniji dnevni list u zemlji. Tokom septembra, na primer, na kioscima je prodato prosečno 185.119 primeraka "Novosti". Za drugu poziciju žestoko se, prema podacima "ABC Srbija", bore "Pres" i "Kurir". Broj prodatih primeraka "Politike" u neprestanom je padu. Na početku godine to je bilo 84.000 primeraka dnevno, da bi do septembra taj broj pao na 72.000. Međutim, slika o raspodeli čitalačkog "kolača" bila bi potpunija, kada bi "Blic" i drugi izdavači sklopili ugovor sa "ABC Srbija", jedinom svetski priznatom kućom u Srbiji koja se bavi revizijom tiraža.
Što se tiče isplativosti i damping cena novih srpskih dnevnih izdanja, u svetu, a od nedavno i u Srbiji, postoje i besplatne dnevne novine. Iza srpskih ‘’24 sata’’ stoji već pominjani švajcarski Ringier i njihova računica je ‘’za verovati’’ jer su već pokretali slične poduhvate u mnogim državama gde posluju. Profit, kako kažu, očekuju tek za tri godine. To nije srpski izum. Lane je u svetu bilo 169 besplatnih dnevnih novina, od čega u Evropi 99, u Aziji i Australiji 20, a u Severnoj i Južnoj Americi 50. Njihov ukupni tiraž, prema podacima Svetske novinske asocijacije (WAN), čini šest odsto ukupnog tiraža dnevnih novina u svetu. U Evropi je udeo dnevnih besplatnih novina u ukupnom tiražu dnevnika veći od 17 procenata. U Španiji, na primer, udeo besplatnih novina premašuje tiraž prodavanih novina - odnos je 51 prema 49 odsto. Tajna uspeha besplatnih listova nije u kvalitetu objavljenog štiva, već u staroj srpskoj uzrečici - kad je džaba i sirće je slatko. Velikim tiražima ne mogu odoleti potencijalni oglašivači. Stotine hiljada primeraka besplatnih novina je mnogo delotvornije marketinško sredstvo od klasičnih trgovačkih flajera koje većina, čim vidi, baca u kantu. Kompanije lakše dolaze do potrošača, a izdavači žive od prodaje oglasnog prostora, uz male isplative redakcije koje uglavnom objavljuju pregršt servisnih informacija i lako čitljivih tekstova za koje nisu potrebni novinari od kalibra, jer im sadržaj i nije presudan za tiraž.
Uporni izdavači mutnog profila
Pokretači novih srpskih dnevnih novina govorili su različito o svojim motivima da izađu na tržište. ‘’Sutra’’ je, recimo, kako su isticali, svoju šansu video u predviđanjima da će potreba za oglašavanjem u dnevnoj štampi uskoro porasti za čak 300 posto. ‘’Gazeta’’ se nada da će za godinu dana pregaziti tabloidnu konkurenciju, i postati tiražno prvi dnevni list u Srbiji, a pokretanje ‘’Alo!’’ je opet šavajcarska računica u zbunjivanju konkurencije i upošljavanju kapaciteta sopstvene štamparije.
Nesumnjivo je da, sem Švajcaraca koji javno priznaju svoje novo ‘’čeljade’’, ni Gazeta ni Sutra ne žele da javno saopšte ko stoji iza njih. To izaziva razna nagađanja o motivima koje je u svom komentaru naveo i Manojlo Vukotić. U Srbiji se uoči svakih izbora, ili uključivanja u politiku pojedinih tajkuna, pojavljuje pregršt novina koje se vremenom gase, kad ispune svoju ‘’misiju’’. Bogoljub Karić je, recimo, uoči poslednjih parlamentarnih izbora pokrenuo dnevnik ‘’Opozicija’’, čiji je tajming bio identičan sa raspisivanjem, odnosno završetkom izbornog procesa. Slično su svojevremeno prošli i tabloidi Centar, Balkan, Nacional… preko čijih stranica su se razmazivale političko-kriminalne afere, dok nisu naprasno nestajali. Kako takvoj vrsti ‘’uticaja’’ na javno mnenje najviše pogoduju koncepti tabloida, pošto se oni, jednostavno, najlakše primaju u širokoj čitalačkoj publici, može se naslutiti da će tabloidizacija imati svoj nastavak.
Loz umesto novina
Niko se dosad nije setio da krene sa novom, ozbiljnom, jutarnjom dnevnom novinom, jer sudbina Politike i Danasa ukazuje da za takvim sadržajima nema preteranog interesovanja.
Svako je na svoj način regovao na pojavu novih listova. ‘’Press" već mesecima ide iz nagradne igre u nagradnu igru pa ih zlonamerni zovu ‘’više srećka nego novine’’, a u raspodelu darova ‘’srećnim’’ čitaocima uključili su se i ‘’Blic’’ i ‘’Novosti’’. Drugi pokušavaju sa senzacionalističkim serijalima, redizajnima, promenama koncepta i polako se gube u sveopštem šarenilu. Sve u svemu, novine u Srbiji danas najviše ‘’igraju’’ na onim sadržajima zbog kojih nisu nastale, već su za to namenjene lutrijske organizacije, kazina i partijski pamfleti. Pretvaraju se, pored toga, u oglasne table političara, mafijaša, klanova i ostalih koji su željni bar malo uticaja na javnost. Daleko manje pažnje se obraća na ono što je suština cele priče - novinarstvo i pravljenje kvalitetnih, istinitih, jednom rečju - dobrih novina. Možda je takvom proizvodu mesto u muzeju a ne na kiosku štampe?
Teško je poverovati da će se, kao u ‘’zlatnom dobu srpske demokratije’’, s početka ovog teksta, u ovakvom vremenu pojaviti nekakva "Politika" čiji je rok trajanja neograničen. Pre će biti da će se rokovi trajanja dnevnih listova menjati u skladu sa političko-tajkunskom raspodelom moći i uticaja u današnjoj Srbiji.
