Oglas u Rude pravu pre 30 godina, najavio „plišanu revoluciju“!

Milan Lazarević

Priča, šašava pomalo, "kao u češkom filmu"
(Velike demonstracije u Pragu na Vencelovom trgu 27. 11. 1989. -izvor Dojče vele)

Taj mali oglas, objavljen  u Rude pravu na sutrašnji dan 1989. izazvao je tada, mesec i po dana pre „plišane revolucije“, čuđenje, nagađanja, nedoumice, kod nekih i pometnju... u tadašnjoj komunističkoj Čehoslovačkoj. Sedmog oktobra 1989. u centralnom komunističkom listu objavljena je sledeća rođendanska čestitka:

„Dana 05.10.1989. proslavio je rođendan Ferdinand Vanjek iz Malog Hradeka. Za naporan rad koji je obavljao i koji obavlja zahvaljuju mu i žele mu u narednim godinama dobro zdravlje i mnogo uspeha u radu njegovi saradnici i prijatelji“. Uz čestitku je objavljena i fotografija.

rude-pravo-nov-1989-

Rude pravo, partijsko glasilo čeških komunista, 21. novembra 1989. apeluje na pregovore a ne na sukobljavanje

Željeni signal

Šta to znači? – pitali su se mnogi. Jer, Ferdinand Vanjek je bio glavna ličnost iz pozorišnih komada dramskog pisca i lidera disidentskog pokreta Vaclava Havela. A na fotografiji je bio niko drugi nego sam Havel! Njega je uprkos naporima režima da ga izoluje od naroda, ipak, po liku poznavao ne tako mali deo javnosti. Za mnoge je to bio znak da je režim prestao da bude budan ili da počinje da se se sam iznutra urušava. Čak i neka vrsta tajnog signala za revolucionarnu akciju...

Kasnije se ovaj slučaj često spominjao i dobio gotovo mitsku dimenzije jer se nije znalo ni ko je ni zašto dao ovaj oglas, još manje kako je bilo moguće da uopšte izađe, kako su reagovali komunistički šefovi... Puna istina o tome objavljena je tek pre 10 godina, u vreme kada je obeležavana 20 godišnjica "plišane revolucije".

prag-89-studenti-prot

Studentske demonstracije u pragu 17.11. 1989.

Oglas kao protest

„Želeo sam da dam oglas i čestitam rođendan Havelu u glavnom komunističkom dnevniku, već duže vreme“, seća se davalac oglasa, koji je tada imao 28 godina, Petr Rigr. „Godine 1989. sve je počelo da se radikalizuje. Zatvorili su Havela, a žena i ja smo onda rekli da to ne možemo više puštati tek tako. Jedan moj drugar, inače pomalo knjiški moljac, uspeo je da pronađe negde datum rođenja V.H. I ja sam onda sebi rekao da to moram da uradim“.

Preduzimač Rigr živi dalje u selu Pržibislav kod Nahoda. Još uvek ima kući sačuvan odsečak - potvrdu s poštanske uputnice kojom je poslao pare za oglas.

„Poslao sam to sa zakašnjenjem. Mislim da su se normalno oglasi morali slati mesec dana unapred. Ja sam to, međutim, predao 14 dana pre. Potom mi je došao dopis od neke soudružke (drugarice) Štastne, iz oglasnog odeljenja, da sam poslao kasno i da odmah mora telegrafski da platim“, dodaje Rigr. Oglas ga je koštao 460 koruna. To je kada se preračuna na današnje plate oko 3.500 kruna (sada jedna kruna vredi oko 4,5 dinara) ne baš mala suma. Platio je svojim parama, naknadno su neki prijatelji dali priloge za to.

havel-predsednik

Vaclava Havela, 29. decembra 1989. izabrao je za predsednika, jednoglasno, čehoslovački parlament u kome su komunisti još imali većinu

Dugo poznanstvo sa Havelom

Vaclava Havela je Rigr znao lično. „Potičem iz Trutnova. Često sam  kao dečak-momčić između 16. i 19. Godine, dolazio na Hradeček (izletničko mestašce u kome je Havel imao kuću nasleđenu od roditelja – prim.ML) da bih pozajmljivao knjige“, seća se dalje on. „Havel je bio neizmerno predusretljiv. Tačno se sećam tog prvog puta kad sam s njim razgovarao, to je bilo 7. jula 1977. Normalno sam zakucao, on je otvorio. Ja sam išao u srednju školu, a pošto je tada bila osetljiva situacija oko Povelje 77 hteo je da zna šta o tome kažu u školi. Pričao sam mu, a on se ljutio zbog toga što nam se stvari lažno predstavljaju“. Od Havela je tada odneo knjigu stihova Jaroslava Hutke, odštampanu na pisaćoj mašini, koju je potom dalje širio.

A oglas? On je nastavio da živi svojim životom. Dospeo je u inostranstvo, citirala ga je „Slobodna Evropa“, „Glas Amerike“, čak je stigao i u Australiju. Ukratko, prava priča "kao u češkom filmu", kako za ovakve, pomalo šašave, storije vole da kažu Poljaci.

Imao je slučaj i disciplinsko-policijski epilog. Soudružka (drugarica) Štastna (prezime joj znači srećna – prim. ML) je zbog ove nesrećne epizode dobila otkaz, za Rigra se počeo zanimati STB (tajna komunistička policija) i od hapšenja ga je verovatno spasio samo novembar 1989, tojest „plišana revolucija“ koja je izbila posle nasilnog gušenja legalnih studentskih demonstracija. Rigr je kasnije ustanovio da je o oglasu nešto znao još jedan jedan čovek koji je dolazio na Hradeček, a Havelu se pohvalio da je to bila njegova ideja.

Sa Havelom o tome nikad nije pričao.

„Sreo sam s njim nekoliko puta posle toga. Među moje prijatelje spada i Andrej Krob, glavni režiser Havelovih komada. I kad sam bio u Americi sreo sam se Havelom. Ali, nismo nikad o tome razgovarali. To da kažem da sam ja bio taj ko je dao oglas, bilo mi je glupo. A on sam nikad o tome ništa nije pitao“, zaključio je Rigr.

Kada je bilo jasno da je komunistički režim „pukao“?

Ispred kuće u kojoj je Havel živeo u Pragu tokom godina koje su, kako bi rekao Borislav Pekić, "pojeli skakavci", neprestano su stražarili agenti, pratili ko dolazi kod njega, koliko ostaje... Kako je vreme prolazilo, prestali su da se kriju, čak ih je „objekt posmatranja“, počeo da razlikuje po likovima i da im zna rasporede. I tako jednom, u leto 1989, kako je Havel ispričao desetak godina kasnije, banuli su noću gosti kod njega, nije imao piva kod kuće pa je uzeo veliki bokal i krenuo u obližnju pivnicu da natoči. A agent koji je stražario obrati mu se u prolazu:

„Pane Havele, idite kod gostiju, dajte mi taj bokal, ja ću da trknem po pivo“. I zaista šta drugo da se pomisli -  osim da je komunistički režim definitivno pukao!


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...