"Ulično novinarstvo" plaši Makrona: Da li je batina iz demokratije izašla?

Nataša Jokić, Strazbur

Niko nema kontrolu nad sve brojnijim video-medijima koji se "emituju" na društvenim mrežama. Francuske vlasti represijom i "preventivnim" hapšenjima pokušavaju da zaustave novo novinarstvo mladih i borbenih idealista
(ilustracija, Gaspar Glanc i njegov portal Taranis)

Gaspar Glanc, nezavisni francuski novinar, snimao je prošle subote demonstracije "žutih prsluka" u Parizu, kada je ispred njegovih nogu eksplodirala policijska granata od kaučuka.

Reporter je ljut. Zašto su ga policijci uzeli na nišan kada vide njegove novinarske oznake na zaštitnoj kacigi i na odeći? Pokušava da se probije do policijskog komesara da bi zatražio objašnjenje.

Jedan policajac ga silovito odgurne. Gaspar Glanc mu pokazuje srednji prst. Na to se drugi policajac sjuri prema njemu, baca ga na tlo i hapsi. Udarci pljušte.

fra-glanz-hapsenje

Pariz, Hapšenje Gaspara Glanca u subotu 20. aprila 2019.

Hapšenje, puštanje, optužnice

Glanc je odveden u istražni pritvor i zadržan 48 sati. Ispred zatvora grupa njegovih mladih kolega sve vreme je protestovala sa transparentima tražeći oslobađanje. Njegov otac na tviteru ostavlja poruku "fašistički kur..ni sinovi, pustite mog sina!".

U ponedeljak reporter izlazi iz zatvora, kolege mu pevaju rođendansku pesmu jer je tog dana napunio 32 godine. Glanc kaže da nije dobio hranu, ali je dobijao vodu. Optužen je za "udruživanje sa namerom da počini nasilje i da ruši" kao i za "uvredu službenog lica".

Kasnije će prva optužnica biti odbačena, ostaće ona za uvredu zbog pokazivanja srednjeg prsta. Takođe, izriče mu se zabrana da se pojavljuje u Parizu subotom, kada se održavaju protstesti "žutih prsluka" i 1. maja, sve do sudskog pretresa zakazanog za 18 oktobar.

Drugim rečima, ovom novinaru je zabranjeno da radi.

Afera je, međutim, dobila razmere koje vlasti nisu očekivale.  U toku prošlog vikenda 18 hiljada ljudi potpisalo je peticiju za njegovo oslobađanje.

Dvadesetak redakcija ga je podržalo. Proglas podrške potpisali su i novinari velikih tv stanica čiji urednici su inače odlučili da ovu aferu potpuno prećute.

Jedan novinar portala "Mediapart" izračunao je da je od novembra prošle godine, kada su počeli protesti, 79 novinara bilo meta nasilja bilo "žutih prsluka", bilo policije.

Gaspar Glanc je tipičan primer novog  - takozvanog "uličnog" novinarstva.

Reč je ovde o sve brojnijim video-medijima koji se "emituju" na društvenim mrežama i koje niko ne kontroliše. Njihovi novinari su mladi i borbeni, često samouki u profesiji. Jedva preživaljavaju od svojih prihoda pa neki - kao Gaspar Glanc - žive kod roditelja. Nemaju novca, ali imaju radoznalost i ideal da kažu istinu.

Gaspar Glanc je završio prvi stepen studija kriminalne sociologije posle čega je 2011. osnovao produkcijsku kuću Taranis njuz. Opisao je Taranis kao medij koji se zanima pre svega za društvena olkupljanja - festivale, proteste itd.

Glanc će postati poznat i cenjen u profesiji  snimajući razne proteste, od ekoloških do sindikalnih, kao i migrante u Kaleu. Njegove snimke kupuju i velike agencije kao Frans pres na primer.

fra-Gaspard_Glanz-snima-

Gaspar Glanc snima na demonstracijama "žutih prsluka"

U grupi sa islamistima i nasilnicima

Glanc je tri puta hapšen između 2014. i 2016.  godine. Bilo mu je zabranjeno da dođe u Kale pošto je na fejsbuku objavio fotografije policajaca sa naslovom "jedan vođa, jedan rajh, jedan narod" što je aluzija na naciste.  Obavezan je da se jednom nedeljno javlja u policiju.

Saznaje tom prilikom da ima dosije "s" u policiji što znači da je svrstan u istu grupu kao islamisti i osumnjičen za sklonost nasilju. Prebacuje mu se da nije novinar jer navodo nije neutralan i nema novinarsku legitimaciju.

U profesiji međutim svi svedoče da je Glanc pouzdan. Sve što proizvodi su snimci odličnog kvaliteta kako u sadržajnom tako i u tehničkom pogledu. Taranis je za poslednjih četiri - pet godina postao referenca za novinarsko pokrivanje socijalnog pokreta u Francuskoj.

Otkrio prerušene policajce i telohranitelje na protestima

Za razliku od novinara velikih medija, koji su prilično kompromitovani, "ulični" novinari imaju prolaz u masu koja protestuje i koja im veruje.

Pet - šest novinara Taranisa koji krstare čitavom Francuskom, idu temo gde se ljudi okupljaju, kamera je upaljena i snimci se zatim postavljaju donekle izmontirani, često bez komentara. Suština je u autentičnom svedočenju sa lica mesta, iznutra.

Više takvih snimaka donelo je ugled Taranisu i njegovom osnivaču. Jedan od velikih uspeha bio je kada je na demonstracijama protiv zakona o radu snimio policijske agente koji su se prerušili u novinare. Preko društvenih mreža bio je zatim zasut uvredama i pretnjama.

Glanc radi od jutra do sutra i to mu se konačno isplatilo kada je pre godinu dana eksplodira afera "Benala" - po imenu tadašnjeg telohranitelja i šefa ličnog obezbeđenja predsednika Makrona. Naime Glanc je bio taj koji je snimio Benalu prerušenog u policajca kako tuče nedužne demonstrante. 

Za razliku od "velikih" medija, "ulično" novinarstvo bez milosti stavlja ogledalo ispred onih koji upravljaju državama. 

Ako bi se pogledao u to ogledalo Makron bi video da reči nisu dovoljne da bi milioni ljudi u drugoj polovini meseca napunili prazne frižidere.

 

 


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...