IGRE OKO IGARA

Prošlog meseca u Kini je održana neobična konferencija za medije. Nekoliko desetina stranih novinara pozvano je u posetu prašnjavom vojnom poligonu za obuku u provinciji Henan da bi videli Narodnu oslobodilačku armiju u akciji odnosno kineske inženjerce koji su se pripremali za mirovnu misiju u Darfuru. Strani mediji retko imaju priliku da se susretnu s kineskim vojnicima, no ovoga puta je za njih bila pripremljena odlična predstava. Pored demonstracija borilačkih veština, građenja puteva i mostova i podizanja šatora s velikom oznakom UN, novinari su mogli da razgovaraju s kineskim mirovnjacima koji su nešto malo znali engleski jezik i sa smirenim pukovnikom Dai Šaoanom koji je odgovarao na sva nezgodna pitanja. Upitan da prokomentariše nadimak - "Genocidna olimpijada" - koji su aktivisti dali letnjim olimpijskim igrama, koje će biti održane naredne godine u Pekingu, da bi dodatnim pritiskom primorali vlasti u Pekingu na promenu politike, Dai se nije zbunio. Imao je spreman odgovor: "U duhu olimpijskih igara je da nemaju dodirnih tačaka s politikom. Nema osnova za povezivanje igara i državne politike".

To su rečenice koje kineski portparoli širom sveta ponavljaju skoro svakodnevno. U Pekingu se izuzetno trude da "izglačaju" svoje odnose s javnošću - težeći mekšem, sofisticiranijem tonu - kada je reč o predstojećem letu. Organizacioni komitet olimpijade angažovao je konsultantsku firmu Hill and Knowlton da mu u tome pomogne. Pored toga, održavaju se redovne konferencije za medije i putovanja za novinare. Nadavno se Kina u Savetu bezbednosti UN, po prvi put od kako je njegova članica, pridružila zemljama Zapada u osudi intervencije vojne hunte protiv demonstranata u Burmi. Međutim, nema samo kineska vlada strategiju za naredne letnje olimpijske igre. Inostrane grupe za zaštitu ljudskih prava takođe udružuju svoje snage i olimpijadu, kao i sve prefinjenije i usklađenije taktike, koriste da ukažu na neprihvatljivo ponašanje Pekinga.

Naravno, ni Peking nije bez iskustva u ponašanju prema bundžijama i demonstrantima. Ipak, ovoga puta strani aktivisti postavljaju nove izazove "ciljajući" olimpijadu, često u sprezi s onim što zovu "direktna akcija" u samoj Kini. Peking se trudi da spoljnom svetu - posebno stranim medijima - pokaže dobronamerno i gostoljubivo lice kako bi ispunio sva obećanja data u kandidaturi za olimpijske igre. Ali dok se zemlja priprema da ugosti na hiljade posetilaca iz inostranstva, mora da se izbori s činjenicom da će među njima biti i oni koji pripremaju neugodne proteste.

Opasnost je postala očigledna početkom avgusta kada su kineski zvaničnici započeli seriju događaja i proslava pod nazivom "Godinu dana do olimpijade". Istovremeno su i borci za ljudska prava krenuli u akciju. Najkreativniji događaj bilo je okupljanje nekoliko inostranih aktivista za slobodni Tibet koji su na Kineski zid postavili transparent površine 450 kvadratnih metara na kojem je pisalo "Jedan svet, jedan san, slobodan Tibet 2008". Drugu nagradu su, nezvanično, zaslužili Reporteri bez granica čiji su aktivisti u Pekingu održali konferenciju posvećenu gušenju domaćih kineskih medija a zatim održali kratak protest na jednom nadvožnjaku u neposrednoj blizini olimpijskih borilišta.

Prošlog meseca došlo je do demonstracija u Burmi, ugušenih silom i u krvi. Kineska podrška vojnoj hunti u Rangunu i prodaja naoružanja nedemokratskom režimu dugo je već meta burmanskih prodemokratskih grupa. Međutim, relativna skrajnutost Burme u odnosu na najvažnija događanja u svetu doprinela je da emigranti ne privuku veću pažnju. Sve se odjednom promenilo kada su budistički monasi pokrenuli demonstracije na ulicama burmanskih gradova a vojnici i policajci počeli da pucaju na njih. Tada je prijateljstvo Pekinga i generala u Rangunu postalo izvor javnog negodovanja i protesta širom sveta.

Podstaknuti događajima u Burmi, grupe za zaštitu ljudskih prava novim sredstvima su počele da vrše pritisak na Peking. Internet aktivisti su u cirkularnom pismu zatražili od simpatizera da pošalju poruku e-pošte nadležnima za prodaju karata za olimpijadu sledeće sadržine: "Ne mogu, čiste svesti i savesti, da prisustvujem olimpijadi u Pekingu sem ako vaša vlada iskoristi svoj uticaj da bi došlo do poboljšanja političke situacije u Burmi". Pošiljaoci su zamoljeni da poruku prosleđuju svakih šest sati. "Kada  budu počeli da dobijaju na desetine hiljada poruka dnevno, moraće nešto da urade", pisalo je u pismu.

Druge grupe, kao što je Kampanja za slobodni Tibet iz Londona, takođe su se odlučile za novi pristup. U toj londonskoj organizaciji su nedavno zaposlili osobu zaduženu za odnose s medijima i počeli pažljivo da planiraju i pripremaju pristup i obraćanje medijima. "Ranije su naše kampanje imale samo jednu poruku za novinare, pristalice i državne zvaničnike", kaže Met Vitikejs, jedan od rukovodilaca. "Sada smo profesionalizovali medijske operacije." On priznaje da postoje primetne sličnosti s grupom Burma Campaign UK, s kojima razmenjuju ideje. "Imamo prostorije u istoj zgradi. Mnogo su se angažovali oko olimpijskih igara i mi to pozdravljamo."

Da bi maksimalno iskoristili sve što se dešava oko predstojeće olimpijade, mnoge grupe za zaštitu ljudskih prava kao što su Human Rights Watch i Komitet za zaštitu novinara već sastavljaju specijalne izveštaje i saopštenja da bi utolili "glad" za informacijama o kršenju ljudskih prava u Kini. Kampanja za slobodni Tibet naručila je od nekoliko stručnjaka tekstove o teškom položaju i neprilikama etničkih Tibetanaca. Komitet za zaštitu novinara je nedavno objavio poduži izveštaj o nepostojanju slobodne štampe u Kini i odlučio da ga predstavi u Pekingu a ne na nekom bezbednijem mestu kao što je, na primer, Hong Kong - svakako, bio je to potez bez presedana. "Rizikovali smo a bili smo pomalo iznenađeni kada smo uspeli u svojoj nameri", kaže Bob Dic, koordinator programa za Aziju Komiteta za zaštitu novinara.

I zaista, činjenica da nisu bili sprečeni u svojoj nameri je bio pokazatelj kako Peking pokušava da se suprotstavi akcijama aktivista - svojom uglađenom kampanjom. Kineske vlasti se trude da pokažu svetu kako popuštaju stegu. Pravila o izveštavanju stranih medija tokom olimpijade su liberalizovana i sada dozvoljavaju novinarima da intervjuišu ljude iz kineskih provincija bez prethodne dozvole vlasti u Pekingu. Kina takođe omogućava lakše dobijanje novinarskih viza nego ikada do sada. Čak je i nedavno završen 17. kongres Komunističke partije Kine proglašen za "najotvoreniji" u pogledu medijskog izveštavanja.

Ipak, baršunasta kampanja nije u potpunosti zamenila gvozdenu pesnicu Pekinga. Pripadnici bezbednosnih službi i dalje proučavaju kako da razluče protestante iz inostranstva od običnih posetilaca olimpijskih igara. Novu generaciju aktivista nije lako prepoznati. Naime, to neće biti osobe s nalepnicom "Sloboda za Burmu" na svojim rančevima. Takođe, poznati aktivisti u Kinu neće ulaziti preko pekinškog aerodroma. S druge strane, vlasti nemaju milosti prema strancima koji ostaju u Kini i posle isteka vize, zloupotrebljavaju svoj status ili žive tamo gde ne bi trebalo. Nedavno je nakon racije, koju su u potrazi za narkoticima izvršili policajci s dugačkim pendrecima u pekinškoj četvrti Sanlitun, nekoliko desetina stranaca - uglavnom iz Afrike - uhapšeno a mnogi su pretučeni. Očigledno, nisu svi u kineskoj birokratiji još spremni da u potpunosti poveruju u moć odnosa s javnošću.