Pad „gvozdene zavese“ i niski natalitet ispraznili istok Evrope

M. Lazarević

Gotovo sve zemlje srednje, jugoistočne i istočne Evrope zabeležile od 1990. dosad izraziti pad broja stanovnika. Jugoistok Evrope u minusu od 14 posto
(foto, migranti na srpsko-mađarskoj granici probijaju se ka zapadnoevropskim zemljama - AFP)

Prošlo je skoro tri decenije od pada "gvozdene zavese“ koja je delila istočni od zapadnog bloka u Evropi. Uprkos tome, život na obema stranama se i dalje znatno razlikuje. To je nedavno pokazala i studija Vitgenštajnovog centra pri Bečkom demografskom instititutu. Najnovija, upravo objavljena studija tima čeških demografa na čelu sa Tomašem Svobodom, ide dalje od toga i ukazuje da Evropa ostaje podeljena i dugoročnim populacionim trendovima.

evropa-migracije-

Talas migranata godinama zapljuskuje najbogatije evropske zemlje

Rast stanovništva u bogatim zemljama

"Zemlje u relativno bogatijim regionima -  na zapadu, jugu i severu kontinenta, pokazuju rast populacije, zahvaljući prirodnom priraštaju, ali i izrazitom višku imigracije od emigracije. Nasuprot tome, gotovo sve zemlje srednje, jugoistočne i istočne Evrope beleže od 1990. do 2017. izrazit pad stanovništva usled kombinovanog dejstva pada prirodnog priraštaja i pojačane emigracije.

Na primer, u nordijskim zemljama tokom ovog perioda stanovištvo se povećalo za 17 posto, dok se u zemljama jugostočne Evrope smanjilo za 14 posto. U regionu srednje i istočne Evrope (u koji spadaju zemlje tzv Višegradske grupe tj  Češka, Slovačka, Poljska i Mađarska) pao je broj stanovnika za tri posto.

Razlika je i između ovih i starih članica EU – dok je u petnaest zemalja-starih članica broj stanovnika porastao za 12, posto, u 13 novih članica, koje su u Uniju ušle posle 2004, pao je za sedam posto. Najveći pad broja stanovnika od 1990. beleže Bugarska i Letonija koje su u tom periodu izgubile 19 odnosno 27 posto življa.

Seobe na Zapad

Po padu „gvozdene zavese“ iselilo se između 12 i 15 miliona žitelja iz zemalja na istoku kontinenta. Veći deo je to učinio zbog političke situacije i ratnih sukoba u svojim zemljama.

Ekstremne gubitke beleže zemlje koje su bile pogođene ratovima na području bivše Jugoslavije. Sa Kosova je otišlo skoro polovina stanovništva, a iz BiH skoro četvrtina.

Migracija na Zapad ojačala je i zahvaljući slobodnom kretanju ljudi posle proširenja Unije. Za bolje plaćenim radom otišle su stotine hiljade ljudi iz Poljske, Litvanije, Letonije i Estonije. Pomenute male baltičke zemlje izgubile su između 10 i 20 posto populacije. Među zemljama Višegradske grupe negativan saldo migracije imaju Poljska i Slovačka, dok je broj stanovnika u Češkoj i Mađarskoj porastao.

Najveći porast stanovništva beleže male zemlje kao to su Luksemburg, Kipar i Malta. Među većim zemljama najveći rast beleže Švacjcarska (19 posto), Španija (16) i Norveška (14).

Nemačka, „zemlja obećana“

Kuda su najviše odlazili migranti sa istoka Evrope? Odgovor na ovo pitanje naći će se zahvaljući podacima Evrostata o tome koliko se stanovnika EU rodilo u inostranstvu. Ta "obećana zemlja“ je najpre  Nemačka u kojoj ima 4,9 miliona stanovnika, rođenih u nekoj drugoj zemlji Unije (osim toga, 7,3 miliona stanovnika ove zemlje rođeno je u zemljama izvan Unije). Na drugom mestu je V. Britanija (3,6 miliona žitelja rođenih u nekoj drugoj zemlji EU). Mnogo pominjana Irska ima svega 0,6 miliona stranaca iz drugih zemalja EU ali oni, zbog malog broja stanovnika Irske, čine čak 12,6 posto populacije. U Austriji ima 18,8 posto stanovnika rođenih u inostranstvu, tj 1,7 milion.

Stanovništvo 28 zemalja EU povećalo se od 1990. do 2017. za nešto više od 36 miliona, na sadašnjih nešto preko pola milijarde. Imigracija je u tome imala udeo od šest, a prirodni priraštaj svega dva posto.

I u podeli žitelja evropske dvadesetosmorice prema prirodnom priraštaju moguće je videti zamišljenu „gvozdenu zavesu“. Tu važi pravilo da je na zapadu i severu, natalitet izrazito viši nego na (jugo)istoku. U većini zapadnoevropskih zemalja, na primer, Švedskoj i Švajcarskoj, rodilo se više dece nego što je umrlo ljudi. Samo nekoliko njih, kao što su Nemačka i Italija, imali su mortalitet iznad nataliteta. Posle recesije 2008, demografski trendovi se menjaju. U Istočnoj Evropi raste natalitet, delimično podržana politikama u Rusiji, Belorusiji i Ukrajini. Pojačao se natalitet i u jugoistočnoj Evropi, a u Nemačkoj, Austriji i Švajcarskoj, dostigao je najvišu stopu od 70-ih godina. Gotovo nigde ta stopa ne dostiže potrebnu od 2,1 deteta na jednu ženu ali je, ipak, prilično porasla u većini zemalja...


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...