Potrošački totalitarizam

Aleksandar Manić

Na osnovu nedavnog istraživanja javnog mnjenja u Francuskoj, građani su većinom izjavili da se najviše brinu zbog stagnacije njihove kupovne moći. Na prvom mestu nije bila sigurnost, zdravlje ili porodična sreća
(ilustracija, Oktobarska gužva i otimanje jeftinih pilića u srpskoj samousluzi Lidl)

Nedavo otvaranje samousluga Lidl u Srbiji bilo je propraćeno velikom medijskom pažnjom, manje zbog ekonomskog značaja za narod, nego zbog grabeža, tuča i otimanja oko jeftinih banana, šećera i piletine. Reagovanja u javnosti su, za ove nesvakidašnje incidente, najčešće optuživala - opšte siromaštvo u Srbiji, obavezno dodajući da se u uređenijim sistemima tako nešto ne događa.

Zimus je u Francuskoj, lanac samousluga Intermarše pustio u prodaju velike tegle Nutele, a nešto kasnije i Pampers pelene, sa popustom od 70 odsto. U prodavnicama je došlo do otimanja i tuča, a mediji su tim događajima posvetili veliku pažnju. Javno mnjenje je za incidente osudilo porast siromaštva u Francuskoj, dodajući da se tako nešto ne dešava u ekonomski uređenim zemljama.

Naravno, istina se razlikuje od onoga što je javno mnjenje, u Srbiji i u Francuskoj, izdvojilo kao najvažniji uzrok.

fra-intermars

Januarska gužva i otimanje jeftinih tegli Nutele u francuskoj samousluzi Intermarše

Kupovna moć kao vrhunska sreća

Na osnovu nedavnog istraživanja javnog mnjenja u Francuskoj, građani su većinom izjavili da se najviše brinu zbog stagnacije njihove kupovne moći. Na prvom mestu nije bila sigurnost, zdravlje ili porodična sreća, nego kupovna moć, jer je danas sreća poistovećena sa kupovnom moći i sa posedovanjem materijalnih dobara. Zato se može reći da smo ušli u potrošački totalitarizam, gori od bilo kojeg totalitarizma, jer on brže i dublje menja prirodu ljudi.

Taj novi hedonizam Francuza odbija bilo kakav prigovor ili otpor i nije zainteresovan za prirodnu i finansijsku stvarnost. A, kada dodje do sudara sa stvarnošću, posebno finansijskom, dođe i do ogromne frustracije.

Međutim, to je samo simptom. Francuski potrošač se nalazi pred duplim pritiskom – sa jedne strane on želi da kupuje još više, a sa druge, mora da pazi i da štedi da bi mogao da troši. Tu se rađa psihoemotivna patnja koja vodi u iracionalne reakcije, kao što su tuča za teglu Nutele ili paket Pampers pelena u Intermaršeu.

Postoji mišljenje da je neophodno materijalno osiromašiti mase, dati im malo, dopustiti nasilje među njima i onda vladati kroz potrošnju. Međutim, u pitanju je buržoasko i netačno viđenje društveno-ekonomskih prilika.

Naime, i bogati žive u potrošačkom totalitarizmu. Prethodna francuska ekonomska elita rado je pokazivala svoj status kroz firmiranu odeću, skupoceni nakit, moćne automobile. Međutim, svi ti socijalni markeri postali su, kroz kredite ili tržište falsifikata, dostupniji srednjoj klasi, te je bilo neophodno distancirati se i preći na nešto novo. Naime, potrošnja ne služi samo zadovoljavanju potreba, nego i ukazivanju na društveni položaj.

vegani-

Veganska ishrana nije briga o sopstvenom zdravlju, nego je isticanje višeg socijalnog statusa

Potrošnja koja "ima smisao"

Globalizacija proizvodnje, tržište falsifikata i masovna potrošnja, doveli su do demokratizacije potrošnje, posebno srednje klase. Ekonomska elita je brzo uvidela da ih materijalna dobra više ne distanciraju od nižih društvenih klasa, te su uveli nove norme – izbor skupih škola za svoju decu, ekološku svest, organsku i zdravu ishranu, skupu lekarsku negu, sport...

Danas, kao spoljne oznake bogatstva, ekonomska elita Francuske više ne pokazuju audije i džipove, nego su posvećeni ekologiji, veganizmu, paleo dijeti, jogi i roditeljstvu. Tokom trudnoće, žene dobijaju vrlo specijalizovane terapeutske savete, porađaju se u najboljim akušerskim klinikama, a decu doje duže, pokazujući da sebi mogu da priušte neophodno slobodno vreme.

Investiranje u roditeljstvo znači i iznalaženje elitnih i skupih škola za decu. Često su te škole u samom centru grada gde samo elita može da kupi stan ili kuću, tako da je srednja klasa fizički udaljena na periferiju grada. Pariz je, tokom zadnjih deset godina, izgubio 20 hiljada učenika, jer je srednja klasa morala da napusti grad u kome kvadratni metar stana košta preko 10 hiljada evra. Tako, deca ekonomske elite ostaju među sobom ili, eventualno, dele učionicu sa siromašnom decom koja žive u socijalnim stanovima, niske i dotirane stanarine.

Takođe, nova francuska ekonomska elita rado uzima poslugu i iznajmljuje usluge da bi sebi olakšala život i da bi dobila više vremena za druge stvari. Oni smatraju da im ta ušteda vremena, na duge staze, može da oblikuje i poboljša život.

Akteri ove nove i diskretnije potrošnje smatraju da se razlikuju od prethodne ekonomske elite zbog svoje potrošnje koja "ima smisao". Poredeći se sa prethodnom elitom koja je isključivo kupovala skupu robu, kao i sa trenutnom srednjom klasom koja kupuje statusna materijalna dobra, oni imaju utisak da su slobodni. Međutim, i njih čvrsto drži čelična ruka potrošnje.

marke-lazne-

Tržište kopija i falsifikata obezvredilo je nekadašnje socijalne simbole

Taština – pakao za dušu, raj za trgovce

Posmatrajući čuvenu Maslovljevu piramidu ljudskih potreba, zapažamo da su najvažnije fiziološke potrebe (preživljavanje, vazduh, voda, hrana), sigurnost (fizička zaštita, ekonomska zaštita, porodica), a potom dolaze sekundarne, društvene, potrebe (pripadanje, biti voljen i prihvaćen). Na vrhu piramide, kao najmanje važne za život, nalaze se potrebe o ugledu, društvenom statusu, visokom mišljenju o samom sebi i sopstvenom znanju, itd. Znači, vrrh piramide se sastoji od svega što podgreva i održava taštinu.

U potrošačkom totalitarizmu, trgovci su obrnuli piramidu, stavivši na prvo mesto taštinu, želju za novim stvarima, udobnošću, ugledom i visokim mišljenjem o sebi. Znači, trgovci se, pre svega, obraćaju sekundarnim potrebama koje su najvažnija motivacija za neprekidnu potrošnju. Kupiti, imati i posedovati – stvara istovremeno želju, zadovoljenje i frustraciju.

Kupovina predmeta, dobara, usluga i životnog stila, može da smiri frustraciju, ali samo na kratko. Potrošač, u potpunosti nalik malom detetu, više ne kupuje koristan predmet ili uslugu, nego osećaj zadovoljstva koji mu stvara uloga vlasnika. Međutim, diktatom potrošačkog društva, on je programiran da bude nezadovoljan onim što ima i da neprekidno želi ono što nema, odakle i neprekidna frustracija koja samo može da bude primirena novom potrošnjom, ali tek na kratko, da bi se, nakon toga, javila frustracija koja samo može da bude primirena novom potrošnjom, ali...

 


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...