Grin kao nadahnuće savremene politike

Petar Đurić

Pričaju ovih dana o trovanju ruskog špijuna u Engleskoj. Priča mi nešto poznata...
(ilustracija: omot romana Ljudski faktor Grejema Grina)

Izgleda da nema potpuno loše i beznačajne knjige. U nekoj antikvarnici davno sam kupio Almanah beogradskog konjičkog sporta. Neki konji koji su pobeđivali na hipodromu kod Careve ćuprije zvali su se Atom, Elektron, Proton... Neverovatno, početkom tridesetih godina prošlog veka vlasnici ergela iz Ljubičeva, Zobnatice i ko zna iz kojih još mesta — verovatno neki bogataši, školovani u inostranstvu — znali su nazive najsitnijih delića materije! Što reče neki moj i tada prastari poznanik, čika Steva Zebić: i iz knjiga se uči!

Pričaju ovih dana o trovanju ruskog špijuna u Engleskoj. Priča mi nešto poznata... Englezi vole špijunske romane, oni su izmislili i Džemsa Bonda!... Setih se pisca: Grem (Grejem?) Grin, po engleski Graham Green. Knjige — Tajni agent, Naš čovek u Havani, Ministarstvo straha, Ljudski faktor... Lak pisac, obrazovan, pobožan na katolički način.

graham-greene-

Grejem Grin

Radio je za MI6, bio je prijatelj sa onim Kimom Filbijem, koji je bio ruski špijun, napisao je predgovor za njegove memoara (napisane u Rusiji, gde je Filbi zbrisao). U Grinovim romanima koje sam gotovo sve pročitao dok sam ležao u gipsanom koritu u bolnici u Igalu — špijuni na sve strane, ubistva nožem, trovanja, ruski agenti, kišobrani koji ispaljuju metke i špricaju otrove, neobjašnjivi nestanci...

Kada je ovih dana engleski ministar spoljnih poslova potegao literaturu, i to ni manje ni više, Zločin i kaznu — pomislih: gle, šta traži tu jedno tako dobro delo? — I setih se onog poprilično stereotipnog Grimovog špijunskog romana, Ljudskog faktora. Nije li to bio nehotični Ministrov transfer, asocijacija, želja za priznanjem?

grin-treci-s

Omot romana Treći čovek Grejema Grina

Tamo je ispričano, uz mnogo psihologije i filozofije, kako šef jednog gore spomenutog britanskog obaveštajnog odeljenja kaže svom podređenom, koji je inače ovejani ruski špijun, da je njegov mlađi kolega osumnjičen za špijunažu u korist Crvenih i da će biti praćen. Posle nekog vremena Pripovedač se vraća sa puta i saznaje za smrt svog mladog kolege. Nađen je u sobi, od nečega se otrovao ili nešto slično je bilo uzrok smrti, kaže šef. Dodaje, otprilike, dobro je što se sve tako završilo. Da je potvrđena naša sumnja, morali bismo ići na sud, a to nismo smeli sebi dopustiti.

Grin je uvek napominjao na početku svojih romana da su ličnosti i događaji izmišljeni.

Mislim da su ovog puta. stručnjaci iz spomenutog obaveštajnog odeljenja našli kod Grina inspiraciju. Englezi vole da čitaju. Čak i policija. A tek ministri! Oni znaju i za Dostojevskog! Možda se dogodilo ono: krivac (kradljivac meda) tera sa čela imaginarnu pčelu?


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...