DA LI SU BALKANCI “NORMALNI”?

Od prošlog petka “Balkanci” su na udarnim stranama švajcarskih medija. Ubistvo nedužnog studenta Damiana Tamanjija (22) za vreme karnevala u Lokarnu (kanton Tićino) otvorilo je eksplozivna politička pitanja: treba li proterivati strance i treba li oduzimati državljanstvo naturalizovanim Švajcarcima kada se ponašaju nasilno i krše zakon, kao i “da li su Balkanci normalni”? Dvojica od trojice mladića koji su udarcima usmrtili Damiana Tamanjija su naturalizovani Švajcarci - jedan poreklom iz Bosne, a drugi iz Hrvatske.

 

Mladići koji su usmrtili Tamanjija

 

Istovremeno, u prošli petak uveče policije drugih kantona izvestile su o tučama za vreme tradicionalnih karnevala pred početak Uskršnjeg posta po Gregorijanskom kalendaru. U jednoj tuči u mestu Brig (kanton Argovija) mladi Srbin gledao je uporno mladu Makedonku što se završilo opštom tučom metalnim palicama između rivalskih bandi - izvestili su švajcarski mediji.

 

Mesto ubistva

 

Ubistvo Tamanjija dogodilo se u trenutku kada Narodnjačka stranka, najjača politička partija u Švajcarskoj krajnje desne orijentacije organizuje prikupljanje potpisa za referendum o proterivanju stranih delinkvenata. Poslanica partije Narodnjaka iz kantona Argovija bila je jasna: “Od sada je potrebna čvrsta ruka”. (Politički sistem u Švajcarskoj je jedinstven u svetu: demokratija je direktna u bukvalnom smislu i svi zakoni o kojima se saglase Parlament i Senat moraju da budu potvrđeni na referendumima da bi stupili na snagu. Takođe, novi zakoni mogu da budu doneti na inicijativu građana koji, kada skupe određen broj potpisa, imaju pravo da organizuju referendum o pitanju koje smatraju važnim). 

 

Narodnjaci i ekstremno desna stranka “Lega” u kantonu Tićino tražili su da se napadači Tamanjija proteraju i da im se oduzme švajcarsko državljanstvo. “Lega” (Liga Tićneza) optužila je administraciju da olako daje državljanstvo i otvorila bolno pitanje nedovoljne integracije stranaca koji potiču iz “druge kulture”. Narodnjaci su išli dotle da su saopštili da nije bitno da li su napadači naturalizovani Švajcarci ili su "jednostavno Sloveni" već je "bitno da je njihovo nasilje slovenskog porekla". Vrhunac je bila skoro nadrealna izjava lidera ove stranke Đulijana Binajske da treba poslati “Balkance u Sibir” koju su vodeći dnevnici na sva tri jezika italijanskom, francuskom i nemačkom) stavili kao naslov na prve strane.

 

Plakat švajcarskih narodnjaka protiv masovne naturalizacije

 

Političari s levice pokušali su da spuste temperature izjavljući da desnica koristi tragediju za partijske svrhe, ali je efekat bio pre suprotan. Socijalisti u Švajcarskoj ne usuđuju se da se da otvore problem negativne reputacije stranaca poreklom sa Balkana i zadovoljavaju se intelektualnim prigovorima desnici tipa “rasisti, ksenofobi” i slično. Rezultat: dok su socijalisti ostali u svojim bibliotekama, Narodnjaci su sišli među narod, u pivnice i na vašare i na oktobarskim parlamentarnim izborima dobili rekordnih 60 od ukupno 200 poslaničkih stolica. Ključ uspeha Narodnjaka je klasična šema zastrašivanja naroda spoljašnjim neprijateljem (Evropska Unija) - i unutrašnjim neprijateljem (stranci i islam).

 

U Švajcarskoj ima oko 350 hiljada stranaca poreklom iz zemalja bivše Jugoslavije. Oko 200 hiljada njih je sa Kosova. Veliki deo njih iz Bosne i sa Kosova došli došli su 1999. godine u talasu izbeglica za vreme bombardovanja. Smatra se da su među njima brojni i Albanci iz Albanije koji su iskoristili priliku da dobiju azil predstavljajući se kao Albanci s Kosova. Ratni raspad Jugoslavije imao je velikog uticaja na inače monotonu političku scenu u Švajcarskoj jer je masovni talas izbeglica devedesetih ojačao strah od stranaca i doveo do istorijskog uspona ultradesnih Narodnjaka.

 

U ovakvom kontekstu huligansko ubistvo koje bi u normalnim okolnostima ostalo na stranicama crnih hronika - dobilo je dimenzije i efekat političkog atentata. Atmosfera se toliko usijala da su redakcije listova u kantonu Tićino, ali i u ostalim delovima Švajcarske, preplavljene rasističkim porukama i pretnjama “balkanskom šljamu”. Dve trećine njih morale su da budu cenzurisane zbog agresivnog sadržaja - kažu urednici.

 

Luiđi Pedracini, ministar unutrašnjih poslova u kantonu Tićino, bio je primoran da smiruje javnost naglašavajući da je "nepravedno da se stvari uopštavaju i govori kako su svi Hrvati i svi Bosanci opasni i siledžije", ali je dodao da ne može da se kaže da nema problema “sa nekim građanima iz bivše Jugoslavije”. Na prvom programu TSI (švajcarska tv na italijanskom) u večernji dnevnik pozvan je jedan psihijatar kako bi on “sa medicinskog stanovišta” potvrdio da su Balkanci “normalni” već imaju problem uključivanja u švajcarsko društvo. Po njemu deca iz stranih porodica ne osećaju da sasvim pripadaju švajcarskom društvu. Ne osećaju se poštovanima i pokušavaju da se nametnu silom i nasiljem koje im daje iluziju moći u društvu od koga zapravo strahuju. Da li je posle ovog psihoanalitičkog krokija ogorčenim “starosedeocima” Švajcarske malo lakše nije izvesno.

 

Jedno je sigurno: ni većini “Balkanaca” nije ovih dana svejedno, atmosfera postaje nezdrava. Mnogi “srpski” Švajcarci koji su glasali za ekstremno desne Narodnjake zato što njihov lider Kristofer Bloher “ne voli Albanace” - sada su izgubili iluzije. Shvatili su da su za Narodnjačku partiju i njihove sve brojnije simpatizere svi “Balkanci”: i Srbi i Hrvati i Albanci i "Bosanci". Zajednica Hrvata u Tićinu koja broji tri hiljade i dvesta članova uputila je javno izvinjenje svim građanima kantona i porodici žrtve. Katolični sveštenik, otac Ivan Prusina, koji se nalazi na čelu Zajednice Hrvata, u više navrata je poslednjih dana naglašavao u medijima “svi smo mi katolici” kako bi pripadnike svoje zajednice oslobodio prideva “balkanski” i iz straha da u načelu dobro integrisani Hrvati ne dobiju kolektivno lošu reputaciju.

 

Da li će zaista biti moguće oduzimanje državljanstva naturalizovanim Švajcarcima? Član 48 federalnog zakona kaže da je to moguće u saglasnosti sa vlastima kantona. Takođe, moguće je oduzimanje građanskog prava u kantonu i opštini “ukoliko ponašanje naturalizovanog Švajcarca nanosi veliku štetu interesima i ugledu Švajcarske”. U suštini, kažu stručnjaci, ovaj se član odnosi samo na ekstremne slučajeve kao što su ratni zločinci na primer, pa Narodnjačkoj stranci verovatno neće biti baš lako da izmeni dosadašnje tumačenje zakona. Zauzvrat,  proterivanje stranih delinkvenata moglo bi lakše da prodje iako ono znači da se za isti prekršaj zakona primenjuju dve mere: jedna za Švajcarce i druga za strance.

 

Sahrana Damiana Tamanjija u selu Gordola

 

Damiano je sahranjen u sredu u alpskom selu Gordola iznad Lokarna u prisustvu 2000 ljudi, lokalnog biskupa i političara iz kantona Tićino. Njegova porodica dala je potresan primer dostojanstva uputivši apel javnosti,da se ubice "najstrožije kazne zbog onog što su učinile, a ne zbog toga što su stranog porekla" i apelujući da se smrt Damiana ne instrumentalizuje.