ČUVENI POSREDNIK U KUPOPRODAJAMA TELEKOMUNIKACIONIH PREDUZEĆA
Telekom Austrija je postao velika regionalna telekomunikaciona kompanija uglavnom kupovinom mobilnih operatora zemalja istočne Evrope uz učešće Martina Šlafa (Martin Schlaff). Ko je taj čovek koga nazivaju najbogatijim Austrijancem, čije se ime sve češće pominje i u vezi sa pokušajem prodaje Telekoma Srbija?
Ovo je priča o svetskoj poslovnoj politici koja razara države i stvara novu, bogatu, globalnu oligarhiju. Nova oligarhija, sudeći po ekonomskoj situaciji u svetu, ne ume da organizuje privredu jer je do vlasti došla, i održava je, kroz finansijske malverzacije. Na sličnu malverzaciju podseća i prodaja Telekoma Srbija. Pod sumnjivim okolnostima na nezakoniti tender se javila jedna firma, Telekom Austrija. Telekom Austrija je postao velika regionalna telekomunikaciona kompanija, uglavnom kupovinom mobilnih operatora zemalja istočne Evrope uz učešće Martina Šlafa (Martin Schlaff). O Martinu Šlafu pisali su mnogi svetski mediji: izraelski Haarec je objavio seriju članaka o ovom liku i delu, kao i magazini Format i Profil, Štern, Standard, Vinercajtung, Vol strit žurnal, Tajms …
Izraelska štampa o Šlafu
Kada je Haim Šlaf, otac Martina Šlafa, umro u aprilu 2009. u Beču i po sopstvenoj želji sahranjen u Izraelu, Martin nije prisustvovao sahrani jer se protiv njega vodila istraga zbog sumnje da je podmićivao bivšeg premijera Izraela Arijela Šarona i ministra inostranih poslova Avigdora Libermana, te je postojala velika verovatnoća da će biti uhapšen čim stupi na tlo Izraela. Martin Šlaf se ni danas ne usudjuje da uđe u Izrael jer se tamo protiv njega i dalje vodi istraga.
Haim Šlaf, Martinov otac, rođen je u Poljskoj, uspeo je da preživi holokaust, posle rata doselio se u Beč i postao uspešan privrednik i partner u preduzeću "Robert Placzek AG" koje je trgovalo drvetom i papirom, uglavnom sa zemljama iza gvozdene zavese. Haim je bio ortodoksni Jevrejin. Iako je bio bogat čovek, živeo je skromno i prema pravilima vere i tradicije. Svojoj deci pružio je dobro obrazovanje, deo njihovog školovanja je bio u Izraelu. Haim se do kraja života nije slagao sa Martinovim "načinom poslovanja", niti načinom života, luksuzom, razvodima …
Po završetku školovanja Martin Šlaf i njegov brat Džejms preuzeli su poslove u preduzeću "Robert Placzek AG". 
Šlafa nazivaju i najbogatijim Austrijancem
Veza sa Štazijem
Kako je "Robert Placzek AG" trgovao sa zemljama istočnog bloka, za Martina Šlafa nije predstavljalo problem da ostvari kontakt sa tajnom službom Istočne Nemačke - Štazijem. Prvi kontakt je ostvaren početkom osamdesetih godina prošlog veka, a intenzivna saradnja odvijala se od 1982. do pada Berlinskog zida. Ostalo je zabeleženo u arhivama Štazija o čestim sastancima Šlafa sa privrednicima Istočne Nemačke, ustvari visokim oficirima tajne službe, u Beču i Zagrebu. Prema istraživanjima istoričarke Kristi Makrakis (Kristie Macrakis), Šlaf je imao tajno ime "Landgraf" i bio zaveden pod brojem 3886-86. Zvanično, Šlafov zadatak je bio da prokrijumčari u Istočnu Nemačku robu koja je bila pod embargom za uvoz u istočni blok, pre svega računarsku opremu. Zapadne obaveštajne službe su ga sumnjičile da je krijumčario i hemijsko oružje. Šlaf je uvek negirao da je radio za Štazi, tvrdio je da je imao samo regularne poslove sa Istočnom Nemačkom.
Kada je pao Berlinski zid i obe Nemačke se ujedinile, tadašnji kancelar Helmut Kol je otvorio istragu o sredstvima koja su nestala iz državne kase Istočne Nemačke. Istraga je utvrdila je da su desetine miliona maraka iz javnih fondova i novac od privatizacije bili uplaćivani u banku u Lihtenštajnu, koja je pripadala Šlafu. Šlafove firme učestvovale su u poslovnim kombinatorikama pomoću kojih je Štazi uspeo da izvuče novac iz firmi za nekretnine koje je kontrolisao. Godine 1990, navodi se u izveštaju nemačke državne komisije koja je vodila istragu, izvršen je transfer od 170 miliona marka za pošiljku hard diskova, koji su bili pod embargom za uvoz u istočnoevropeske zemlje, na račune Šlafovih preduzeća (očigledno je da je ova suma bila prevelika). Zaključak u izveštaju je da je putem bankarskih depozita i novčanih transfera Šlaf bio u stanju da opere svaki novac i prikrije njegovo pravo poreklo, te je komisija u izveštaju eksplicitno definisala Šlafa kao spoljnog saradnika istočnonemačke tajne službe.
Krajem devedesetih godina nemačka država podnela je tužbu švajcarskom sudu protiv Šlafa u kojoj se tvrdilo da je vodio fiktivne poslove u Istočnoj Nemačkoj, koji su oštetili državu za milione maraka. Šlaf je osobođen optužbe, a Nemačka je morala da plati sudske troškove od 1,9 miliona švajcarskih franaka.
Martin Šlaf na meti tužilaca, osumnjičen za nelegalno finansiranje političkih lidera
Zaključak analitičara je da je Šlaf bio jedan od onih koji su uspeli da održe u životu obaveštajnu mrežu Štazija, i da, izvlačeći novac iz Istočne Nemačke, materijalno obezbedi njegove bivše visoke zvaničnike. Dokaz za to je da je veliki broj visokih oficira Štazija sada zaposlen na visokim pozicijama u Šlafovim firmama. Postavlja se pitanje kakvu je korist Šlaf imao od toga – odgovor je dao u oktobru 2007. Peter Pilc (Peter Pilz), poznati austrijski zakonodavac i jedan od lidera austrijske Zelene stranke: "Od kako je počeo kolaps istočne Evrope, Šlaf koristi svoje veze sa Štazijem da dobije poslove u bivšim istočnoevropskim zemljama", što se pokazuje kao veoma profitabilno.
Veze sa Izraelom i arapskim svetom
Početkom 1995. godine Martin Šlaf je predložio tadašnjem premijeru Izraela Jicaku Rabinu (Yitzhak Rabin) da Kazina Austrije, čiji je suvlasnik bio Šlaf, otvori kockarnicu u Izraelu. Jicak Rabin bio je zainteresvan za ovaj projekat, ali ne i cela vlada, jedan od glavnih protivnika bio je Ministar unutrašnjih poslova Moše Šahal (Moshe Shahal). I pored otpora Šahala, Rabinova vlada je počela da radi na predlogu zakona koji bi dozvolio otvaranje kockarnica na tlu Izraela. Početkom novembra iste godine Jicak Rabin je ubijen u atentatu i ceo projekat je pao u vodu – na snazi je ostao zakon koji zabranjuje otvaranje kockarnica i kockanje.
Ali Šlaf nije lako odustajao od svoje ideje, pa je uz pomoć Josi Ginosara (Yossi Ginossar), izraelskog političara na zlu glasu, uspeo da ostvari kontakt sa palestinskom Vladom i Jaserom Arafatom lično. Arafatu se dopala ideja o otvaranju kockarnica, pa se krenulo u pregovore koji su se vodili i u Palestini i u Beču i odvijali na najvišem nivou - tim povodom susreli su se i austrijski kancelar i Jaser Arafat. Po završetku pregovora, na račune članova palestinske vlade i izraelskih posrednika legle su velike sume novca sa tankim opisom posla zbog kojeg su isplaćene. Najzad je 1998. otvoren veliki kazino Oaza koji je izgrađen u saradnji sa palestinskom vladom, Austrijskom bankom BAVAG (BAWAG) i firmom Kazina Austrije, što znači da je dobar deo kazina "Oaza" bio u Šlafovom vlasništvu. 
Završetak gradnje kazina "Oaza"
U kazino je bilo uloženo 50 miliona dolara. Nalazio se na periferiji Jerihona, preko puta izbegličkog kampa Akabat Džaber. U kazinu je bilo 250 bezbedonosnih kamera, kapacitet je bio oko 2.000 posetilaca u svakom trenutku. U okviru kazina podignut je luksuzni hotel i škola u kojoj su se obučavali Palestinci za rad u kazinu. Okolnom palestinskom stanovništvu pristup u "Oazu" je bio zabranjen (sem onih koji tu rade). Oaza je posle dve godine rada zatvorena zbog nemira i ratnog stanja između Izraela i Palestine, koji su otpočeli 2000. godine. Kazina Austrije bio je dobio dozvolu za rad do 2028. godine, pri čemu je bio oslobođen poreza 10 godina. Tokom dve godine, dok je bio aktivan, imao je oko 800.000 posetilaca, od kojih je 99% bilo iz Izraela. Profit za ovaj period je procenjen na 328 miliona dolara.
Šlaf nije mogao da se pomiri sa zatvaranjem kazina. U luku Elijat 2002. godine uplovio je luksuzni brod "Kankun" koji je predstavljao ploveći kazino. Usidrio se van teritorijalnih voda Izraela. Za ovaj poduhvat Šlaf je imao podršku premijera Šarona, a na usluzi su mu bili Šaronovi saradnici Moše Leon (Moshe Leon), Šimon Ševez (Shimon Sheves) i, kao tajni savetnik, Dani Jatom (Dani Yatom), bivši visoki zvaničnik Mosada. U to vreme bilo je više ilegalnih plovećih kazina i vlasnik većine njih je bio izvesni Daniel Koen. On i predstavnici Šlafa stupili su u pregovore "o nenapadanju". Posle jednog takvog sastanka izraelska policija upala je u jedan od kazino brodova, uhapsila veliki broj ljudi, medju kojima je bio i Koen, koji je kasnije osuđen na 17 meseci zatvora. U Izraelu je bilo struja koje su bile protiv plovećih kockarnica, ali je "Kankun" opstao.
Od 1990. Šlaf je konstantno radio na proširivanju kruga prijatelja u Izraelu. Proširivanje kruga obično su pratile i isplate po raznim osnovama. Jedna od kombinacija bila je stavljanje pod kontrolu porodice Šlaf, Jaslo fondacije iz SAD koja je zavedena kao neprofitno udruženje čiji je cilj "podrška jevrejskim ciljevima". Preko ove fondacije, osim donacija raznim jevrejskim institucijama, plaćane su i usluge različitim uticajnim ličnostima u Izraelu, a najviše novca je otišlo na sudske troškove i advokate odbrane u sudskim procesima protiv izraelskih političara.
Šlaf je stupao u veoma bliske kontakte sa političarima u Izraelu. Zadužio je čitav niz uticajnih ljudi na različite načine, mnogim političarima je finansirao izborne kampanje ili im uplaćivo bez posebnog obrazloženja velike sume novca. Cilj ove masovne korupcije bio je poslovne prirode, Šlaf je uvek imao na platnom spisku ljude koji bi mogli da mu pomognu u realizaciji projekata koje je hteo da pokrene. Na primer, radio je veoma revnosno i sa priličnim pratećim troškovima, na pomirenju Izraelaca i Palestinaca, ne iz filantropskih razloga, već iz računa - trebalo je zaštititi kazino "Oazu" a i proširiti poslove. To mu nije pošlo za rukom - i pored svih napora druga intifada je počela 2000. godine.
Pomenućemo samo dve Šlafove velike korupcionaške afere u Izraelu: jedna je uplata od tri miliona evra bivšem premijeru Arijel Šaronu preko računa njegova dva sina i uplata od 1,5 miliona dolara na račune porodice Šaron preko poslovnog partnera iz Južnoafričke Unije. Kada je krajem 2005. izraelska policija upala u Šlafov stan i našla dokaze o uplati pomenutih tri miliona evra Šaronovoj porodici, Arijel Šaron je doživeo moždani udar i pao u komu – još uvek je živ, ali u teškom stanju. Druga afera je sa ministrom inostranih poslova Avigdorom Libermanom, Šlafovim prijateljem koji je optužen za korupciju, pranje novca i zastrašivanje svedoka. Policija sumnja da je protivzakonito dobio više od tri miliona dolara od raznih privrednika, medju kojima su i Martin Šlaf i rusko-izraelski tajkun Mihail Černoj (Michael Chernoy). Takođe se zna da je Šlafovo preduzeće "Robert Placzek Holding" prebacilo na jednu Kiparsku firmu, koja je pripadala Libermanu, 650.000 dolara. 
Naslovna strana izraelskih novina koje su izveštavale o Šlafovim aferama
Godinama su austrijske vlasti odbijale, i još uvek odbijaju, da dozvole izraelskoj policiji da, u vezi ovih istraga, sasluša Šlafa u Beču, što je bivši šef istražne policije Moše Mirzahi (Moshe Mizrahi) prokomentarisao: "Šlaf je čovek od velikog uticaja u Austriji koja, iako je evropska zemlja, hajde da kažemo ... ne igra uvek najčistije ..." Već pominjani Peter Pilc iz Stranke zelenih, beskompromisni borac protiv korupcije, bio je konkretniji, rekao je: "Oni nisu dozvolili istragu jer velike austrijske partije imaju interes da ga (Šlafa) štite."
Prema izjavama Šlafovih prijatelja, njemu su otvorena vrata mnogih šefova država u Evropi i u arapskom svetu. On je u kontaktu sa vodećim ličnostima egipatskog i jordanskog režima, kao i sa sirijskim predsednikom Bašarom Asadom i libijskim liderom Muamerom Gadafijem. U leto 2009. zajedno sa istaknutim članovima libijske vlade, Šlaf je prisustvovao glamuroznoj proslavi 37. rođendana Gadafijevog sina Saif al Islam al Gadafija u luksuznom hotelu u Crnoj Gori. Prema iskazima Šlafovih prijatelja, Saif i Šlaf su razgovarali o potencijalnim zajedničkim poslovnim poduhvatima.
Smatra se da Šlaf ume da otvari svaka vrata
Trgovina telekomunikacionim operatorima
Šlaf se, izgleda, najviše obogatio kroz poslove na telekomunikacionom tržištu - praktično ti poslovi su od njega napravili milijardera. Koristeći svoje veze u jugoistočnoj i istočnoj Evropi, koje su poticale još iz vremena saradnje sa Štazijem, Šlaf se pokazao kao veoma uspešan posrednik (uz stalnu sumnju u javnosti da je pri posredovanju bilo i korupcije) u kupovini i prodaji telekomunikacionih operatora.
Bugarska
Grupa, odnosno konzorcijum na čijem čelu je bio Martin Šlaf, kupila je 2002. godine bugarskog operatora mobilne telefonije Mobiltel od izraelskog tajkuna, ruskog porekla, Mihajla Černoja (već gore pomenutog u korupcionaškoj aferi u Izraelu). U konzorcijumu, osim Šlafa bili su Herbert Kord (Herbert Cordt), bivši predsednik austrijske banke Laenderbank i Jozef Taus (Josef Taus), predsednik austrijske Konzervativne narodne stranke. Neposredno pred kupovinu, Černoj je proglašen za personu non grata u Bugarskoj zbog optužbe da je "bos" ruskog organizovanog kriminala. Zanimljivo je da je Černoj bio prijatelj i partner sa bugarskim tajkunom i bankarom Emilom Kjulevom (Emil Kyulev) koji je ubijen 2005.godine. Austrijska banka BAVAG dala je Šlafu i njegovim partnerima kredit koji je pokrivao najveći deo sume od 768 miliona evra, koliko je plaćeno za Mobiltel. Austrijski magazin "Profil" je objavio da su u martu 2003. tadašnji kancelar Volfgang Šisel (Wolfgang Schuessel) i direktor banke BAVAG Helmut Elsner putovali u Bugarsku na otvaranje novog sedišta, o trošku Martina Šlafa.
Mobiltel je prodat 2005. godine za 1,6 milijardi evra Telekomu Austrija, čiji je najveći vlasnik (ali ne i većinski) država Austrija. Ovo je bila do tada najveća strana investija u istoriji Austrije. Šlaf i njegovi partneri, koji su imali 63,9% vlasništva Mobiltela, ostvarili su profit od više stotina miliona evra.
Ova kupovina izazvala je veliko nezadovoljstvo u austrijskoj javnosti, postavljano je pitanje zašto Telekom Austrija nije direktno kupio Mobiltel od prethodnog vlasnika nego ga je kupovao preko posrednika. Jedan austrijski ekonomski novinar pokušao je da odbrani Telekom Austrija sledećim objašnjenjem: "Razlog je jednostavan, Telekom Austrija se plašio da bi bilo štetno za imidž kompanije ukoliko bi kupili firmu direktno od Černoja".
Neki pravdaju Šlafove velike zarade time što obavlja "prljave poslove"
Srbija
Isti konzorcijum, koji je kupio bugarski Mobiltel, na čelu sa Martinom Šlafom, otkupio je 2005. godine od srpskog tajkuna Bogoljuba Karića, firmu BK Trade iz Moskve koja je posedovala 51% vlasništva operatora mobilne telefonije Mobtel u Srbiji. Ostalih 49% Mobtela je bilo u vlasništvu države, odnosno PTT-Srbije.
Svemu ovome prethodili su događaji koji dosta podsećaju na scenario prodaje Mobilkoma u Bugarskoj. Nešto pre prodaje Mobtela Šlafu, Bogoljub Karić je postao "državni neprijatelj broj jedan". Šta je sve pripisivano Kariću: 1. utajio je porez, 2. ustupio je licencu Mobtela Ekremu Luki, privredniku sa Kosova, čime je matrijalno oštetio državu i ugrozio njenu bezbednost, 3. izvlačio novac iz Mobtela na privatne račune svoje porodice i 4. bavio se raznim drugim malverzacijama. Doduše, država je sve ovo znala mnogo godina unazad i nije reagovala, kao što nije reagovala ni na prodaju Mobtela, iako je odmah bilo jasno da prilikom prodaje nije poštovan ugovor o osnivanju Mobtela. 
Procenjuje se da je Šlaf na preprodaji srpskog Mobtela zaradio
nekoliko stotina miliona evra
Sedam meseci posle prodaje Mobtela Šlafu, država Srbija je protivzakonito ukinula licencu za mobilnu telefoniju Mobtelu (kako je za magazin Vreme rekao predsednik UO RATEL-a Jovan Radunović, naime, davanje i ukidanje licence je posao Agencije za telekomunikacije, RATEL). Mobtel je izbrisan iz registra, a njegove poslove je preuzeo Telekom Srbija. Ovo je bio navodno šok za austrijski konzorcijum i Šlafa. Odmah su najavili tužbu protiv Srbije i tražili natrag novac koji su "uplatili prodavcu". Čak je ceo događaj podignut na najviši nivo, austrijski vicekancelar i ministar za infrastrukturu Hubert Gorbah (Hubert Gorbach) uputio je Vladi Srbije protestno pismo navodeći da je "oduzimanje licence isto što i oduzimanje imovine" i da "postupak srpske Vlade predstavlja ogromno kršenje austrijskih privrednih i investicionih interesa što će uticati na buduće investicije austrijskih preduzeća u Srbiji".
Do suđenja ipak nije došlo, Vlada Srbije i Martin Šlaf su našli zajednički jezik. Tome su prethodili "teški pregovori", kako je izjavio Šlaf, između austrijskog konzorcijuma i Vlade Srbije. U pregovore se uključila i austrijska delegacija koja je doputovala u Beograd u sastavu: već pominjani Hubert Gorbah, Boris Nemšić, generalni direktor Mobikoma - mobilnog operatora Telekoma Austrija i Martin Šlaf. Početkom aprila 2006. tadašnji ministar finansija Mlađan Dinkić je svečano objavio na konferenciji za štampu da su pregovori uspešno završeni i da je osnovano novo zajedničko preduzeće Mobi 063, u koje je uneta sva oprema, kapital i pretplatnička baza koju je koristio Mobtel. Država Srbija je postala vlasnik 70%, a austrijski konzorcijum na čelu sa Šlafom - 30% Mobija 063.
Dogovoreno je da se novo zajedničko preduzeće iznese na aukciju, na kojoj će minimalna cena Mobija 063 biti 800 miliona evra. Iako je Telekom Austrija, prema izjavama koje su njegovi zvaničnici davali, bio siguran da će postati vlasnik Mobija 063, na aukciji je na opšte iznenađenje, pobedio norveški Telenor sa sumom od 1,513 milijardi evra. Koliko je Telekom Austrija bio siguran da će postati vlasnik Mobija 063, moglo se zaključiti i iz izjave njegovog potrparola Elizabet Mates (Elisabeth Mattes) koja je izrazila zadovoljstvo što su Mobtel preuzeli država Srbija i konzorcijum Martina Šlafa jer, "Kao kompanija koja javno trguje, mi nikad ne bi mogli da pregovaramo sa gospodinom Karićem", rekla je, aludirajući na to da je Karić sarađivao sa Slobodanom Miloševićem koji je optužen za ratne zločine. Međutim, danas Telekomu Austrije ne smeta da pregovara sa premijerom Cvetkovićem, koji je radio za Ces Mecon, jedinog domaćeg privatizacionog savetnika u prodaji dela Telekoma Srbija 1997. godine. Smatra se da je, zahvaljujući novcu od te prodaje, bila produžena vladavina Slobodana Miloševića.
Pobeda Telenora na aukciji nije mnogo smetala Šlafu i konzorcijumu. Posle prodaje Mobi 063, konzorcijum je inkasirao čistih 358 miliona evra. Ne zna se tačno koliko je novca dobio Karić prilikom prodaje BK Trade, mediji su izveštavali da je banka BAVAG dala bankarsku garanciju konzorcijumu Šlafa za kupovinu Mobtela od 400 miliona evra, a Vol strit žurnal je objavio da je Kariću isplaćeno samo 100 miliona evra avansa. U našim medijima se spominjao i manji avans. U toku pregovora sa Vladom Srbije, Šlaf je tražio da mu Vlada nadoknadi 240 miliona evra koje je uplatio prodavcu.
Telekom Austrija se utešio dobijanjem licence za trećeg operatora mobilne telefonije u Srbiji - VIP, a veruje se da je za to Šlaf lobirao.
Martin Šlaf je dobio velike povlastice u Srbiji. Na primer, izuzetno povoljno je kupio državni hotel Jugoslavija na ekskluzivnoj lokaciji pored Dunava na Novom Beogradu. Ime Martina Šlafa povezuje se i sa dobijanjem ekskluzivnog prava na organizovanje igara na sreću za Kazino Austrija gde je glavni investitor Martin Šlaf - dobio je licencu za rad za Grand kazino u Beogradu. Prema neproverenim informacijama, za ovu dozvolu je plaćeno 18 miliona evra za šest godina. U medijima se može naći, takođe nepotvrdjena, informacija da je Šlaf imao kontakte sa predsednikom Republike Borisom Tadićem, kako je nedavno izjavio poslanik Velimir Ilić u skupštinskoj raspravi o prodaji Telekoma Srbija.
Martin Šlaf se ovih dana pominje u kontekstu sadašnje prodaje državnog preduzeća za fiksnu i mobilnu telefoniju Telekom Srbija - Telekomu Austrija.
Belorusija
Martin Šlaf je ušao 2007. godine u Belorusiju kada je od sirijskog biznismena Eada Samavija (Ead Samawi) kupio deo vlasništva operatora mobilne telefonije MDC, pri čemu je Samavi, odnosno njegov SB Telekom sa Kipra, nešto pre toga otkupio MDC od države Belorusije.
Istovremeno je i Telekom Austrija pokazao interesovanje za kupovinu ovog operatora, što je i učinio te iste godine uz posredovanje Martina Šlafa. Austrijski dnevni list WirtschaftsBlatt, koji se bavi isključivo ekonomijom, objašnjava da je zapravo Šlaf kroz svoju mrežu kontakata, kupio mobilnog operatora u Belorusiji za Telekom Austrije, i zadovoljio ugledne političare koji su odobrili ovu prodaju. Telekom Austrija platio je za 70% MDC-a, koji je promenio ime u Velcom, 1,05 milijardi evra. Tada je licitarno u medijima koji se bave ekonomijom da će Šlafova zarada, kada otkupe njegov deo, biti između 160 do 290 miliona evra. Osim ovog novca, Šlafu je trebalo da bude isplaćena i pozamašna suma za posredovanje prilikom ove kupovine – procenat (ne zna se koliki) od sume 6,5 puta EBITDA u trenutku prodaje.
Poslovanje Velcom-a nije bilo onoliko uspešno koliko je to Telekom Austrija očekivao. Došlo je i do velikog skandala kada je izašlo na videlo da je Velcom prisluškivao razgovore opozicije i dostavljao ih beloruskoj policiji.
Austrija
Očigledno je da Martin Šlaf ima jako uporište medju političarima Austrije. Neki kancelari, vicekancelari, ministri spremni su u svakom trenutku da intervenišu kada su u pitanju interesi Martina Šlafa, obrazlažući intervenciju kao zaštitu interesa građanina Austrije. Šlaf je, takoreći, poslovni partner Telekoma Austrija, a Telekom Austrija je trenutno pod istragom za korupciju i izvlačenje para iz kompanije za velike i vladajuće partije u Austriji. 
Istraga je dovela Šlafa i Telekom Austrija pod vatru javne kritike
(foto: Die Presse)
Šlaf je bio pominjan u nekoliko afera u Austriji, možda je najveća – BAVAG. To je jedna od najvećih austrijskih banaka, čije je puno ime "Bank fur Arbeit und Wirtschaft AG" (BAWAG). Osnovao ju je 1922. tadašnji vicekancelar, socijaldemokrata Karl Renner da bi pomogao proleterijatu da dobije jeftine kredite i iz tog doba je ostalo da ovu banku kontroliše jedan od najjačih radničkih sindikata Austrije. Na čelu BAVAG-a nalazio se direktor Helmut Elsner, lični prijatelj Matina Šlafa, koji je imao nadimak Rokfeler zbog sklonosti ka raskošnom životu. Elsner je posedovao kolekciju sportskih automobila i luksuznu kuću na jugu Francuske. Važio je za sposobnog čoveka koji može sve. BAVAG je učestvovao u mnogim projektima Martina Šlafa, već smo pominjali kazino "Oazu", Mobiltel i Mobtel …
Elsner, direktor BAVAG-a u pratnji sudskih čuvara i policajaca
Francuska policija 2006. godine uhapsila je Elsnera koji se bio sklonio iz Austrije zbog istrage koja je pokrenuta u BAVAG-u. Istraga povodom bankrotsva američke brokerske firme Refco, dovela je do ove austrijske banke. Ispostavilo se da je Refco pomogao direktoru BAVAG-a da sakrije gubitke banke od 1,4 milijarde dolara. Ovi gubici bili su posledica loših investicija novcem klijenata banke u sumnjive fondove i druge rizične poslove - uključujući i kazino "Oazu".
BAVAG je pristao da plati oko 690 miliona dolara oštećenima da bi izbegao suđenje, zbog čega je sindikat koji je kontrolisao banku morao da proda svoje deonice. Martin Šlaf je položio milion evra kao garanciju francuskim vlastima za puštanje Elsnera, a zatim mu je platio i sve sudske troškove. Elseru je suđeno zajedno sa ostalim rukovodiocima banke. Osuđen je na 9,5 godina zatvora.
Tokom suđenja izlazile su na videlo sumnjive isplate ljudima koji su bili u vezi sa Šlafom. Veliki broj tih isplata je bio usmeren ka Izraelu i Palestini. 
Šlaf pred sudjenje
Na sudu se Šlaf pojavio kao svedok. Negirao je da je znao za skandalozno poslovanje banke. Tužilac je suočio Šlafa sa svedocima koji su govorili o stotinama hiljada dolara koje su uplaćivane na račune Šlafovih privatnih firmi a što je, navodno trebalo da olakša transfer novca između austrijske banke i fondacija u Sjedinjenjim Američkim Državama. Šlaf je objasnio da ovaj novac nije bio njegov, nego njegovog prijatelja iz Njujorka Solomona Majera (Solomon Meyer), a na insistiranje Šlafovog poreskog savetnika Majkla Hasona (Michael Hason), bilo je najpovoljnije da se nalazi na Šlafovima računima. Taj novac je bio namenjen, po Šlafu, za dobrotvorne svrhe.
Ova priča, i činjenica da je Šlaf bio samo svedok, a ne i osumnjičeni, podigla je pritisak već pominjanom borcu protiv korupcije Petru Pilc-u. I pre afere BAVAG, Pilc je tražio da se pokrene istraga o trouglu Šlaf-BAVAG-neki od vodećih austrijskih političara. Pilc je dosad nekoliko puta izjavio: "Sudija u ovom slučaju je danas ministar pravde, a tužilac je postao državni tužilac, i ja sam ih više puta pitao zašto nisu istražili koliko je Šlaf bio umešan u ovaj slučaj…"
Ostale aktivnosti
Šlaf već duže vremena pokušava da preuzme preduzeća za transport nafte u Letoniji. Naftovodi, koji iz Rusije idu na Baltik, izgrađeni su još u vreme dok je Letonija bila deo Sovjetskog Saveza. Otcepljenjem Letonije, procesom privatizacije i tranzicije počela je otimačina privrednih resursa ove zemlje. Transport nafte je bio posebno zanimljiv za tajkune i biznismene iz mnogih zemalja. 
Šlaf ima i poslove u SAD o kojima se manje zna
Martin Šlaf, na čelu istog konzorcijuma kao u kupovini Mobiltela i Mobtela, 2006. je pokušao da kupi deo kompanije "Ventspils nafta". Pri tom je vršio veliki pritisak na letonske političare da organizuju direktnu prodaju umesto javne aukcije. Šlafovi napori da zaustavi aukciju bili su bez uspeha i "Ventspils nafta" je, na aukciji, prodata holandskoj Vitol grupi. Ceo proces prodaje bio je ometan raznim nemilim događajima, a kulminacija je trebalo da bude na dan aukcije, jer je dojavljeno da će biti podmetnuta bomba u prostoriju gde se aukcija odvija, kao i da će ceo kompjuterski sistem biti oboren. Kako je letonska štampa izvestila, tada je bio organizovan sastanak austrijanaca sa letonska ministrom ekonomije, a za koji su posredovali tajkuni koji su od ranije sarađivali sa Šlafom.
Krajem 2010. Šlaf je ponovo u Letoniji, sada u nameri da kupi ostatak "Ventspils nafte", kao i ostale kompanije koje se bave transportom nafte i pripadaju mreži "Ventspils nafte", a takođe i kompaniju za transport brodovima "Latvijas kugniecibas". Iako nema zvaničnih informacija, mediji prate Šlafove aktivnosti i donose zaključke. Na primer, upravni odbor "Ventspils nafte" je, uprkos protivljenju Vitola, promenjen i u njega su ušli Majkl Hason, pomenuti Šlafov poreski savetnik, i Šlafov sin. U letonskoj štampi se izražavaju sumnje da se u tajnosti vode pregovori sa svim relevantnim ličnostima iz politike i biznisa, kao i da ima indikacija da su pregovori pri kraju.
Šlaf ima poslove i u Sjedinjenim državama o kojima se mnogo ne zna. Njegov poslovni partner i veliki prijatelj, bogati investitor iz Njujorka, Solomon Obstfeld pao je sa 19. sprata – zvanični nalaz je bio da je u pitanju samoubistvo, ali određeni detalji izazivaju u medijima sumnju i na moguće ubistvo.
Ono što je zanimljivo u poslovanju Martina Šlafa su neprebrojive firme i fondovi koje je osnivao svuda po svetu a preko kojih je obavio, takođe neprebrojive, komplikovane i maštovite transakcije.
Za Šlafa kažu da voli zabave
Privatni podaci
Martin Šlaf je rođen u Beču 6. avgusta 1953. Dobio je dobro obrazovanje, magistrirao je ekonomiju u Londonu. Govori šest jezika: nemački, engleski, francuski, italijanski, ruski i jidiš.
Ženio se tri puta. Sa prvom ženom Suzi ima troje dece. Sa drugom ženom Andreom ima dvoje dece. Razvod sa drugom ženom je bio najskuplji razvod u istoriji Evrope, koštao je Šlafa 200 miliona evra. Treća žena Barbara, dvadeset godina mlađa, pravnica je sa izgledom holivudske dive. Ona je iz svog prvog braka dovela jedno dete, a drugo dete je rodila sa Šlafom.
Šlaf sa trećom suprugom Barbarom
Mediji ga često nazivaju najbogatijim Austrijancem i oligarhom.
Šlaf je i mecena, novčano podržava čitav niz kulturnih institucija. Posebno voli operu.
Voli raskalašne zabave. Voli konje i ima skupe štale. Voli lov. Voli luksuz i novac – do koga je došao, velikim delom, preprodajući istočnoevropske telekomunikacione operatore Telekomu Austrija.
Izvori:
http://www.haaretz.com/weekend/special-report-the-schlaff-saga/the-schlaff-saga-1.312804
http://en.wikipedia.org/wiki/Martin_Schlaff
http://www.jpost.com/International/Article.aspx?id=184243
http://de.wikipedia.org/wiki/Martin_Schlaff
http://www.format.at/articles/0637/520/151148/was-countdown-bawag-verkauf-wie-bank-krise
http://derstandard.at/3059810
http://www.robertamsterdam.com/Stern%20article_Tillack.pdf
http://www.bloomberg.com/apps/news?pid=newsarchive&sid=a7Apq0Cf_thw&refer=europe
http://www.novinite.com/view_news.php?id=102472
http://www.timesonline.co.uk/tol/news/world/europe/article3643442.ece
http://www.3tscapital.com/Press_mobiltel2.html
http://www.refwin.com/news/viewnew.asp?id=9752
http://www.computerwelt.at/detailArticle.asp?a=126938&n=2
http://wirelessfederation.com/news/person/martin-schlaff/
http://www.wienerzeitung.at/DesktopDefault.aspx?TabID=4082&Alias=wzo&cob=476095
http://www.baltic-course.com/eng/transport/?doc=31765
http://www.ifimes.org/default.cfm?Jezik=En&Kat=10&ID=594
http://www.e-novine.com/srbija/srbija-tema/42550-zapad-podrava-pogrenog-oveka.html
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2006&mm=04&dd=04&nav_id=193787
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.239.html:181152-Beclije-spremile-novac
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.239.html:180634-Dividende-pre-tendera
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.239.html:180357-Drzava-zabacila-mrezu
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2006&mm=02&dd=28&nav_id=190049
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2006&mm=01&dd=27&nav_id=186561
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2006&mm=01&dd=26&nav_id=186540
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2006&mm=01&dd=06&nav_id=184380
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2006&mm=01&dd=05&nav_id=184293
http://arhiva.kurir-info.rs/Arhiva/2005/novembar/17/V-17-17112005.shtml
http://arhiva.kurir-info.rs/Arhiva/2005/novembar/11/V-22-11112005.shtml
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2005&mm=08&dd=12&nav_id=174470
http://arhiva.kurir-info.rs/arhiva/2007/avgust/12/V-10-12082007.shtml
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.239.html:189351-Mobtel-ide-u-likvidaciju
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2006&mm=04&dd=05&nav_id=193817
http://arhiva.kurir-info.rs/Arhiva/2006/april/05/V-10-05042006.shtml
http://www.kurir-info.rs/vesti/martin-slaf-kupuje-telekom-83094.php
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=439342
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=461125
