Savski nasip - radikalizacija protesta i prizivanje oružja

(povodom napisa Savski nasip – Priča o nemoćnom sistemu i bahatim ljudima, stiglo nam je elektronskom poštom reagovanje, potpisano sa Vojslav Mandić, UDRUŽENJE LJUBITELJA REKE SAVE "ZELENI RAJ" i objavljujemo ga u celini)

Čitajući “elaborat” objavljen u Balkan magazinu 11.12.2017, čitalac, neupućen u ovu problematiku, može da pomisli da se radi o stručnom tekstu. Međutim, ceo tekst ima za cilj, da prikaže čelnike naših javnih predužeća korumpirane, da predstavi kako se ne poštuje Zakon i struka, da uznemiri javnost o katastrofalnim poplavama koje nas čekaju, a ustvari predstavlja običan pamflet u kome je bezbroj činjenica falsifikovano.

Nasip je zaštita od plavljenja

Savski nasip počinje od Ušća, a ne od  bloka 70, kako je to ustanovio” istraživački tim”, kao što se ne završava kod Ostužničkog mosta, već se pruža skroz uz Savu do granice sa Republikom Hrvatskom(njih interesuje samo leva obala Save od bloka 45 do Ostružničkog mosta).

Nasip celom svojom dužinom štiti kako Novi Beograd tako i ceo plato koji je na nižoj koti od gornje kote nasipa. Ako bi nasip, koji slučajem bio probijeni kod Boljevaca ili Progara voda bi stigla i do novobeogradskih blokova.

“Istraživački tim” pokušava da uplaši javnost pričom o razmekšavanju nasipa tokom trajanja visokih voda ne objašnjavajući kakve to veze ima sa sojenicama i splavovima. Nijedan objekat nije u nedozvoljenoj zoni od 10 metara od nožice nasipa kako to Zakon o vodama propisuje.

Objekti u ovm delu nebranjene zone su u najvećem broju ispod nivoa redovne kote odbrane od poplava koja iznosi 5 metara. Nasip se nalazi na koti od nešto preko 9 metara i nije tačno da je 2014 godine voda stigla gotovo do vrha. Najveći vodostaj Save je

zabeležen 2006 a ne 2014 godine samo što se “ istraživački tim” nije potrudio da to proveri. Tada je do vrha nasipa pri vodostaju od 738 cm ostalo preko 2 metra kao što to ilustruje slika u prilogu. Snimak je načinjen pri vodostaju od 734 cm.

U vreme rekordnih vodostaja 2006, 2010 i 2014 godine na ovom delu nasipa nisu preduzimane nikakve posebne mere dodatne odbrane jer takve opasnosti nije ni bilo i pored postojanja svih objekata o kojima se toliko piše i govori.

Odakle informacija da je savski nasip već sada nedovoljno obezbeđen i po visini i po gabaritu?  Na osnovu koje činjenice ili ispitivanja su “akademici” to konstatovali. Jesu li gledali samo slike neformalne grupe savski nasip ili su izlazili na lice mesta? Za jedno tako ozbiljnu konstataciju morali bi da imaju i relevantne dokaze. Koje to planirane radove za ojačanje nasipa predviđaju “akademici” kao jedini način odbrane od poplave i čime to ometaju objekti u nebranjenoj zoni koji su odmaknuti od nožice nasipa 30 metara i više u zavisnosti od širine forlanda. Nijedan objekat nije u nedozvoljenoj zoni od 10 metara od nožice nasipa kako to Zakon o vodama propisuje. Zašto nisu predložili redovno bagerisanje reke Save, naročito posle ovoliko čestih poplava gde je Sava nanela ogromnu količinu mulja i time smanjila profil korita reke Save? Zar će uklanjanjem sojenica biti rešen problem od poplava kojim uznemiravaju javnost?

Nosivost nasipa

Što se tiče nosivosti nasipa bilo je logično da članovi AINS-a progovore o tome i da kažu za kolika opterećenja je nasip projektovan, da li ga i kakva vozila ugrožavaju. Umesto toga oni su se bavili nekim drugim pitanjma. Za pomenuti deo nasipa postoji tehnička dokumentacija i građen je po važećim propisima. Odlukom Gradskog sekretarijata za saobraćaj ukinuta je zabrana saobraćaja na nasipu, u ovom delu, a sam nasip  odlukom Skupštine grada od 14.02.2001 godine u članu 4. ima status nekategorisanog puta. Šta tu nije jasno “istraživačima”?

Kruna nasipa je asfaltirana. Poznato je da se asfalt ne polaže na zemlju već da se najpre nasipaju i valjaju slojevi koji obezbeđuju trajnost asfaltne podloge. Ovako utvrđen nasip se pokazao daleko bezbedniji i otporniji na visoke vode kao što je to bio slučaj i 2014 godine kada su posebne mere i dodatna odbrana preduzimane kod Šapca i Sremske Mitrovice.

Nasip je bio probijen u Hrvatskoj kada se voda “ne poštujući” državne granice prelila u Srbiju. Kako to da je nasip probijen u zemlji članici EU koja je morala svoju odbranu od poplava da prilagodi direktivama EU.

Citiranje dela člana 133. Zakona o vodama o zabrani saobraćaja je postalo besmisleno pa ga onda navedimo u celini:

Član 133.

Radi očuvanja i održavanja vodnih tela površinskih i podzemnih voda i zaštitnih i drugih vodnih objekata, sprečavanja pogoršanja vodnog režima, obezbeđenja prolaza velikih voda i sprovođenja odbrane od poplava, kao i zaštite životne sredine, zabranjeno je:

1. na nasipima i drugim vodnim objektima kopati i odlagati materijal, napasati krupnu stoku, vući posečeno drveće, prelaziti i voziti motorno vozilo, osim na mestima na kojima je to dozvoljeno i obavljati druge radnje kojima se može ugroziti stabilnost tih objekata;

na vodnom zemljištu:

graditi objekte kojima se smanjuje propusna moć korita,

odlagati čvrsti otpad i opasan i štetan materijal,

skladištiti drvo i drugi čvrst materijal na način kojim se remete uslovi prolaska velikih voda,

vađenje rečnog nanosa suprotno izdatoj vodnoj saglasnosti ili bez vodne saglasnosti;

prati vozila i druge mašine,

vršiti druge radnje, osim u slucaju:

(1) sprovođenja mera ocuvanja, unapređenja i prezentacije prirodnih vrednosti,

(2) preduzimanja radnji radi zaštite ljudi, životinja i imovine;

3. u poplavnom području graditi objekte na način kojim se ometa proticanje vode i leda ili suprotno propisima za gradnju u poplavnom području;

4. saditi drveće na odbrambenom nasipu, u inundacijskom pojasu širine najmanje 10 m od nebranjene nožice nasipa prema vodotoku, a u branjenoj zoni suprotno izdatoj vodnoj saglasnosti;

5. kopati bunare, rovove i kanale pored nasipa u pojasu širine najmanje 10 m od nebranjene nožice nasipa prema vodotoku, odnosno do 50 m prema branjenom području, osim ako je njihova funkcija zaštita od štetnog dejstva voda ili je tehničkom dokumentacijom, urađenom u skladu sa ovim zakonom, dokazano da nije ugrožena stabilnost nasipa;

6. menjati ili presecati tokove podzemnih voda, odnosno iskorišćavati te vode u obimu kojim se ugrožava snabdevanje pitkom ili tehnološkom vodom, ugrožavaju mineralna i termalna izvorišta, stabilnost tla i objekata;

7. menjati pravac i jačinu toka površinske vode koja prirodno protiče ili otiče sa vodnog zemljišta koje je u privatnoj svojini;

8. graditi objekte, saditi drveće, orati i kopati zemlju i obavljati druge radnje kojima se remeti funkcija ili ugrožava stabilnost melioracionih kanala za odvodnjavanje i u obostranom pojasu širine od najmanje 5 m od tih kanala preduzimati radnje kojima se ometa redovno održavanje ovih kanala;

9. odlagati čvrsti otpad i druge materijale u vodotoke, akumulacije, retenzije, melioracione i druge kanale, upuštati zagađene vode ili druge materije i vršiti radnje, kojima se može oštetiti korito i obala vodotoka, uticati na promenu njegove trase, nivoe vode, količinu i kvalitet vode, ugroziti stabilnost zaštitnih i drugih vodnih objekata ili otežati održavanje vodnog sistema;

10. vršiti, bez odgovarajućih vodnih akata, intervencije u koritu (osiguranje obala, pregrađivanje korita, proširenje i produbljenje korita i drugo);

11. izvoditi radove koji bi mogli ugroziti stabilnost brane ili njenu namenu, kao i menjati prirodne uslove u okolini akumulacionih i retenzionih basena na način kojim bi se prouzrokovalo klizanja terena, pojave erozije ili nastajanje vododerina i bujica;

12. izvoditi druge radove koji bi mogli da ugroze stabilnost i otežaju održavanje regulacionih, zaštitnih i drugih vodnih objekata.

Zabrana vršenja radnji iz stava 1. ovog člana može se proširiti i izvan granica vodnog zemljišta, ako bi se tim radnjama ugrozio vodni režim ili vodni objekti.

Svako pismen osim članova “istraživačkog tima” zaključuje da nije zabranjena svaka gradnja već samo ona koja je u suprotnosti sa propisima za gradnju u poplavnom području. Zaključak “istraživačkog tima” da je zabranjena svaka gradnja u nebranjenoj zoni nije tačna.

Vodosnabdevanje Beograda

Reni bunari su izgrađeni duž 55km toka reke Save. Počinju od Ušća i protežu se levom obalom uzvodno do Ostružničkog mosta i posle kod Boljevaca i Progara. Na desnoj obali pored makiške “fabrike“ vode takođe postoje i cevasti i Reni bunari. Zašto ih “ istraživački tim” prećutkuje nije jasno. Na Adi Ciganliji postoji 20 Reni bunara a na desnoj obali jezera i dalje prema Ostružnici ima još 19. Za “ istraživački tim” Reni bunari na desnoj obali nisu interesantni pa o njima ne daju nikakvu informaciju.

Zašto su baš ovi na potezu od bloka 45 pa do Ostružničkog mosta predmet njihovog interesovanja. Briga ili politika? Identični objekti  u vidu sojenica i splavova se nalaze i duž delova desne obale pa je potpuno nejasno zašto “ istraživački tim” prećutkuje tu činjenicu. Možda zbog toga što je tradicija splavova i sojenica znatno dužana Adi Međici, Adi Ciganliji,  na desnoj obali pa su se navikli. Možda im smeta što su na levoj obali sojenice sinova Tomislava Nikolića.

Drenovi (vodoprijemni delovi) Reni bunara se nalaze 30-tak metara ispod površine terena i korita Save, u vodonosnom sloju. Iznad vodonosnog sloja je paket 10-15 metara vodonepropusnih glina, tako da objekti na površini nemaju, niti mogu imati, bilo kakav negativni uticaj na kvalitet podzemnih voda.

Septičkim jamama svakako nije mesto u zoni vodoizvorišta ali bi to trebalo da se odnosi i na mesta kao što je Staro sajmište na levoj obali i naselje uz jezero na desnoj, kao i naselje na donjem delu Ade,  gde nema kanalizacije, a ti delovi su  takođe u zoni vodoizvorišta.

 Kao ekološke bombe na levoj obali stručnjaci su prepoznali toplanu, brodogradilište i industijsko-privredna preduzeća na potezu od Gazele ka novobeogradskim blokovima.

Na desnoj obali je situacija daleko gora sa depoom-pretakalištem NIS-a, deponijama, ranžirnom stanicom, kamionskim parkinzima, šljunkarama, Brodotehnikom, industrijskim postrojenjima itd.

Gradske otpadne vode  se bez ikakve hemijske i biološke prerade izlivaju u Savu i Dunav. Po čemu su onda “naše” opasnije.

Do izveštaja sanitarnog inspektora su došli pišući lažnu prijavu o prosipanju ulja i antifriza u blizini Reni bunara što se nigde i nikada nije dogodilo. U izveštaju se i konstatuje da nije primećeno da se vrši pranje automobile i neke druge aktivnosti oko automobila. “Istraživački tim” objavljuje službenu belešku sanitarnog inspektora ali ne i izveštaj upućen Gradskoj upravi grada Beograda, gde se konstatuje da služba sanitarne kontrole vode na osnovu analiza nadležne laboratorije nije ustanovila u period od 2014 do 2016 odstupanje u kvalitetu sirove vode  u odnosu na ranije periode za navedene reni bunare. U istom izveštaju se daju i neke konstatcije koje nisu u nadležnosti sanitarnog inspektora.

Seča šuma

Priča o seči zaštićene šume je prepuna laži i prevara. Ta “zaštićena šuma” se u delovima gde je forland nešto širi sadi na razdaljini od 10m od nožice nasipa ka koritu Save.

Gde su članovi istraživačkog tima našli bilo koji objekat u toj zoni. Objekti najbliži nasipu su na užim delovma forlanda i to ne manje od 30 m od nožice nasipa sa nebranjene strane.

 Sečeno je samo trulo drveće sklono padu i drveće koje je ugrožavalo bezbednost. Da li neko normanlan može da poveruje da je bilo ko neovlašćeno posekao 10 hektara šume a da nisu preduzete odgovarajuće zakonske mere od strane nadležnih. Umesto posečenih stabala od strane JP“Srbija šume” posađene su mladice topole i na tim delovima obale  nema   objekata.

Pisali su i prijavu kada su članovi Udruženja ljubitelja reke Save “Zeleni raj” zakrpili rupe u asfaltu na kruni nasipa. Od strane nadležne inspekcije dobili su odgovor da time nije ugrožena bezbednost i da nema potrebe vraćati asfalt u pređašnje stanje, što ih je jako razljutilo.

U tekstu “istraživačkog tima” se tvrdi da je ovaj potez obale sa njenom netaknutom prirodom, do pre petnaestak godina korišćen kao izletište građana. Kako je to tada izgledalo može se videti na slikama. Obali se moglo prići samo sa vode ali ne i iz pravca nasipa. I ovde se radi o laži ispunjenoj patetikom ne bi li se izazvala reakcija čitalaca.

Na ovaj potez su devedesetih godina a i ranije dolazili uglavnom sadašnji vlasnici objekata  koji su poželeli da malo kultivišu podivljalu prirodu dajući joj novu upotrebnu vrednost.

Višegodišnja stabla topola bila su obavijena lijanama koje su ih godinama gušile i mnoga stable su se na taj način osušila. Sada kada su oslobođene  tih lijana ova stabla normalno rastu.Za ovaj izgled zaslužan je svakodnevni rad vlasnika sojenica i splavova.

Da nije ovih sojenica, koje eto izazivaju radoznalost, niko ovim nasipom ne bi ni išao. Sad je to postalo interesantno mesto i za pešake, bicikliste i rekreativce.

Niko tada nije verovao da će time izazvati tolike izlive mržnje, zlobe  i besa.

Ne znamo ko su bili pravni konsultanti “istrživačkom timu” ali su zaboravili da im objasne da za sva krivična dela koja bi želeli da nam stave na teret moraju da iznesu ozbiljne dokaze, a ne insinuacije koje nemaju veze sa istinom.

“ Istraživački tim” je zaboravio na činjenicu da smo rešenja za korišćenje vodnog zemljišta dobili na osnovu tada važećeg Zakona o vodama član 154. stav 1. tačka 2. a da je visina naknade utvrđena na osnovu Uredbe o visini naknade za vode, član 4. tačka 4. To što je visina naknade u određenom iznosu je zato što se utvrđuje prema zauzetoj površini po tarifi koja važi za teritoriju cele Republike.

To što čine “ istraživački tim” i NVO aktivisti ima elemente krivičnog dela  protiv javnog reda i mira. Izazivanje panike je krivično delo po članu 343. Krivičnog zakonika RS.

Član 343.

(1) Ko iznošenjem ili pronošenjem lažnih vesti ili tvrđenja izazove paniku, ili teže narušavanje javnog reda ili mira ili osujeti ili značajnije omete sprovođenje odluka i mera državnih organa ili organizacija koje vrše javna ovlašćenja, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine i novčanom kaznom.

(2) Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno putem sredstava javnog informisanja ili sličnih sredstava ili na javnom skupu, učinilac će se kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina.

U više navrata smo i sebi i javnosti postavljali pitanje zašto već pominjani NVO aktivisti sve ovo rade. Ovoliko energije i vremena se može trošiti samo zbog konkretnog interesa. Mi to radmo jer je naš interes očigledan. A koji je njihov? Da li da opravdaju dobijena sredstva od ko zna koga i sa kojim krajnjim ciljem. Da li se oni kriju iza javnog interesa? Šta je sa javnim interesom na svim ostalim mestima gde postoji ozbiljna ugroženost kako ekološka tako i bezbedonosna? Pa gde je tu principijelnost? Pitamo se, a naslućujemo, ko i šta njima smeta.

Iznošenjem neistinitih činjenica i zlonamernim pripisivanjem izmišljenih nezakonitih radnji i neosnovanim kvalifikacijama, sve ovo rezultira izazivnje nezadovoljstva i usmeravanje javnosti na izmišljene opasnosti. Toliko ponavljanu tvrdnju o postojanju korupcije bi konačno trebalo dokazati nečim konkretnim a ne samo insinuacijama. U ovom tekstu se ide i korak dalje zagovaranjem oružane prinude protiv “diverzanata” kako nas nazivaju.

Šta je to ako ne poziv na linč?

Istraživački tim

UO Udruženja ljubitelja reke Save

“ZELENI RAJ”