BILJANA ĐOROVIĆ, AUTOR ZABRANJENOG „ATLANTISA": DANAS ISPISUJEMO ISTORIJU MEDIJA U SRBIJI

Autor:    Ana RADMILOVIĆ

Čak je bilo reči i da emisija ugrožava manjine. Ukoliko su pritom mislili na moćnu elitu koja vlada iz senke, nadajmo se da su bili u pravu

Sa talasa Drugog programa Radio-Beograda u petak je munjevito ukinut „Atlantis", kultna emisija Drugog programa Radio-Beograda. Ni to jedno od poslednjih mesta u srpskim medijima - koje je odisalo duhom slobode i gde su se mogli čuti ljudi poput Edvarda Hermana, Noama Čomskog ili Majkla Parentija - nije preživelo vladu Borisa Tadića. Prema raspoloživim informacijama, emisija je ukinuta istog dana pošto je na sastanku Programskog saveta RTS član tog saveta Dragoljub Mićunović žestoko kritikovao „Atlantis". Kako stvari stoje, urednik Drugog programa Radio-Beograda Đorđe Malavrazić bio je slab na kritiku „veterana srpske demokratije" i „borca za ljudska prava i slobodu izražavanja", pa je emisiju istog dana ukinuo i ona nije emitovana u svom redovnom terminu u nedelju u 17 časova.
Već u subotu vest je objavio internet porta l„Balkanmagazin". Vest je preneo „Novi Standard", posle čega se dogodila prava pobuna čitalaca slobodnih internet portala, koji su žučno protestovali protiv zabrane. Istog dana pokrenuta je peticija za odbranu „Atlantisa" na adresi http://www.gopetition.com/petition/44202.html.
Autor Biljana Đorović može da bude ponosna na svoje slušaoce i poklonike emisije, koji su pokazali veliku inicijativu za odbranu „Atlantisa". Tu „pobunu slušalaca" jedne emisije, koja je stajala kao jedna od poslednjih oaza medijske slobode i razmišljanja, Biljana Đorović opisuje ovako:
„Danas ispisujemo istoriju medija i novinarstva u Srbiji na jednom fenomenološki izuzetno važnom i značajnom primeru kakav je ponovno potapanje Atlantide u jednom virtuelnom prostoru slobode pod nazivom "Standard". I to 'Novi Standard'".


Biljana Djorović

Šta se tačno desilo na tom sastanku Programskog saveta i o čemu se polemisalo? Koje je Vaše delo, za šta ste krivi?

- U petak me pozvao glavni i odgovorni urednik Radio Beograda 2 Đorđe Malavrazić. Saopštio mi je da je zasedao Programski savet i da je njegov predsednik Dragoljub Mićunović izneo stav o „Atlantisu" - da je emisija jednostrana, gosti zastupaju neprimerene stavove, nema suprostavljenih strana i sl. Malavrazić je u razgovoru sa mnom insistirao na ozbiljnosti izrečenih kritičkih opaski i drugih govornika. Jedan je pomenuo emisiju u kojoj smo se u negativnom kontekstu bavili zabranom ulaska dr Srđi Trifkoviću u Kanadu. Čak je bilo reči i da emisija ugrožava manjine. Ukoliko su pritom mislili na moćnu elitu koja vlada iz senke, nadajmo se da su bili u pravu.

Emisija je već jednom bila zabranjivana pre ovog slučaja. Šta se tada dogodilo?


- Da, emisija je trebalo da bude ukinuta 1. februara. Reagovala je NVO za medije Amicus Juris i ceo niz intelektualaca iz sveta, koji su osudili najavu ukidanja emisije. Slušaoci su protestovali na sajtu Radio-Beograda i glavni urednik Malavrazić mi je rekao da emisija ostaje na programu, da on nije imao nameru da je ukine, već premesti u termin petkom. Tada je rekao i da će se rešiti pitanje mog platnog koeficijenta, koji je najniži na programu, i pored toga što sam magistar i radim jednu složenu emisiju. Zanimljivo je kako je tretiran moj rad i izuzetan napor, koji podrazumeva proučavanja, prevode i istraživanja. Kao da našoj medijskoj kući ništa ne znače gostovanja svih tih ljudi, koji čine čast i ljudskom rodu i Srbiji, čijoj su drami posvetili svoju istraživačku energiju. To je, međutim, smetalo i to je dovelo do ukidanja emisije. Paradoksalno!?

Kaže se da je ovaj put emisija ukinuta „nezvanično". Šta znači nezvanično u ovom slučaju?

- Novinar „Balkanmagazina" nije mogao da dođe do pouzdanih informacija ko je doneo odluku o ukidanju. Prema pisanju ovog magazina, to se nije dogodilo na sastanku Programskog saveta, koji takvu ingerenciju nema.

Ima li šanse da emisija bude vraćena u program?

- „Atlantis" je neuništiv budući da se radi o utopijskoj ideji, koja se i ovog puta pokazala kao veoma značajan i važan korektivni mehanizam. Ovo što se sa emisijom dogodilo uticaće i na teorijski dikurs i na revitalizaciju ideala novinarstva, koje je nestalo kao misija i pretvorilo se u nepodnošljivo ništavnu profesiju proizvođača simulakruma. Mi smo na kraju jednog civilizacijskog ciklusa obeleženog destrukcijom i da li ćemo to kao vrsta preživeti, veliko je pitanje. „Atlantis" će i kao emisija i kao misija nastaviti da postoji, i ne mogu je ukinuti nikakvi dekreti, zahtevi za političkom korektnošću i slični opskurantizmi. Novinar ne sme da bude sluga sistema, partijskih interesa i proizvođača beščašća. Verujem da je Pildžer u pravu kada zahteva od novinara da govore istinu i kada ih smatra odgovornim za procese koji čovečanstvo pretvaraju u humanitarni otpad. Od nas novinara zavisi da li ćemo u tome učestvovati ili ćemo svoju energiju i znanje upotrebiti kako bi razotkrili mehanizme i suprotstavili se zlu. To je misija „Atlantisa".

Otkud Mićunović u celoj priči?

- On je član Programskog odbora, koji, kako možemo pročitati na sajtu RTS, zastupa interese gledalaca i slušalaca u celini; razmatra ostvarivanje programske koncepcije Radiodifuzne ustanove Srbije i upućuje preporuke i sugestije generalnom direktoru i Upravnom odboru.

Da li ste kontaktirali s njim posle toga što je napravio insistirajući da emisija bude zabranjena?

- Ne, sastanak je održan 25. marta i mene je glavni urednik pozvao da odmah dođem, čak su i automobil poslali po mene. Mom sastanku sa Malavrazićem prisustvovala je urednica redakcije kojoj pripadam. Osuda emisije nije trpela nikakva odlaganja izvršenja. Morala je biti ukinuta. Kvari omladinu a i ostale.

Da li ste kontaktirali s nekim iz Upravog odbora ili od prisutnih na tom mračnom sastanku?

- Nisam. Za sada kontaktiram samo sa slušaocima, kojima nije dato nikakvo obaveštenje o ukidanju emisije niti obrazloženje zbog čega. Dugački prsti cenzure rade u tišini i mraku. Neko je te emisije pažljivo odvajao, satima preslušavao i smeškao se: „Ovo će biti dovoljno; ovo će pokazati da je 'Atlantis' opskurna desničarska emisija; evo, i ovo je dokaz, i ovo, i ovo..." Ko je to uradio? Ne smemo biti naivni pa poverovati da je Mićunović slušao svake nedelje „Atlantis". Ali ima ih koji jesu. Jedan od njih je čak javno rekao posle jedne pozorišne predstave: "'Atlantis', to mi nećemo trpeti. Mi ćemo tu emisiju ukinuti". Taj isti kolega je izjavio da se on lično zalagao za bombardovanje Jugoslavije 1999.

Kakva je reakcija kolega iz Radija? Jesu li ljudi uplašeni?

- Da, kad sam napustila prostorije glavnog urednika, prilazile su mi kolege kojima se ta ujudurma u vezi sa „Atlantisom", koja traje dugo, uopšte ne dopada. Uplašeni? Od koga, čega? Plate na Radio-Beogradu su ispod republičkog proseka. Sada se sprema nova sistematizacija, nova penzionisanja i otpuštanja. Sistem nas decenijama navikava na život po logici - niko nam od vas nije potreban. Dovoljni smo mi koji upravljamo. Vi ostali ste potrošna roba i, ako neki konj crkne, ima drugi. Uvek će se naći onaj koji će da radi bez pogovora.

Da li na Radio-Beogradu rade uplašeni ljudi i šta mislite, dokle će taj strah još trajati?

- Radio Beograd još uvek čuva svoju specifičnost. Većina novinara angažovana je na odbrani vrednosti, smisla i značaja kulture i morala u kulturi, politici, obrazovanju... Urušavanje svih vrednosti, što predstavlja vodeći civilizacijski modus operandi, čini da su ljudi nezadovoljni, rezignirani i utučeni. Mnogo je ljudi sa našeg programa umrlo tokom nekoliko poslednjih godina.

Postoji li slobodno novinarstvo u Srbiji?

- Budući da sam teoretičar medija, mogu reći da su moja istraživanja pokazala da slobodno novinarstvo ne postoji nigde u svetu, sem u slučaju malog broja alternativnih medija. Mediji su sistemski uvezani sa moći i interesima, i po svojoj strukturnoj poziciji predstavljaju orvelijanska ministarstva istine, koja imaju zadatak da rat predstave kao mir, ropstvo kao slobodu, laž kao istinu. Tako je i u Srbiji. Srećom, postoje alternativni mediji i moramo stvoriti sistemska rešenja koja će tim medijima omogućiti egzistencijalni opstanak. U Srbiji je mnogo veoma dobrih novinara koji su to na svetskom nivou, ali koga to zanima. Koliko imamo pravih dokumentarnih filmova o događajima vezanih za raspad Jugoslavije? Nemamo dopisnike iz sveta. Zašto smo dozvolili da naš medijski prostor zaposednu strane korporacije. Kako je Slobodan Reljić otišao iz NIN-a? NIN se nije smeo prodati i predati. Na sreću, odlazak NIN-a pratio je uspon magazina „Pečat", „Geopolitika" i celog niza časopisa u elektronskoj formi koji su okrenuti beskompromisnim traganjima za istinom.

Šta je slobodno novinarstvo?

- Novinarstvo i novinari ne smeju da budu poslušnici sistema i produžene ruke politike. Uloga novinara i njihova odgovornost je ogromna budući da mediji imaju presudan uticaj na ljude. Odgovornost je na svakom pojedincu. U vreme kada mediji proizvode logistiku percepcije i čine mogućim svaki rat, novinari su u velikoj meri odgovorni za svet koji nastaje nakon intervencija i okupacija. Svako ko je gledao dokumentarne filmove Džona Pildžera razumeće o čemu govorim. Pildžer je paradigma onoga kakav bi novinar trebalo da bude.

Da li mi, pored cenzure spolja, trpimo i onu još goru autocenzuru i da li je to možda slika naših medija tokom poslednje decenije?

- Upravo tako. Autocenzura je vodeći fenomen: novinari često osluškuju političke vetrove i kalkulišu, prilagođavaju se promenama pre nego što su se dogodile pod parolom da imaju kredite, porodice, i da lako mogu biti zamenjeni nekim ko je dobro slušao vetar. Vremenom je to osluškivanje postalo uslovni refleks, pa novinari, umesto da osluškuju događaje i istražuju njihov kontekst i suštinu, zauzimaju „bez pogovora" (drama Harolda Pintera) ugao gledanja koji od njih zahtevaju vlast ili interesi. To je dovelo do toga da se stvarnost i njena slika u medijima nepovratno odvoje i udalje na štetu svake logike i verovatnosti. Međutim, uprkos svemu, mislim da je neophodno razumeti da od samih novinara zavisi. Novinari moraju da budu prepreka da vlast i politika rade ono što nije u opštem interesu. Novinari moraju da svet učine boljim mestom, a ne da svedu svoju ulogu na to da doprinesu da nas simulakrumi i spektakli zabavljaju do sveopšte kataklizme. Sloboda i odgovornost su neraskidivo povezani i čine samu suštinu čoveka. Bez slobode čovek prestaje da bude čovek i postaje robot koji omogućava trijumf sablasti.

Šta je „Atlantis"

Osvrćući se na ulogu i značaj „Atlantisa", Biljana Đorović kaže da je njena emisija nastala iz jedne ideje koja u osnovi pripada Borislavui Pekiću i da „po pravcima realizacije, toka i sudbine vidimo da korespondira sa mitom o Atlantisu":

- „Atlantis" nije tek radijska emisija, kao što nije ni geografski pojam niti kontinent. „Atlantis" je ispitivao potencijale medija i predstavlja studiju slučaja zasnovanu na ideji otvaranja medijskog prostora za ispitivanje istine. „Atlantis" je postao mogućnost da mediji realizuju svoje najbolje potencijale: u njemu su gostovali ljudi za koje je karakteristično odsustvo žudnje za moći ili vladanjem; otvorili smo neke od najznačajnijih fenomenoloških, duhovnih i spiritualnih, kulturoloških i političkih tema. U „Atlantisu" ste mogli da slušate o pitagorejskoj mistici brojeva, konclogorologiji, istoriji smrtne kazne, zlu... Napravljen je ceo ciklus o Šekspiru, preslušavani dnevnici Borislava Pekića i njegov razgovor sa Dragim Stojadinovićem, bratom Milana Stojadinovića, vođen u Londonu, 70-ih godina prošlog veka, zbog čega je Pekić odložio svoj odlazak u bolnicu. Govorili smo o jereticima, alhemičarima, prognanicima, misticima, logici robotske civilizacije, odgovornosti, smislu i istini, Dišanovom pisoaru. Prirodno, nastavili smo istraživanja o pitanjima simulakrumske prirode civilizacije i tokova u njoj koja su se veoma nepovoljno reperkutovala na našu sadašnju situaciju. A, ako jednom krenete pekićevskim tragom, otvaraju vam se čudesna vrata i počinjete da se družite sa najdivnijim savremenicima - profesorima Edvardom Hermanom, Noamom Čomskim, Majklom Parentijem, Dijanom Džonston, Rimom Lejbou, Džudit Risman, zatim novinarima kakav je Džon Pildžer, istraživačima poput Džona Staubera. Od naših filozofa i teoretičara tu su bili pokojni Nikola Milošević, zatim Milan Brdar, Divna Vuksanović, Kosta Čavoški, Ratko Božović, Ljiljana Bogoeva-Sedlar... I, naravno, gospođa Ljiljana Pekić, koja je obeležila „Atlantis" i omogućila da se realizuje kao prostor u kome je nastavio da živi veličanstven pekićevski duh.

Kada krenete tim putem, u prilici ste da ispitate i sagledate dimenzije užasa koje su imperijalna politika i politička korektnost proizveli širom sveta u velikom talasu destruktivnosti, koja preti da zemlju pretvori u gigantski konclogor, što se upravo ovih dana događa.

izvor: Standard.rs, ponedeljak, 28 mart 2011 12:35


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...