Пријатељство дубоких корена и великог потенцијала

Ове године се навршава 20 година од тренутка успостављања дипломатских  односа између Азербејџана и Србије. Овај јубиларан датум, који се рачуна од 21. августа 1997. године, има велики значај за наше народе, будући да је за ове односе увек била својствена искреност, узајамно поштовање, узајамно поверење, равноправност и пријатељство и не мање важна сарадња између две државе, која је током ових година била успешна и давала конкретне и осетне резултате.

Наравно, пријатељство између азербејџанског и српског народа није ограничено на 20 година, оно има дубље корене. Азербејџанци су се заједно са Србима борили против фашизма на фронтовима Другог светског рата - 223. Црвеноармејска београдска дивизија коју су формирали Азербејџанци - активно је учествовала у ослобађању Београда од нацистичке окупације, а уређене братске гробнице на територији Србије у којима су сахрањени азербејџански војници данас су леп подсетник на заједничко херојство храбрих синова наших народа.

Везе између наших народа су се наставиле и после Другог светског рата. Азербејџанска Совјетска Социјалистичка Република је одржавала контакте са републикама бивше Југославије. Одржаване су узајамне посете, укључујући посете на високом нивоу. У том погледу, треба се подсетити и посете Хејдара Алијева Београду 1986. године, првог заменика председника Већа министара СССР, члана Политбироа, који је касније постао председник независног Азербејџана. Симболично је то да је Алијев, чији су сународници 1940-их година на просторима Југославије водили борбу за мир, после отприлике 40 година, пред крај хладног рата, разговарао у Београду са својим југословенским колегама о питањима који се тичу и смањења међународних тензија и обезбеђивања мира.

Несумњиво је да су односи између Азербејџана и Србије добили велике размере и свеобухватан карактер после поновног успостављања независности Азербејџана.

Током година независности, посебно после 1993. године, азербејџанска држава је чврсто стала на ноге, обезбеђена је унутрашња друштвено-политичка стабилност и независна спољна политика, изграђене су везе са светском заједницом. Штавише, Азербејџан је почео да доприноси међународном развоју и безбедности. Без сумње су дати процеси, уз присуство фактора заједничких интереса и позитивног историјског искуства интеракције два народа, отворили потпуно нове перспективе за азербејџанско-српске односе.

Оплемењивање парка Ташмајдан у Београду, где је азербејџанска страна такође подигла споменике опште-националном лидеру азербејџанског народа Хејдару Алијеву и српском писцу Милораду Павићу, као и Дунавског кеја у Новом Саду, где је био подигнут меморијални комплекс познатом азербејџанском композитору Узеиру Хаџибејлију. Потом подизање споменика Николи Тесли у центру Бакуа, као и реконструкција и обнова Културног центра у Новом Пазару, Бајракли џамије у Београду и цр-кве Свете Петке на Петроварадину, преводи познатих азербејџанских и српских аутора на српски и азербејџански језик и други пројекти представљају реализацију ових перспектива у културно-хуманитарној сфери. Слични пројекти сарадње још више зближавају азербејџански и српски народ. И није случајно председник Азербејџана И. Алијев на церемонији отварања споменика Николи Тесли у Бакуу 8. фебруара 2013. године, подсећајући на заслуге познатог српског научника у развоју светске науке, ока-рактерисао дати догађај као значајан дан у азербејџанско-српским односи-ма и као нашег пријатељства.

Говорећи о сарадњи у економској сфери, немогуће је не споменути да је азербејџанска страна доделила кре-дит за изградњу деонице транспортног коридора 11 од Љига до Прељине на основу међудржавног споразума. Дату изградњу је започела и успешно завршила 2016. године азербејџанска компанија „Азвирт" заједно са српским компанијама. И данас не само Срби, већ и странци који посећују или пролазе кроз Србију, користе овај аутопут високог квалитета који је настао као резултат заједничког ра-да Азербејџанаца и Срба. Перспективе даље економске сарадње су такође биле размотрене за време званичне посете премијера Александра Вучића Азербејџану у априлу 2015. године.

У целини, стране настављају да промовишу узајамне инвестиције и да развијају трговинско-економску сарадњу.

Поменута достигнућа не би била могућа без упутстава и подршке ли-дера Азербејџана и Србије. Штавише, успостављени дијалог између њих, узајамне посете и састанци на маргинама разних међународних фору-ма давали су и дају јак подстицај односима двају земаља. Другим речима, и у политичкој сфери се односи изме-ђу две земље за последњих 20 година крећу узлазном путањом.

Азербејџан и Србија имају успешну интеракцију у различитим питањима дневног реда међународних односа и пружају једни другима по-дршку по питању поштовања принципа суверенитета, територијалног интегритета и неповредивости граница држава. Та активност одгова-ра духу Декларације о пријатељским односима и стратешком партнерству између Републике Азербејџан и Републике Србије, која је потписана 8. фебруара 2013. године у Бакуу на нивоу председника. Азербејџанска страна високо оцењује став Србије по питању мирног решавања јерменско-азербејџанског нагорно-карабашког сукоба на основама поштовања принципа суверенитета, територијалног инте-гритета и неповредивости међуна-родно признатих граница.

За време посете Србији 2011. го-дине председник Азербејџана Илхам Алијев изјавио је: „Ми сматрамо да међународно признате границе било које земље не могу бити промењене без њене сагласности. Норме међуна-родног права треба да преовлађују у свим случајевима. То је наш принципијелни став од ког нећемо одступити ни корака".

Тај принципијелни став Азербејџана високо оцењује и српска страна, која, нажалост, такође пати од нарушавања њеног суверенитета и територијалног интегритета. У априлу 2015. године, господин Александар Вучић, за време своје званичне посете Бакуу усвојствупремијера.изразиојесвоју захвалност азербејџанској страни за став по питању косовског проблема.

Сумирајући наведено, може се кон-статовати да су се за 20 година које су протекле од момента успостављања дипломатских односа међу нашим земљама, азербејџански и српски народ, њихова интелигенција,уметници, спортисти и омладина још боље упознали и више зближили. Сарадња између Азербејџана и Србије, која је до данашњег дана озваничена у виду око 25 различитих међувладиних споразума, током ових година доносила je корист нашим народима. Ми смо и у тешким тренуцима и у минутима радости, а њих је несумњиво више, били заједно. Управо то је истинско стратешко партнерство. Уверен сам да ће се ово партнерство које има велики потенцијал развијати и у будућности у корист нових поколења
Азербејџанаца и Срба.

* аутор је изванредни и опуномоћени амбасадор Републике Азербејџан у Републици Србији

(пренето из Политике, 13. август 2017.)