Suđenje u razumnom roku

Jedan od izuzetno bitnih problema u Srbiji je ogroman broj nerazrešenih sudskih predmeta koji, prema najnovijim podacima Vrhovnog kasacionog suda, trenutno broji 1.683.620 takvih slučajeva. Nedonošenje presuda u razumnom roku sa sobom nosi i velike troškove. Dosadašnji troškovi nerazrešenih sudskih sporova premašuju 140 miliona dinara. Kako bi se doprinelo rešenju problema donet je Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, koji se primenjuje od 1. januara 2016. godine.

Zanemareno i povređeno pravo

Prema Ustavu Republike Srbije „Svako ima pravo da nezavisan, nepristrastan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega“ (član 32. stav 1. Ustava). Dakle, pravo na pravično suđenje u razumnom roku je osnovno ljudsko pravo koje je, reklo bi se prema velikom broju nerazrešenih slučajeva, u dosadašnjoj sudskoj praksi uveliko zanemareno i povređeno.

Kao individualno pravno sredstvo, Ustavom i Zakonom o Ustavu, predviđena je ustavna žalba. Ustavnu žalbu, prema članu 83. Zakona o Ustavnom sudu, može izjaviti svako lice koje smatra da mu je, pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa, povređeno ili uskraćeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda. Pravo na suđenje u razumnom roku je povređeno ukoliko se postupak ne razreši u vremenski predviđenom okviru, saglasno prihvaćenoj praksi Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava.

Novo pravno sredstvo borbe za prava

Donošenjem Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, stotine hiljada građana koji vode dugotrajne, neizvesne i preskupe sudske sporove, dobili su novo pravno sredstvo borbe za svoja prava, pored dosadašnje ustavne žalbe koja je bila jedino, a pritom se pokazala i kao višestruko nedelotvorno. Iako se Zakon primenjuje više od godinu dana, o njemu nisu obaveštene armije očajnih radnika koji godinama vode sporove povodom nesprovođenja pravosnažnih sudskih odluka, nezakonitih otkaza, neisplaćennih zarada, diskriminacije na radu i sl. Kako su sporovi iz radnog odnosa po svojoj prirodi hitni, sud u Strazburu smatra da je razuman rok povređen ukoliko razrešenje postupaka premaši vremenski rok od dve godine.

Stranke su često suočene sa neopravdanim odugovlačenjem postupka, zatim čestim promenama sudskih veća kao i raznim oblicima pasivnosti suda. Zakonom o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, stranke imaju na raspolaganju pravna sredstva kojima se štiti ovaj zakon.

Nova pravna sredstva su prigovor radi ubrzanja postupka, žalba i zahtev za pravično zadovoljenje. Prigovor se podnosi sudu koji vodi postupak, dok odluku o prigovoru donosi predsednik suda sa rokom od dva meseca. Ukoliko je prigovor odbijen, stranka ima pravo na novi prigovor nakon četiri mecesa. Na odluku o prigovoru stranka može da reaguje žalbom u roku od osam dana, koju podnosi predsedniku suda koji je odlučivao o prigovoru. Predsednik neposredno višeg suda vodi postupak po žalbi i odlučuje o njoj. O žalbi stranke koja smatra da je povređeno njeno pravo na suđenje u razumnom roku, odlučuje tročlano veće sudija Vrhovnog kasacionog suda.

Prava oštećenih

Ukoliko je prigovor odnosno žalba usvojen/a, Zakonom o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku je propisano:

-         pravo na novčano obeštećenje (nematerijalna šteta), čiju procenu vrši Državno pravobranilaštvo, a koje se priznaje u visini od 300 do 3000 evra u dinarskoj protivrednosti na dan isplate prema srednjem kursu Narodne banke Srbije. Sredstva se obezbeđuju iz budžeta Republike Srbije, a isplaćuje ih sud ili javno tužilaštvo koji su povredili pravo na suđenje u razumnom roku;

-         pravo na objavljivanje pismene izjave Državnog pravobranilaštva kojom se utvrđuje da je stranci bilo povređeno pravo na suđenje u razumnom roku;

-         pravo na objavljivanje presude kojom se utvrđuje da je stranci bilo povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Učesnici sudskih postupaka zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku ne plaćaju taksu.

Da li će Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku rešiti problem velikog broja nerazrešenih sudskih predmeta, ostaje da se vidi. Kako bi primena ovog zakona uzela maha, treba obavestiti širu javnost o njegovom postojanju kao i novim pravnim sredstvima koja im, prema Zakonu o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, stoje na raspolaganju.