Žabajev u Srbiji
Zašto se niko - počev od predsednika i njegovih saradnika, do književnih znalaca i novinara - nije potrudio da nešto više sazna i javnosti prezentira, o pesniku iz Kazahstana kome će, u vidu poklona Srbiji, biti podignut spomenik u Beogradu?
(foto, spomenik kazahstanskom pesniku postavljen nedavno u Beogradu)
Ako niste nikad dosad čuli za kazaškog pesnika Žambila Žabajeva, mada se možda vašoj literarnoj erudiciji moze odati poštovanje, to nije vaša greška. Ali, to još ne znači da su u pravu oni što se isčuđavaju zbog toga što će u Beogradu biti postavljen spomenik nekakvom anonimusu iz zemlje „boguizaleđa“...
Mnogi naši sugrađani, inače, pojma nemaju, niti ih zanima ko su ličnosti, domaće i strane čije ime nose ulice u kojima stanuju (koje su, uglavnom, u poslednjih dvadesetak godina promenile ime) pa i kome su posvećeni svi ti spomenici koji se podižu, ruše i zamenjuju drugima, naročito od početka ovog stoleća. Za to se mnogo ne zanimaju ni kulturne elite, osim ako nazivi ulica i spomenika ne izazivaju političke sporove...
Predsednik Kazahstana Nursultan Nazarbajev govori na otvaranju spomenika pesniku Žabajevu u Beogradu, u prisustvu predsednika Srbije Tomislava Nikolića
Spomenik na poklon i pitanja
Ovih dana je Beogradu u prvu posetu (od koje su domaćini pragmatično dosta očekivali u pogledu prodaje FIAT-a 500, čija je proizvodnja u padu i nedaleko od ivice ukidanja, kao i druge robe iz Srbije) došao predsednik Kazahstana Nursultan Nazarbajev. Sa sobom je doneo poklon - spomenik gore pomenutom, najznamenitijem kazaškom poeti, koji treba da se postavi u Beogradu.
Mnogi su (se) pitali, što nije nenormalno - ko je taj Žabajev, i šta će nama njegov spomenik? A neki pitaju da li kupovinu naše robe "podmazujemo" time što ćemo u glavnom gradu postaviti spomenik kazaškom pesniku!
Niko od tih ljudi - počev od onih kojima je to posao ili su u Predsednistvu bili zaduženi i plaćeni za organizaciju i realizaciju posete i kontakte s novinarima, pa da do onih koji su se, javno ili privatno, isčuđavali povodom prihvatanja ovog poklona - nije se potrudio da se obavesti i upozna druge sa tim ko je Žabajev. O tome su sigurno gosti iz Kazahstana upoznali domaćine u Predsednistvu Srbije koji, izgleda, nisu našli za shodno da o tome informisu širu javnost. No, novinare to ne pravda a posebno neobaveštene kritičare postavljanja spomenika.
Spomenik Žabajevu u glavnom grada Kazahstana, Astani sa tradicionalnim kazaškim instrumentom u rukama
Poznat i cenjen širom bivšeg SSSR-a
Ono bitno o ovom pesniku se najlakše i najbrže može saznati iz Vikipedije. Ali, niko se nije potrudio da to pročita, eventualno i obavesti javnost o tome ko je bio i po čemu je zaslužan taj Žabajev, makar i samo zato jer će njegov spomenik stajati u našem glavnom gradu. A to bi čak i morali - makar iz minimalnog poštovanja prema darodavcu - zemlji koja je uostalom deveta po veličini u svetu, ima 2,5 puta više stanovnika nego Srbija i duplo veći bruto društveni produkt po stanovniku, prebogatoj naftom, gasom, uranom, ugljem... koja se od raspada SSSR-a razvijala stabilno, bez većih političkih potresa (za razliku od drugih republika bivšeg SSSR-a), i čiji ekonomski razvoj beleži, uglavnom, dvocifrene stope rasta, koja nema problema sa susedima, koja je glavni, uz Rusiju, osnivač tzv Evroazijske ekonomske zajednice, ali koja ima odlične ekonomske i političke odnose sa EU, SAD i Kinom, možda čak i samostalnijom od nas u odnosu s Rusijom. A, pre svega, zbog toga što poštuju nas, nisu priznali Kosovo, i veoma su raspoloženi za saradnju sa Srbijom...
A Žabajev, koji je živeo 99 godina (1846-1945), u svojoj zemlji je veoma uvažen i cenjen - po njemu nosi ime jedna čitava oblast, inače, dva puta veća od Srbije. Poznat je i u svim republikama bivšeg Sovjetskog Saveza, usred Petrograda mu je podignut spomenik od četiri metra. Njegovu potresnu poemu o patnjama dece u Lenjingradu, tokom blokade ovog grada u Drugom svetskom ratu, mnogi znaju napamet širom bivšeg SSSR-a, slično kao i "Krvavu bajku" kod nas.
Poštanska marka Kazahstana sa likom pesnika Žabajeva
Od stepe do patriotskih poema
Rođen je u stepi, prezime ima po ocu, koji mu je ime dao po planini ispod koje su živeli. Od kuće je otišao sa 14 godina, veći deo života proveo kao pastir - nomad, kao i većina drugih Kazaša u to vreme. I tamo je, uz ovce, počeo da stvara stihove na kazaškom jeziku, najpre nevešto i tradicionalistički, a onda sve rafiniranije i originalnije. Tako je bio zapažen i dobio prevodioce, zadužene da ga prevode na ruski. Oni su mu, izgleda, kako se ne prebregava u Vikipediji, posle Oktobarske revolucije i, naročito, tokom II svetskog rata "naručivali" i pesme na patriotske teme, i u slavu Staljina, koje su potom "doterivali" tako da što više slave diktatora u Kremlju i njegov režim.
Žabajev spomenik ima ne samo u Petrogradu, nego i u Ukrajini i nizu drugih republika nekadašnjeg Sovjetskog Saveza.
O svemu ovome potpisnik ovih redova, zna slučajano nešto više od drugih zahvaljujući, pre svega, tome što je oženjen Ruskinjom iz Kazahstana. Ali, to ne menja lajt motiv ovog teksta - zar je moguće da se ovim povodom toliko govorilo o poklonjenom spomeniku, a niko se nije ni setio da treba nešto reći o samom Žabajevu? Makar iz elementrarne učtivosti prema darodavcima i građanima Beograda.
