Strateški resursi ne smeju biti prodati strancima

Poslednjih dana u javnosti se mogu čuti najave vlasti da će tender za Telekom Srbije biti raspisan do polovine godine, ministri već razmatraju kako će potrošiti pare od prodaje i sve deluje kao da je privatizacija Telekoma gotova stvar. Javna rasprava da li uopšte prodati ovu kompaniju kao i da ne postoji. Jasmina Vujić, profesor na Kalifornijskom univerzitetu u Berkliju i jedan od naših najuspešnijih naučnika u inostranstvu, koja je bila jedan od pokretača peticije među našim stručnjacima u svetu protiv prodaje Telekoma 2010. godine, ističe da je javnost tada uticala da do prodaje ne dođe.

Jasmina Vujić (foto Pečat)

„Tako je i prethodna vlada odlučila 2010. godine da Telekom mora biti prodat, ali se pokrenula javnost. Nadamo se da će se i ovoga puta to desiti. Profesorka Aleksandra Smiljanić, bivši ministar za telekomunikacije koja je tada i smenjena i umesto koje je postavljena Jasna Matić, osoba bez ikakve stručnosti u oblasti telekomunikacija, tada me je kontaktirala i objasnila situaciju oko prodaje Telekoma. Onda smo napisali pismo i poslali ga na adrese naših kolega. Za veoma kratko vreme prikupili smo blizu 150 potpisa naših vrhunskih stručnjaka širom sveta. Pismo je zatim poslato medijima i uručeno na ruke ministarki za telekomunikacije Jasni Matić koja povodom toga nije dala nikakvu izjavu. Verovatno je i ta naša akcija uticala da Telekom na kraju ne bude prodat, a i sindikat Telekoma se uključio jer su shvatili da kupovina Telekoma od strane kompanije istovremeno znači i otpuštanje velikog broja radnika. Mada postoje sumnje da je sadašnja vlada već odlučila i dogovorila se o prodaji Telekoma i to nemačkom Dojče telekomu, kako se priča u javnosti, ja se nadam da to može da se zaustavi. Poznato je da kada je prethodna vlada pokušala da proda Telekom, sadašnji premijer i njegova stranka su to nazvali ekonomskim zločinom, najavili tužbe i zapretili masovnim demonstracijama.

Pišemo slično pismo kao i 2010. navodeći dodatne razloge zašto Telekom ne sme biti prodat, jer želimo da ponovo izrazimo našu zabrinutost ovom nerazumnom odlukom vlade, koja može da ima dugoročne negativne posledice na celu oblast informacione tehnologije u Srbiji, kao i na privredu Srbije u celini.

Tvrdnja vladajućih struktura da će Telekom Srbije biti prodat za više para nego što je bila poslednja ponuda Telekoma Austrije je pravo obmanjivanje javnosti–  u prethodnom slučaju prodavalo se 51 odsto Telekoma a sada se prodaje 100 odsto, uključujući i infrastrukturu!”

Koji su to razlozi?

„Telekomunikacije i informaciona tehnologija su strategijski resurs, kao što je to Elektroprivreda Srbije, kao što su to vode, kao što je to hrana, kao što je obradivo zemljište, i njih nikako ne treba prodati strancima. Kontaktirali smo Samostalni sindikat Telekoma i oni su svakako spremni da podignu svoj glas protiv prodaje Telekoma. Predsednik Sindikata Telekoma Miroslav Joksimović je u intervjuu koji je objavljen u Privrednom pregledu, a koji sam imala priliku da pročitam, naglasio da Sindikat Telekoma ne podrzava odluku vlade o prodaji Telekoma, da se ne slažu sa konstatacijom da u Telekomu ima viška radnika, i da podsećaju na činjenicu da “za Telekom posredno radi blizu 90.000 radnika, distributera, proizvođača opreme, trgovaca, informatičara, izvođača i drugih angažovanih saradnika“, i da se sumnja da će oko 50 odsto njih izgubiti posao posle prodaje. Indikativno je i da je sindikat Telekoma, u okviru šire kampanje Konfederacije slobodnih sindikata organizovao jednočasovni štrajk upozorenja 16. decembra, kada se naglasilo: “Tražili su da se smanji broj zaposlenih u javnom i državnom sektoru, pristali smo... Tražili su da radimo više za istu platu, pristali smo... Tražili su da ne povećavamo realnu cenu rada dok traje kriza. Sada traže od nas da vraćamo dugove koje nismo napravili i da budemo jeftina i siromašna radna snaga. Hoćemo li to dozvoliti? Nećemo!“

Kontaktirala sam i Akademiju inžinjerskih nauka Srbije čiji sam inostrani član i apelovala sam na kolege u Odeljenju elektrotehničckih nauka da izađu sa svojim stavom, kao sto su kolege u okviru građevinskih nauka podigli svoj glas protiv fatamorgane zvane “Beograd na vodi“. Povodom suludih pokušaja da se budzašto rasprodaju  strategijski resursi koji pripadaju svim građanima Srbije trebalo bi da se oglasi i Srpska akademija nauka i umetnosti, ali se to ne moze očekivati, imajući u vidu ćutanje SANU u vezi mnogih drugih nacionalnih pitanja vezanih za opstanak srpske države i srpskog naroda.

U izgradnju telekomunikacione infrastrukture ova zemlja je ulagala više od 100 godina. Podsećam da je “Telekom Srbija“ krenuo u regionalnu eksanziju 2006. godine, da bi sledeće 2007. godine, kupovinom većinskog paketa Telekoma Republike Srpske i osnivanjem trećeg telekomunikacionog operatora m:tel u Crnoj Gori 2010. godine, zaokružio tržište u znatnom delu nekadašnje Jugoslavije i dokazao da sa svojim postojećim stručnim i kadrovskim potencijalom moze da ostvaruje zavidne poslovne rezultate. Najznačajnije ulaganje “Telekom Srbija” posle prethodno pomenutih regionalnih investicija je kupovina većinskog dela (51%) kompanije  HD WIN (Arena Sport), čime  ulazi u oblast proizvodnje multimedijalnog sadržaja. Ova kompanija je vlasnik prava za emitovanje sportskih kanala na teritoriji Republike Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Hrvatske. Konačno, u januaru 2012. godine, „“Telekom Srbija” Srbija“ kupuje 20% deonica manjinskog paketa OTE–a, nakon čega država Srbija postaje stoprocentni vlasnik “Telekom Srbija”. Ovakav telekomunikacioni sistem, prema svetskim cenama, sigurno košta nekoliko milijardi evra. Uz to, “Telekom Srbija“ je jedina srpska kompanija koja poslovno povezuje srpske zemlje i to se mora očuvati. Tu je takođe nerešeno pitanje imovine Telekoma Srbije na Kosmetu. Prodaja Telekoma Srbije će omogućiti prelaz telekomunikacione infrastrukture na severu Kosmeta u albansko vlasništvo. A to mora da se spreči, kao što mora da se spreči i otimanje Trepče. Ova kompanija je i dalje najprofitabilnije preduzeće u vlasništvu države, iako je upliv političkih struktura u Telekom Srbije ogroman. Pogubni model korišćen i u drugim državnim preduzećima jednostavno davi Telekom: nestručni i nezainteresovani rukovodeći tim, koja hiljada nepostojećih radnika na platnim spiskovima, manipulisanje tokovima novca i ugovaranjem poslova i budžetski korisnici (od MUP–a do zdravstvenih ustanova i ministarstava) koji ne plaćaju za usluge.

I pored svega navedenog, Telekom Srbije je i prošle godine ostvario profit od 140 miliona evra uz otplatu velikog dela duga. Kada otplati dug, Telekom će za nekoliko godina imati profit veći od 300 miliona evra. Bez obzira koliko država dobije za Telekom, a ne može više od milijardu do 1,2 milijarde evra, koliko je ponuđeno i prošlog puta. Drugim rečima, za 4 do 6 godina, “Telekom Srbija” će zaraditi onoliko koliko bi se sada – i to u najpovoljnijim projekcijama – za njega moglo dobiti od stranih kupaca, a u isto vreme “Telekom Srbija” bi ostao u rukama države kao najprofitabilnije preduzeće.

Ministar za telekomunikacije Rasim Ljajić izjavio je da će pola prihoda od prodaje Telekoma ići na otplatu kamata, a drugi deo na nešto drugo. Jednom rečju, seku granu na kojoj sede. Kad jednom rasprodaju postojeće strategijske resurse, i kad sutra više ne budu imali šta da prodaju, od čega će se otplaćivati ogromni krediti? Samo u toku poslednja dva meseca Srbija se zadužila za pola milijarde evra. Dalje uzimanje kredita znači da jurimo u dužničko ropstvo, a vidimo šta se dešava u Grčkoj, Rumuniji, Bugarskoj, a i u ostalim zemljama trećeg reda u EU.“

Šta bi prodaja Telekoma značila za obrazovanje inžinjerske struke u Srbiji?

„Bilo koja strana kompanija će izvlačiti profit u svoju zemlju. Njima se ne isplati da ulažu u bilo kakav istraživački rad u Srbiji i u stručnjake tog profila ovde. U suštini, njima treba jeftina radna snaga i oni žele da svoje inovacije plasiraju ovde, a ne da se ovde inovacije razvijaju. Elektrotehnički fakultet će imati probleme zato što će stručnjaci tog profila otići u inostranstvo. Ni instituti kao što je Institut Mihajlo Pupin uskoro neće imati šta da rade.“

Da li bi prodajom Telekoma strancima bila ugrožena bezbednost zemlje?

„Prodajom Telekoma strancima dajete im na tanjiru kompletan pristup vojsci, policiji, zdravstvu, obrazovanju... To je po meni neshvatljivo, jer svaka država, ako je suverena, mora da ima odvojen deo telekomunikacija za policiju i vojsku. Sumnjalo se dosta dugo da tajne službe u SAD, Velikoj Britaniji, Kanadi, Australiji, Francuskoj prisluškuju ne samo zemlje koje su im meta, već i prijateljske zemlje, ali i sopstveni narod. Odgovor ovih država je uvek bio da se radi o pranoji i teorijama zavere. Onda je Edvard Snouden prikupio i pokazao dokumenta iz kojih se jasno videlo da ove zemlje ne samo da prisluškuju sopstvene građane, na šta nemaju pravo po svojim ustavima, već su se upustile u niz drugih ilegalnih prisluškivanja i sajberkriminala. To je upravo i najveći značaj Snoudena, što je uspeo da javnosti predoči dokaze o ovim ilegalnim i kriminalnim radnjama ovih pet zemalja

Takođe su u javnost izneti dokazi da  NSA (američka Nacionalna agencija za bezbednost) prisiljava velike privatne kompanije kao što su Gugl, Majkrosoft, Fejsbuk, Jahu i druge da daju državi podatke o svojim korisnicima, mada su ove kompanije dugo tvrdile da one to ne rade. Posle objavljivanja dokumenata pravdali su se da im je NSA zabranila da o tome pričaju, što je verovatno tačno, ali ostaje činjenica da nisu ni pokušali da se zajedno odupru ovim napadima na privatnost njihovih korisnika. U tom slučaju bi i državi bilo daleko teže da to naredi.

Na kraju, sada ove kompanije rade na tome da šifruju poruke korisnika kako država ne bi mogla da ih lako otvori. Međutim, čak je i utvrđeno da je NSA tražila od Nacionalne agencije za standarde, koja između ostalog daje i standarde za šifrovanje, da se oslabe standardi kako bi oni mogli da lakše razbiju šifrovane materijale.

Posle promena 2000. godine kada je Đinđić doveo Majkrosoft i kada su kupili njihov softver i kompjutere za vojsku, policiju, zdravstvene službe, državnu upravu, obrazovne ustanove, mi smo bili šokirani. Naše udruženje elektroinženjera  u SAD je napisalo pismo u kom smo skrenuli pažnju da, na primer, nemačka država ne koristi Majkrosoftove proizvode već „open source“, jer svi Majkrosoftovi proizvodi imaju ulaz pomoću kojeg vrlo lako mogu da uđu u sisteme. Jedini način da zaštitite važne podatke je da oni ne budu umreženi.

Kompjuteri na kojima stoje baze podataka moraju biti odvojeni fizički od mreže inače ne možete ih sačuvati.“

Najavljuje se i neki vid privatizacije EPS-a. Šta mislite o tome?

„Kao i u slučaju Telekoma radi se o strateškim resursima koji se ne smeju privatizovati, a pogotovo prodati strancima. Isto važi i za zemljište na čiju prodaju strancima smo pristali Sporazumom o pridruživanju.

Ako prodamo našu energetsku infrastrukturu, uz prodaju telekomunikacione infrastrukture i uz prodaju zemljišta i hrane, mi ćemo biti okupirana kolonija i naši ljudi će raditi za hranu, a to je definicija ropstva.“