Beograd Dragane Kanjevac u Njujorku

Ana Radmilović

Izložbe pod nazivom „Belgrade... What's That?“ biće održane u galeriji MC, od 28 avgusta i u studiju 151, novom klubu u dobrom kraju Menhetna
(foto, Dragana Kanjevac)

Priču o Beogradu kao najmetropolskijoj prestonici ovog dela Balkana odavde, dakle iz Beograda, u najmetropolskiji polis sveta – Njujork – krajem avgusta meseca tekuće godine nosi Dragana Kanjevac, kamufliravši Beograd u fotografije, odstupivši na neko vreme od dokumentarnog filma, forme gde je tokom poslednjih godina dala najzanimljivije priče.

dk-u-foto-setnji-beogradom

DK u foto šetnji Beogradom, foto-Aleksandra Rankovic

Izložbe pod nazivom „Belgrade... What's That?“ biće održane u galeriji MC, od 28 avgusta do, za sada se ne zna tačno kog datuma, i u studiju 151, novom klubu u dobrom kraju Menhetna. Beograd na fotografijama Kanjevac bi mogao, ako bismo bili politički korektni, da bude bilo koji grad na svetu – viđen očima onog koji ume da vidi. Novinar i dokumentarista, Dragana Kanjevac, svakako ima tu, sve ređu osobinu da „ume da vidi“ ali onaj grad sa slika, ipak, može da bude samo Beograd.  Grad začudnih slika i neprepričljivih estetskih „momenata“, starih, oronulih, očuvanih, tužnih, onih s istorijom koje se nekad stideo Beč – ne jer je stariji nego jer je bilo i vreme kada je hteo da im naruži lepotu. Ispostavilo se kao nemoguće, osvajači su digli – mi ne nadamo – ruke, a  neko drugi je uzeo mobilni telefon ili već neku spravu za slikanje i osvojio grad. Od Krsta do podrumskih stanova nekadašnjih domara ili hauzmajstora, fasada i pogleda kroz retrovizore raznih, podrazumeva se, beogradskih taksija koji su gradska legenda za sebe i tema njenog sledećeg dokumentarca.

dk x 4

(foto Dragana Kanjevac)

Na pitanje zbog čega Beograd prvo ide u galerije nekog tamo Njujorka kad je Beograd ko što ime kaže – iz Beograda, Kanjevčeva koja dobro poznaje oba grada objašnjava kako je Beograd  mnogo interesantniji u Njujorku nego u Beogradu, kao što je Njujork zanimljiviji Beogradu nego samom Njujorku.

Nije fraza, uverili smo se toliko puta do sada i, istina je – mnogi naši suvereni to nažalost nisu prepoznali, dočim posebno mislim na prvi deo rečenice. Ko zna šta sve treba da se desi i koliko filmova da snime naši eminentni i oni manje ambiciozni e da bismo poverovali – da, mi smo ono čudo na Balkanu. Skoknu tu i tamo da snime poneki visokobudžetni film kod nas.

dk-waiting-for-the-shuchter

Waiting for the shuchter, foto DK

Kanjevčeva, na pitanje ima li nameru da vrati Beograd Beogradu to jest možemo li se nadati i nekoj izložbi koja bi bila malo bliže njenim sugrađanima, odgovara nekoretno što ćete videti u nastavku izlaganja - pa kaže:

„Što se tiče vraćanja Beograda Beogradu - u Njujork nosim onaj bolji deo Beograda, tako da je onaj gori potpuno bezbedan. Vratiću ga neoštećenog i u što skorijem roku“ i dodaje: „Ovaj bolji ću da vratim, gori je bezbedan neću da ga nosim... da objasnim“.

Biografija

Iako je imala samo tri godine kad se pojavila u javnosti (fotografija u izlogu foto radnjie u Knez Mihajlovoj), Dragana Kanjevac objavljuje prvi  profesionalni novinarski tekst u 16. godini u listu Student. Potom povremeno piše za Omladinske novine i studira filozofiju koju završava diplomskim radom „Fenomen simulacije kod Žana Bodrijara“.

Zbog animoziteta prema kucanju na pisaćoj mašini a sa padom Berlinskog zida 1989. godine okreće se elektronskim medijima i učestvuje u stvaranju prvih televizijskih kuća i TV programa van sistema državne televizije: OK kanal, Treći kanal, Studio B. Tokom rata devedesetih radi na ART TV, uređuje i vodi više serijala emisija među kojima je i četvoročasovni noćni kontakt program uživo, prvi takve vrste u dotadašnjoj a i kasnijoj TV praksi. U drugoj polovini devedesetih uređuje i vodi serijale intervjua na TV Politici (Građanin X) i Studiju B (BIT- beogradski intervju). Koautor je dokumetarnog filma Akademija Republika (1997) koji dobija na beogradskom Festivalu dokumetnarnog i kratkometražnog filma nagradu TV Novosti za originalan dokumentarni TV izraz, a po izboru legendarnog Ranka Munitica.

Posle 2000. godine na RTS uređuje, vodi i režira priloge za dvočasovni noćni program Buđenje, da bi potom na Studiju B započela tok šou „Moje mirno popodne“ koji na specifičan način biva prekinut.

Od 2005. Dragana Kanjevac  saradjuje sa nezavisnim tv produkcijama, piše publicističke radove na temu masovnih medija, popularne kulture i kulturne politike, i režira dva dokumetarna filma NY: 6 SATI RANIJE i SONJA. Oba filma sa otvorila Festival dokumentarnog i kratkometražnog filma u Beogradu, uspešno prikazivana i imala svoje njujorške premijere. Dragana Kanjevac trenutno priprema novi dokumentarac o beogradskim taskistima.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...