Iza objektiva Pjera i Žila

Galerija FNAC-a u Parizu, organizovala je izložbu fotografija francuskih umetnika Pjera i Žila, pod nazivom "Iza objektiva Pjera i Žila" (16. april – 31. jul). Izložba se oslanja na upravo objavljenu istoimenu knjigu koja ukazuje na principe rada ovih umetnika koji stvaraju već više od tri decenije. Izložba u galeriji FNAC-a otkriva stvaralački proces tandema u njihovom pariskom ateljeu.

Najčešće teme Pjera i Žila su moderni mitovi predstavljeni kroz ličnosti estradnih zvezda, madona, diva, svetitelja, paganskih božanstava, fatalnih žena, mornara, torera, kauboja... Moglo bi se reći da je njihov pristup savršen primer teorije Hermana Broha, austrijskog esejiste, da kič, kao masku, često upotrebljava mitologiju. Potom, da bi se ostvarila kičifikacija mita, objašnjava Djilo Dorfles, italijanski psihijatar i profesor estetike, najčešće se eksploatiše Idila, Utopija, Sreća, Ljubav, Smrt...

Znajući da mitovi u sebi kristališu sve ljudske ideale i da njihov rečnik ima hipnotičku moć, Pjer i Žil mitskim slikama Bele Kraljice, Nove Eve, Svetog Sebastijana, Kentaura, Džoni Gitara, oblepljuju prazninu, stvarajući estetske i emotivne šeme. Tako stvorena "estetska laž" (Eko) i "estetska simulacija" (Bodrijar), omogućava im da upotrebe ljudsku žeđ za lakim idealima, svima prihvatljivom estetikom i prizemnom poetikom.

Džoni Gitar, 2012

Od crteža do fotografije

Pjer Komoa i Žil Blanšar upoznali su se pre 36 godine i vrlo brzo postali ne samo ljubavni par, nego i umetnički tandem. Njihov čudan svet uglancanog kiča, nadahnut fotografijama Džejmsa Bidguda i bolivudskom ikonografijom, doživeo je veliku popularnost tokom devete decenije prošlog veka, a u zadnjih desetak godina, slava im je prešla granica Francuske. Izlagali su u najvećim galerijama na svih pet kontinenata, a njihov stil je postao ne samo prepoznatljiv, nego i vrlo komercijalan.

Rad ovih umetnika, koji sami sebe nazivaju zanatlijama, obično počinje crtežima i krokijima, na kojima se determiniše kompozicija slike. Potom se odabire model za sliku, pa ako bi model prihvatio predloženi projekat, onda se prelazi na narednu etapu, pravljenje dekora. "Elementi dekora su nam ili pri ruci u ateljeu ili ih nalazimo u Parizu, tako da možemo da izaberemo sopstveni ritam u radu. Za izradu jednog dekora treba nam nekoliko dana."

U narednoj etapi, uz pomoć asistenta, konstruiše se scenografija. Potom, Pjer, zadužen za fotografiju, prelazi na rad sa modelom, dajući mu tačne instrukcije koji položaj da zauzme i na koji način da se drži. Fotografije se rade na klasičan način, na celuloidu, a posle razvijanja filma, negativi bivaju skenirani. Umesto papirnih tiraža, Pjer štampa fotografije velikog formata na platnu.

Kentaur, 2007 i snimanje Kentauru u studiju

Stilizacija kiča

Odštampano platno preuzima Žil i slika na njemu. Oslikavanje platna može da traje više dana, a po završetku i verniranju, slika je spremna za uramljivanje. "Kupujemo ramove, pa ih onda prerađujemo, razmontiramo, montiramo, prepravljamo, lepimo", kaže Žil koji taj posao obavlja sa asistentom. Autori se trude da ram postane integralni deo slike svojim dekorom, oblikom i bojom. Prirodno, kao i njihove slike, ram mora da sadrži koncept zasnovan na povratnoj sprezi umetnosti i kiča, trudeći se da na taj način, istovremeno, očuvaju i prevaziđu šarenilo imitacije.

Filozof i psiho-sociolog Abraham Mol u svojoj knjizi "Psihologija kiča - umetnost sreće" objašnjava da se kič delo upravo odlikuje ponavljanjem, gomilanjem i preteranom teatralnošću, stvarajući stereotipe koji odgovaraju brzom zadovoljavanju popularnih potreba. Pjer i Žil su uspeli da svojim kompozicijama, zasnovanim na konceptu kiča, daju visoku teatralnost, hladnu estetiziranost i, što je najvažnije, utisak poetičnosti.

Naime, Pjer i Žil zasnivaju svoj rad na pretpostavci da gledalac dobro poznaje pravu umetnost kao i kič, te kroz estetizaciju i simboliku, oni žele da ukažu na složenost ljudskog stvaralaštva i odnose elitističke umetnosti i popularnog ukusa. Sasvim prirodno, rezultat je dramatičan i stilizovan kič, hladnog i pretencioznog pristupa.

Ekstaza (Ariel Dombal), 2002

Povratna sprega sa pop kulturom

Pseudoumetnost stvara jeftine "umetničke predmete" načinjene industrijski i namenjene masovnoj potrošnji. Kič tako u sebi sadrži estetiku neukusnih i vulgarnih elemenata, ali je i savršen simbol našeg potrošačkog društva. Stvaralaštvo Pjera i Žila upravo je dokaz ove tvrdnje, jer njihov stil već skoro dve decenije utiče na reklame, modnu fotografiju i foto-ilustracije.

Njihova dela su uticala na pop kulturu, te je njihov koncept često kopiran. Sami autori su pronašli svoj koncept u Aziji gde je jedan tajlandski proizvođač piva sa marihuanom upotrebio njihove slike, a ulični prodavci su nudili postere sa njihovim radovima. U Rusiji, reprodukcije njihovih dela bile su nalepljene na plakatima učesnika manifestacija u odbranu prava homoseksualaca, a Internet je pun vizeulenih rešenja iščupanih iz sveta Pjera i Žila.

"Mi se nadahnjujemo predmetima i simbolima popularne kulture, tako da smatramo da je, u većini slučajeva, to samo prirodan nastavak stvari", kažu autori.

Nova Eva (Zahija), 2010 i Mali Baštovan, 1993

Kako je slava tandema rasla i širila se u planetarnoj pop kulturi, tako su se cene njihovih slika povećavale. Pre desetak godina, njihove slike su se prodavale oko 30.000 evra, da bi danas dostigle trostruko veće cene. Prema podacima upravo zatvorene galerije Žerom de Noarmon, inače ekskluzivnog predstavnika Pjera i Žila tokom dve decenije, njihove slike se prodaju od 80.000 do 120.000 evra, a neke od najvažnijih dostigle su i do 150.000 evra na aukcijama. Cene slika zavise od vremena provedenog u pripremi scenografije, od cene scenografije, od cene kostima, kao i od Žilovog vremena provedenog u oslikavanju štampanog platna. Takođe, ne sme da se zaboravi da je svaka njihova slika jedinstvena, a zbog oslikavanja ne postoji mogućnost da se napravi drugi tiraž.

Pjer i Žil su imali dve velike retrospektivne izložbe u Aziji: Seul (2004) i Šangaj (2005), da bi potom organizovali prvu retrospektivnu izložbu u Parizu (2007) na kojoj je bilo izloženo više od sto njihovih slika. Ista izložba je bila postavljena i u moskovskom muzeju fotografije, a njihove slike su često izlagane u raznim evropskim, američkim i azijskim galerijama.