AMBASADOR IRAKA: KULTURA JE PRVI KORAK

Beograd je prošle nedelje još jednom bio poprište zanimljivih dešavanja: iz Doma Vojske su iz dana u dan dopirali zvuci arapske laute, Fakultet političkih nauka posetili su irački novinari a Kinoteka je bila u prilici da prikaže slike iz posleratnog Bagdada. Naime, Ambasada Republike Irak organizovala je Drugu nedelju kulture u srpskoj prestonici. Za sve koji su druženje sa umetnicima iz ove zemlje ovoga puta propustili, „popravni“ će biti upriličen i sledeće godine u istom periodu. Bar je tako obećao ambasador Falah A. Abdulsada.

Ambasador Iraka na predavanju na FPN

„Čini mi se da srpska javnost i dalje nije dovoljno informisana o modernom Iraku i našoj kulturi. Kad se pomene Bagdad, i dalje su prve asocijacije – rat, bombe, Sadam Husein“, rekao je Abdulsada za BalkanMagazin.

Na pomen arapske muzike koju su Srbi manje-više čuli na letovanjima, ambasador kaže da se obično radi o onome „što ponesu iz Egipta ili Tunisa“, dok specifična iračka kultura ostaje nepoznanica. Upravo zbog toga, drugu godinu zaredom, Beograd je bio domaćin bagdadskim muzičarima, slikarima, kako bi se kultura sa obala Tigra i Eufrata približila domaćoj javnosti.

Slikar Husein Al Jaman i studentkinja FPN Mirjana Momić

Šutanovac podsetio na dobre odnose

„Neću reći ništa novo ako spomenem da je prvi zakon na svetu ispisan iračkom rukom, i da su prvi stanovnici Iraka izmislili pismo i postavili temelj astronomije, pre 6.000 godina“, obratio se prisutnima Abdulsada na svečanom prijemu povodom otvaranja Druge iračke nedelje kulture i dodao: „Danas, u ovoj zemlji gde se sastaju Dunav i Sava, sastaju se intelektualci i tvorci Iraka sa sinovima i ćerkama Srbije, naslednicima vinčanske civilizacije, da bi stvorili divan jedinstven kulturni i čovečanski puls koji dobija svoju snagu i odlučnost od jednog takvog velikog civilizacijskog nasleđa, čiji su preci gradili vekovima. Danas, ovde među nama se nalaze sinovi i ćerke novog demokratskog Iraka, došavši noseći granje maslina i pevajući pesme mira.“

Falah Abdulsada (prvi sleva) i Dragan Šutanovac (u sredini)

Na svečani prijem došli su mnogi predstavnici diplomatskog kora, među kojima ambasadori Rusije i Turske, Aleksandar Konuzin i Ali Riza Čolak, a ispred srpske Vlade skup je pozdravio ministar odbrane Dragan Šutanovac. On je podsetio na dobre odnose dveju zemalja, istakavši saradnju u oblasti odbrane, kao i činjenicu da je bilo prirodno da upravo Dom Vojske Srbije bude mesto održavanja ovakvog jednog skupa. Abdulsada i Šutanovac su zajedno obišli, i time otvorili, izložbu fotografija i umetničkih slika koje su krasile hol pomenutog zdanja. Srpski ministar je dobio i tradicionalnu iračku odoru, kojoj se, kaže, vrlo obradovao. A onda je na lautama zasvirala grupa „Al Armaui“ i prisutnima dala naznaku onoga što ih čeka idućih dana u Drugoj nedelji iračke kulture.

Mediji bez Sadamove represije

Fotografije tradicionalnih zanata Iraka bile su postavljene sa jedne strane hola, dok su ručni radovi umetnika Mazina Mundira mogli i da se kupe. Drugi zid krasile su slike Huseina Al Jamana, slikara i književnika čija su dela ranijih godina bila izlagana u Moskvi, Emiratima, Bahreinu, Siriji, Nemačkoj i Turskoj. Ovaj magistar umetnosti i drevnih civilizacija uz osmeh se pozdravljao sa prisutnima, govorio o svom radu i rado se slikao sa zainteresovanim posetiocima. Među njima se našla i studentkinja FPN-a Mirjana Momić, koju je u Dom Vojske privuklo obilje iračke kulture i koja je za BalkanMagazin rekla da ovakve promocije Beograđanima mogu da približe, „bar na nedelju dana, udaljenu zemlju koja je mnogima od nas zanimljiva“.

Gosti iz Iraka su upravo na FPN-u održali predavanje u četvrtak o stanju novinarstva u njihovoj zemlji. Studenti su bili više nego zainteresovani kroz šta je sve prošla profesija tokom društvenih i političkih previranja.

„Nadam se da će postojati saradnja između samih studenata iz Srbije i Iraka. Sada se otvara prostor za različite inicijative koje bi mogle da se realizuju u praksi, bez političkih pritisaka“, rekao je tom prilikom ambasador Falah A. Abdulsada.

Govoreći o spregama politike i novinarstva, predstavnici Udruženja novinara Iraka istakli su da su za vreme režima Sadama Huseina, mediji bili „tek produžena ruka vlasti“. Postojalo je samo nekoliko izdanja i bio je zabranjen satelitski televizijski program. Međutim, posle pada režima 2003, naglo je porastao broj medija a Udruženje je sastavilo nacrt zakona koji su pratili promene i potrebe u zemlji. Irak je prva zemlja u regionu, kažu oni, koja je usvojila jedan takav paket zakona.

„Bez obzira na sve kroz šta je Irak prošao, rad se nastavlja, život se nastavlja, studije se nastavljaju. Radili smo u nezavidnim uslovima, ali smo uspeli“, naveo je predsednik Udruženja Moajad Al Lami.

Iračko Udruženje novinara potpisalo je i protokol o saradnji sa srpskim UNS-om.

Slušaoci predavanja iračkih novinara na FPN-u: Nino Brajović, sekretar UNS-a (prvi s desna)

Potresna priča na filmskom platnu

Sledećeg dana, u petak, u Kinoteci je prikazan film „Sin Vavilona“ režisera Mohameda Al Darađija. Al Darađi se izvinio što nije mogao da prisustvuje projekciji jer je tih dana bio na festivalu u Abu Dabiju, ali je kolega Ali Kadum u njegovo ime rekao nekoliko reči o filmu a ambasador objasnio da i filmski izraz u Iraku dokazuje da stvaraoci danas, „za razliku od ranijeg režima, mogu da iskažu svoje mišljenje bez straha od represije“. On je podsetio da su na prvoj nedelji iračke kulture, prošle godine, u Beogradu prikazana dva Al Darađijeva filma – „Ahlam“ i „Ljubav, rat, Bog i ludilo“, kao i da će iduće godine doći u Srbiju sa još jednim ostvarenjem.

Mohamed Al Darađi je od 2003. dobio više od 20 nagrada širom sveta i učestvovao na najvećim međunarodnim festivalima. „Sin Vavilona“ prati putovanje tvrdoglavog dečaka i njegove uporne bake, koji putuju duž Iraka kako bi pronašli dečakovog nestalog oca. Dramatična i potresna priča poručuje da potraga za pravdom traje i posle pada Huseinovog režima i dobila je glasan aplauz publike u beogradskoj Kinoteci.

„Tamo daleko“ na iračkoj lauti

Svih nedelju dana predstavljanja kulture ove zemlje bilo je obeleženo i nastupima iračkih muzičara. Ansambl „Al Akhuijen“, braća Satar i Safa Al Sadi svirali su na udaraljkama i flauti. Nastupali su na mnogim svetskim i arapskim muzičkim festivalima ranijih godina. Već pomenutu grupu „Al Armaui“ činila su četvorica kompozitora i muzičara: Ali Husejn, Selim Salim, Mustafa Zair i Mohamed Khamis. Oni su svirali laute (al-oud) i daire a u četvrtak uveče su u Domu Vojske zasvirali zajedno sa srpskim ansamblom „Triola“. Iz arapskih lauta proneo se i zvuk srpske „Tamo daleko“.

„Bilo nam je zadovoljstvo da nastupimo sa iračkim kolegama. Ovo je početak jedne lepe saradnje a sledeći put se vidimo u Bagdadu“, našalili su se srpski muzičari.

Publika je zajednički koncert propratila dugim aplauzom i podjednako bodrila izvođače tradicionalne muzike kako Srbije, tako i Iraka. Oduševljenje su izazvali irački umetnici kada su na lautama odsvirali deo „Niške banje“. „Al Armaui“ su bili više nego zadovoljni dočekom i reakcijom a kad smo ih posle nastupa zaustavili u holu i pitali da li je bilo teško uklopiti se sa srpskim muzičarima, izgleda da je jezik bio jedina barijera. Pritekla nam je u pomoć Dunja Novković, profesor arapskog jezika, koja je bila jedan od redovnih posetilaca Doma Vojske prošle nedelje i ove, kako je rekla, „jedinstvene prilike da se upoznaju Iračani i njihova bogata tradicija“.

Vidimo se u Bagdadu, poručili članovi grupe Al Armaui

„Nećete verovati“, otkrili su nam Zair i Khamis: „Ali, sa srpskim kolegama smo vežbali manje od pet minuta pred nastup. U stvari, sam nastup je bio ’uvežbavanje’ i sjajno smo se uklopili.“

Ovo im je, kažu, prvi boravak u Srbiji a na pozdrav članova „Triole“ sa „vidimo se u Bagdadu“, rekoše nam da u Iraku postoje dva muzička festivala i da se nikad ne zna gde saradnja sa srpskim kolegama može dalje da odvede kako jedne, tako i druge umetnike. Husein i Salim su, takođe, bili zadovoljni prijemom u Beogradu.

„Jezik muzike je jedinstven“, poručili su članovi grupe „Al Armaui“ a nasmejana publika, kao i naš „prevodilac“, složili su se da „posle onakvog zajedničkog nastupa, kulturne barijere nestaju, pa makar ne razumeli ni reč“.

I sam ambasador je, uostalom, u najavi za prošlonedeljni događaj rekao da je „kultura prvi korak“, kao i da se nada da će ovo otvoriti vrata intenzivnijom saradnji dveju zemalja i u drugim oblastima.