Makartijev analni čep od čokolade

Aleksandar Manić, Pariz

Deda Mraz i Jelka, simboli besmislene i preterane proizvodnje i potrošnje, dovešće uskoro do stvaranja preterane količine otpadaka, odnosno, fekalija. Međutim, kapitalizam nudi vrlo efikasnu metodu oslobađanja od otpadaka i fekalija, tako što će ih preraditi i ponovo prodati potrošačima
(ilustracija, Pol Makarti, Deda Mrazovi i Jelke)

Najluksuzniji pariski trg, Vandom, dobio je predpraznični ukras, stilizovanu gigantsku plastičnu jelku na naduvavanje. Stilizacija američkog umetnika Pola Makartija učinila je da jelka nalikuje na seksualnu igračku zvanu analni čep. Neznani komandosi, vođeni moralnim idealima i željom da svet zaštite od opscenosti, uspeli su da onesposobe ulični analni čep koji je potom spakovan i uklonjen.

Ova novembarska manifestacija, koja je izazvala mnoštvo komentara, bila je uvod u Makartijevu izložbu u pariskom Zavodu za izradu kovanog novca. Na ulasku u izložbeni prostor, nalazi se pet struktura na naduvavanje. Jedna je manja replika Jelke postavljene na trgu Vandom, dok su ostale četiri strukture, raznorodne, ali u obliku analnih čepova. Sugestivan video snimak prikazuje Makartija kako crta modele Deda Mrazova i ostalih analnih stimulatora. Isti crteži su izloženi i na zidovima.

Glavni deo izložbe, međutim, predstavlja Makartijeva Fabrika čokolade. Ona, bez prekida, proizvodi Deda Mrazove koji na poklon donose analne čepove, kao i minijaturne replike već prokazane Jelke sa pariskih ulica. U Fabrici rade mladići i devojke obučeni u crvenu odeću, sa plavim perikama na glavama. Oni sa trake skidaju čokoladne Deda Mrazove i Jelke, te ih razmeštaju po stalažama. Jelke i Deda Mrazovi se prodaju po ceni od 50 € komad. Dan za danom, Fabrika čokolade proizvodi, stvarajući logističke i magacinske probleme, ugrožavajući, na taj način, i sâmu budućnost sopstvenog rada.

jelkica-pariz

Stilizovana novogodišnja jelka u obliku analnog čepa na pariskom trgu Vandom

Fekalijama protiv reda i zakona

Makartijeva ideja je kritika današnje preterane proizvodnje svega i svačega, čime se predmeti obesmišljavaju i pretvaraju u... sranje. Uprkos rečima Kiare Parizi, komesara izložbe, da ona u čitavom projektu ne vidi nikakvu "govnjivu dimenziju", Makartijeve analni čepovi od čokolade, kao i svaka metafora, istovremeno evociraju dve stvari: Deda Mraza i analni čep, čokoladu i fekalije...

Pol Makarti već četiri decenije radi na metaforičkim prikazima ljudskih izlučevina: izmeta, mokraće, sperme, krvi... Na jednom od svojih prvih performansa 1974. godine, on se, poptuno go, mazao kečapom, tako sugerišući masakr ili žrtvovanje, odnosno, fizičko nasilje. U kasnijem performansu, zvanom Slikar, Makarti je pokazao nekakvog monstruma koji je, iz velike slikarske tube na kojoj je pisalo "govno", prskao oko sebe i po sebi.

Makartijev način osporavanja ustaljenog reda i vladajućih zakona malo je zastareo i prevaziđen, ali je koristan. Ukazujući da red nije prirodna pojava, nego nametnut sistem, on se upisuje u dugu listu umetnika pobunjenika kojima su fekalije spadale u rečnik provokacija (dadaisti, nadrealisti). Kasnije, tokom 60-ih godina prošlog veka, bečki akcionisti, nosioci evropske kontrakulture koja se bavila mračnim ljudskim stranama, stavili su skatološke i pornografske predstave u sam vrh svog stvaralaštva.

Nalik bečkim akcionistima, koji su nadahnuće tražili u psiho-emotivnoj regresiji, kao i u teorijama Frojda i Junga, Makarti, još od sâmog početka, u svoj rad uvodi igračke, sugerišući tako povratak ka detinjstvu. Na taj način, on upotrebljava regresiju do analnog stadijuma u kome su analna zona i fekalije sredstvo zadovoljstva i mučenja u odnosu na sebe i na okruženje. U tom periodu deca uče kako da kontrolišu sfinkter i da se odreknu nagonskih zadovoljstava, ali i da prestanu da se "proseravaju". Naravno, shvativši značaj fekalija, deca povremeno ne žele da idu na nošu i tako da ispune roditeljsku želju, nego prljaju sve oko sebe. Na taj način, fekalije dobijaju značaj osporavanja reda i zakona.

poklon deda mr ccep

Idealan poklon ispod novogodišnje jelke – Makartijev analni čep od čokolade (50 €)

Društveno-ekonomsko začepljenje

Makartijeva Deda Mraz i Jelka u obliku analnog čepa predstavljaju umetnikov pokušaj narušavanja autoriteta današnjeg društva. Istovremeno, upotrebljavajući metaforu analnog stadijuma, Makarti odbija socijalizaciju i sveti se autoritetu za egzerciranje moći.

Pokušaj Pola Makartija da poveže sliku fekalija sa problematikom preterane proizvodnje i potrošnje, daje projektu širi društveni značaj. Njegova pariska Fabrika čokolade je programirana da proizvede više nego što može da se proda i pojede. Deda Mraz i Jelka, simboli besmislene i preterane proizvodnje i potrošnje, dovešće uskoro do stvaranja preterane količine otpadaka, odnosno, fekalija. Medjutim, kapitalizam nudi vrlo efikasnu metodu oslobađanja od otpadaka i fekalija, tako što će ih preraditi i ponovo prodati potrošačima.

Iako Makartijeve metafore o potrošačkom društvu imaju smisla, one nisu inovativne, Naime, umetnici pop-arta su, još početkom šezdesetih godina prošlog veka, svojim delima naglašavali  potrošačko ludilo. Endi Varhol je, umnožavajući slike Merilin Monro, Elizabet Tejlor i Mao Cetunga, ukazivao kako su i ljudi postali roba široke potrošnje. Potom, u saradnji sa Polom Morisijem, on je uradio nekoliko filmova koji su opisivali savremeno društvo kao fabriku koja ljude pretvara u smeće osudjeno na samopotrošnju.

proizvodnja-jlelkice-ccepovi

Frenetična proizvodnja u Makartijevoj pariskoj Fabrici čokolade

Slično Varholu i Morisiju, Makarti pokušava da kroz simbolično govno pokaže šta je rezultat našeg potrošačkog društva. Svojim postupkom i sredstvima, on ukazuje na deregulaciju moralnog reda, ali analnim čepom i fekalijama, on, u isto vreme, narušava povratak ka moralnom redu.

Završna scena njegove pariske izložbe, koja se zatvara 4. januara, trebala bi da bude samoblokiranje Fabrike čokolade i prestanak rada zbog preterane proizvodnje. Na taj način, Makarti pokušava da, tokom novogodišnjeg potrošačkog ludila, skrene pažnju da, pored crevnog začepljenja usled preobilne hrane, nama preti društveno, političko i ekonomsko začepljenje izazvano kapitalističkim odnosima u današnjem društvu.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...