Nacisti gurali vojnike drogom u borbu
Tokom rata potrošeno na “pojačanje” hrabrosti i izdržjivosti nemačkih vojnika preko 200 miliona tableta ove sintetske droge i danas popularne u Nemačkoj i susednim zemljama
(foto, nemački vojnici marširaju blizu Trijumfalne kapije u Parizu, 14. jun 1940. godine)
Dokumentarni film “Čudotvorna pilula”, koji je ovih dan prikazala nemačka televizija ARD, razbio je mit, još prisutan u Nemačkoj, da su se Vermaht i SS jedinice borili tokom II svetskog rata veoma hrabro i časno. Dokumenti dokazuju da su nemački vojnici od početka rata dobijali pred borbe u blickrig vojnim akcijama i prilikom masovnih ubijanja - metilamfetamin, zvani pervitin. Tada je to još bila nova sintetska droga koju je 1937. patentirala berinska firma Temler Verke (Temmler-Werke) i njen glavni hemičar Fric Haušild (Fritz Haushild). I danas je veoma popularna u Nemačkoj, kao i u okolnim zemljama (Češka, Slovačka, Poljska, Austrija).
„Čudotvorna pilula“
Nacistički lekari utvrdili su da od svih stimulativnih sredstava najveći vojni uspeh garantuje upravo Haušildov pervitin koji na većinu ljudi deluje kao svojevrsni adrenalin – ekstremno podržava izdržljvost i koncentraciju a snižava osećaj bola, gladi i žeđi. Osim što potiskuje potrebu za snom, podiže samopouzdanje i spremnost na velike rizike....
Pervitin su najpre probali na sebi studenti medicine koji su uspevali da, po uzimanju ove droge, uspešno rešavaju zadatke dva dana i jednu noć. Sledili su testovi na zatvorenicima u konc-lagerima kojima se utvrđivalo koja doza najviše odgovara za ispunjavanje borbenih zadataka. Mnogi fizički i psihički oslabeli zatvorenici te testove nisu preživeli.
Kada je Vermaht 1940. tokom nekoliko nedelja kao kroz sir napravi prodor kroz Holandiju, Belgiju, Luksemburg i Francusku, iza toga je stajao pervitin. Nemački mediji sa oduševljenjem su javljali da su „junački pešadinci prolazili za dan najmanje 60 kilometara“. No, britanska štampa je još tada upozorila da Nemci koriste „nekakvu čudotvornu pilulu“.
Tokom napada na Poljsku 1939. vršena su prva testiranja u sasvim realnim ratnim situacijama a već tokom rata sa Francuskom, Temlerova fabrika je Vermahtu isporučila čak 35 miliona tableta. Dejstvo droge je trajalo 10 sati, delovala je i protiv stresa i gladi.
No, kada su se doze počele povećavati utvrdilo se da to može dovesti vojnike do ludila. Jedna od žrtava je bio čuveni pilot Ernst Udet koji je bio zavisan od pervitina i alkohola i izvršio je samoubistvo. Nacistička propaganda je tvrdila da je poginuo „izvršavaju svoju dužnost“, a Hitler mu je priredio pompezni pogreb.
Pojačanje pervitinom za đake, mornare, pilote...
Nemačke vojne statistke od septembra 1939. do aprila 1944. registrovale su 705 smrti usled preterane upotrebe alkohola. Ta brojka je, međutim, veštački snižena jer ne obuhvata, na primer, smrti prilikom saobraćajnih udesa, rukovanja oružjem, kao ni samoubistava, iza kojih je stajala opijenost.
Pervitin su vojnici pominjali i u pismima svojima kući. „Služba je ovde veoma teška, izvinjavam se što pišem tek sada, potreban mi je pervitin, pošaljite mi ga...Vaš Hajn“, piše jedan vojnik novembra 1939. iz okupirane Poljske u Keln svojim roditeljima. Molbu je ponovio maja 1940. Ta pisma objavio je ovih dana nemački nedeljnik Špigl (Der Spiegel).
Sličnu molbu (tražio je da pošalju „malo pervitina“) napisao je iz Bromberga 19. jula 1940. vojnik Hajnrih Bel (Heinrich Boll) koji je, kao prvi nemački posleratni pisac, 1972. dobio Nobelovu nagradu za književnost.
Pojačani pervitinom, startovali su piloti i posluga bombardera Luftvafe u noćne napade na V. Britaniju. Jedan od poslednjih živih letača izjavio je televiziji ARD:
„Startovalo se većinom oko 10 sati uveče iz Nemačke ili Norveške. Dva sata do tamo, dva sata bacanja bombi, dva sata natrag. To čovek bez odgovarajuće stmulacije teško može da izdrži. Zamislite samo šta bi bilo da pilot zaspi...“
Iako je ova droga od jula 1941. uvrštena među opijate, te godine je Vermaht dobio još 10 miliona tableta. Prema Špiglu, pripadnici Vermahta i Luftvafe dobili su 1939-1945. najmanje 200 miliona pilula pervitina.
Pravila za upotrebu pervitina, doneta 18. juna 1942, kažu da „dve tablete potisnu pospanost za tri do osam sati a dva puta po dve za 24 sata“.
Kada se 1942. prilikom nadiranja kroz Rusiju, jedinica od 500 Nemaca našla opkoljena sovjetskim vojnicima, odlučio je glavni lekar da se svima vojnicima izda pervitin kako bi prošli kroz metarske smetove snega pri temperaturi od minus 30 stepeni.
„Posle toga vojnici su javljali da se ocećaju mnogo bolje, ponovu su išli kroz sneg, izvršavali sva naređenja i jako su se ohrabrili“, zapisao je u dnevnik lekar.
Pervitin su obavezno uzimala deca-vojnici kako bi mogli danju da idu u školu i uče a noću da služe kao posluga protiavionskih topova. Tablete ove droge uzimali su čak i prilikom vežbi mornari koji su ispaljivali torpeda protiv neoprijateljskih brodova.
