Jaruzelski – komunistički diktator ili poljski patriot i mirotvorac
Ličnost poslednjeg komunističkog predsednika Poljske, koji je umro juče u dubokoj starosti, kompleksna je baš kao i istorija ove zemlje u 20. veku. Krvavo je početkom 80-ih ugušio opoziciju da bi koju godinu kasnije s njom dogovorio slobodne izbore
(foto, Vojćeh Jaruzelski)
Nepune dve nedelje pre 25-godišnjice prvih slobodnih izbora u Poljskoj umro je, u 91. godini, general Vojćeh (Wojciech) Jaruzelski, poslednji komunistički predsednik zemlje. Poslednje dve godine života proveo je više u bolnici nego u svojoj kući tako da vest o njegovoj smrti nije bila iznenađenje.
Njegova sudbina je tipična po svojoj protivrečnosti za sudbinu većine Poljaka u 20. veku iako ga većina desno orijentisanh analitičara i komentatora ne kvalifikuje drugačije nego kao komunističkog diktatora, s krvavim rukama.
Mladost u Sibiru
Mladi Jaruzelski, šljahtickog tj plemićnog porekla, je 1939, početkom nemačko-sovjetske podele Poljske, pobegao s porodicom u Litvaniju, koju je, međutim, ubrzo anektirao SSSR. Porodica je poslata u izgnanstvo u Sibir, gde mu je ubrzo umro otac. Tamo mu je „snežno slepilo“ na radu u tajgi trajno oštetila vid zbog čega je do kraja života nosio tamne naočare. Pokušao je da se dočepa prozapadne poljske armije (tzv Armija Krajova) ali je završio u prosovjetskj, istočnoj (tzv Armija Ludova), u kojoj je veoma brzo napravio sjajnu karijeru. Prema nekim izvorima, u tome mu je pomogla saradnja sa sovjetskom obaveštajnom službom.
Kasnije je njegova sudbina vezana za gušenje pokušaja protesta poljskih radnika koji su se javljali već 60-ih i 70-ih godina. Politički uspon ovog generala kulminirao je negovim postavljanjem, posle proglašenja vanrednog stanja 1981, na čelo Vojnog saveta, faktički vojne vlade koja je, ne birajući mnogo sredstva, ugušila pobunu antikomunisičkog radničkog pokreta Solidarnost. Potom je general Jaruzelski postupno omekšavao vojnu diktaturu i onda 4. juna 1989. vlast predao prvoj demokratski izabranoj vladi u zemljama bivšeg sovjetskog bloka...
Još od tog doba se vode rasprave oko toga da li je, u stvari, Jaruzelski oštrinom prema opoziciji i gušenjem širenja pobune gdanjskih radnika, spasao Poljsku od sovjetske vojne intrevencije koja bi, verovatno, imala teške, može se pretpostaviti čak i katastrofalne posledice jer bi ogromna većina poljskih oficira i vojnika – patriota slobodu i čast svoje zemlje prepostavila svojim komunističkim partijskim knjžicama i poštovanju prema Crvenoj armiji koja je 1944. oslobodila njihovu zemlju.
Diktator i demokrata
Protiv Jaruzelskog su pokretani sudski postupci zbog zločina prema vlastitom narodu koji nikad nisu završavani, a on sam se branio time da je vanredno stanje bio izbor manjeg od dva zla koja su zemlji pretila u to vreme.
Nedavno je u Poljskoj snimljen i prikazan film o Lehu Valensi (Lech Walesa), vođi Solidarnosti, ali bi verovatno još veći dramski i politički izazov bio da se snimi flm o Jaruzelskom. Valensa je nesumnjivi junak iz naroda koji, uz sve svoje ljudske mane, ima ogromne zasluge za svoju zemlju. Ali, pokušati da se rasvetle postupci nekog kome su komunisti ubili oca i uništili porodicu, kako se penje u vojnoj hijerahiji u komunistčkom režimu i onda donese najznačajniju odluku u svom životu zbog koje će ga mnogi proklinjati i kad bude u grobu - to bi bio pravi izazov za veliki film.
Zato je, ako se kaže da je Jaruzelski bio diktator, to samo deo istine. Bio je Poljak u 20. veku kada je poljski narod tri put gradio svoju državnost, od toga dva puta gotovo iz ničega, na teritoriji koju su mu dodelile velike sile, a ne na svojim istorijskim granicama. Donosio je odluke od kojih je zavisila subina ovog 40 milionskog naroda, pri čemu je nesporno da su dovele i do smrti oko stotinu opozicionih aktivista, kao i zatvaranja i proganjanja više hiljada drugih Poljaka.
No, ne sme se zaboraviti ni to da je, u doba ekonomskog kraha i socjalnog beznađa, na prelomu 1988 i 1989, Jaruzelski, bez ikakvog pritiska, u vreme kada su za sasvim autonomno odlučivanje zemalja sovjetskog bloka o svom razvoju, zahvaljući perestrojci u SSSR-u bile stvorene spoljne pretpostvke, sazvao opozicju na okrugli sto sa vladom radi donošenja zajedničkih ključnh odluka za budućnost zemlje. A potom se do kraja založio da se zajedinički plan, u kome su ključno mesto imali slobodni izbori, sprovede do kraja. Za tako nešto većina komunističkih vlastodržaca nije bila sposobna...
