Ispravljanje istorijske nepravde prema sefardskim Jevrejima
Kao kompenzaciju za zločine i proterivanje pre više od 500 godina, Španija i Portugal nude državljanstvo potomcima Sefarda. I muslimani, potomci Mavara, oteranih iz Španije, hteli bi tu kompenzaciju ali se u njihovom slučaju u biti ne radi o nepravdi
(mapa, seoba španskih Jevreja, Sefarda)
Izraelci s prezimenima Atias, Faradž, Gabai, Moreno (i još drugih 50 prezimena) moći će, bez ikakvih drugih uslova, uskoro da dobiju špansko državljanstvo, dakle neće morati da se odriču svog sadašnjeg državljastva. Odmah posle španske vlade, takvu ponudu Sefaradima je najavila i portugalska vlada.
Vlade ove dve zemlje na taj način žele da isprave nepravde počinjene prema precima današnjih Sefarda pre 522 godina. Tada ih je kraljevski par ujedinitelja Španije, Ferdinand Aragonski i Izabela (Isabella) Kastiljska, koji su iz zemlje oterali više vekova vladajuće Mavre tj Arape, prognao i Jevreje koji su u Španiji živeli, takođe, više stotina godina. Čak i oznaka Sefard potiče od reči Sefarad, kako se na hebrejskom kaže za Španiju, pa ih zato mnogi zovu “španski Jevreji”. Oni koji su imali manje sreće i ostali u zemlji, bili su mučeni do smrti ili su prešli u katoličanstvo. Deo izbeglica je našao najpre utočište u Portugalu ali je ubrzo i odatle proteran...
Procenjuje se da bi na ovaj način moglo špansko državljanstvo da dobije oko 3,5 miliona Jevreja (i oko 200-300 hiljada njih portugalsko) među kojima je bar oko milion Izraelaca. Organizacije koje zastupaju interese sefardskih Jevreja, međutim, upozoravaju da to neće ići tako lako i da se za svaki slučaj treba pripremiti na dugu adminstrativnu proceduru. Naime, i dosad je postojala mogućnost da potomci Sefarda dobiju špansko državljastvo ali je zbog postavljenih uslova i traženih papira to praktično to bilo nemoguće. Sefardi se nadaju da će sada taj put biti mnogo brži i lakši.
Pasoši zemalja EU, među njima i Španije i Portugala, cenjeni su među Izraelcima koji su sada, posle gorkih istorijskih iskustava, postali mnogo predostrožniji. Ukratko, taj pasoš oni vide, pre svega, kao osigurač za slučaj da se bezbednosna situacija u Izraelu naglo pogorša. S druge strane, sefardski Jevreji su sačuvali svoju tradicionalnu pokretljivost pa im pasoš iz EU omogućuje da lakše studiraju i nalaze posao u Evropi.
Ima, međutim, i onih među Sefardima, uglavnom starijih, koji misle da je ovaj korak Španije premala kompenzacija za nepravde i zločine koje su španske i portugalske vlasti počinile prema njihovim precima. Ali, im to verovatno neće smetati da uzmu španski ili portugalski pasoš.
Ubrzo pošto su, početkom ovog meseca, vlade u Madridu i Lisabonu odobrile davanje državljanstva potomcima jevrejskih Sefarda koji su proterani krajem srednjeg veka iz Španije i Portugalije, pojavili su se i slični zahtevi potomaka muslimana, tada zvanih Mavri. I oni su izgnani iz Španije u gotovo isto vreme kada i Sefardi. Istoričari su, međutim, odmah upozorili da su okolnosti izgona muslimana bile sasvim drugačije. Ukratko, Mavri, koji su osvojili znatni deo Iberijskog poluostrva u 8. veku, bili su okupatori pa su pobeda nad njima u takozvanoj Rekonkvisti 1492. i proterivanje koje je usledilo, faktički bili dekolonizacija a ne izraz religiozne netolerancije, kao u slučaju Sefarda.
Deo muslimana, da bi izbegao proterivanje, konvertirao je u katoličanstvo, čuvajući tajno u kući islamsku tradiciju. I oni su, međutim, proterani 1609. Radilo se o oko 350 hiljada ljudi koji imaju nekoliko miliona potomaka, uglavnom, u Maroku, Alžiru, Tunisu, Libiji i Turskoj, većinom bez svesti o tome da su njihovi preci živeli u Španiji nekoliko stotina godina.
U slučaju potomaka španskih Mavara, i kada bi se njihovo proterivanje drugačije ocenilo, bilo bi, za razliku od Sefarda, veoma teško dokazati njihovo poreklo. Sefardski Jevreji, međutim, nose 54 prezimena španskog porekla, njihovi rodoslovi su sačuvani u jevrejskim opštinama a mnogi i danas govore jezikom ladino, kojim su govorili njihovi španski preci.
