Tajne Majanskog kalendara

Od smaka sveta 21. 12. 2012. godine nema ništa! Pre nekoliko godina kada je dešifrovan kalendar Maja i kada je otkriveno da se on završava 21. Decembra, proroci apokalipse jedva su dočekali razlog da proglase smak sveta. Ipak, inženjer Petar Kočović, predsednik Gartnera za jugoistočnu Evropu u svom predavanju o Majanskom kalendaru objašnjava da je to tek kraj majanskog vremenskog ciklusa od 5.125 godina i označava početak novog ciklusa. Dakle mesta strahu nema, ali proučavanje istorije pretkolumbovskih južnoameričkih naroda, među njima i Maja i njihovog kalendara, otkriva svet koliko zanimljiv toliko i neverovatan.

Najstariji majanski kalendar na svetu pronađen je nedavno u maloj sobi, u majanskim ruševinama Gvatemale i u njemu se uopšte ne pominje propast sveta krajem ove godine, saopštili su arheolozi. Na zidovima sobe u ruševinama Ksultuna, arheolozi su pronašli 1.200 godina stare astronomske podatke i kalendar koji su pisali kraljevski pisari u pokušaju da pronađu „harmoniju između nebeskih događaja i svetih rituala", navodi se u studiji objavljenoj u listu Sajens. Hijeroglifi na zidovima datiraju iz devetog veka, što ih čini stotinama godina starijim od do sada poznatih kalendara u Majanskim kodeksima koji su iz perioda između 1300. i 1521. godine (11. maj 2012)

http://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/511/Zanimljivosti/1100448/Najstariji+majanski+kalendar+ne+pominje+apokalipsu.html

Vremenski ciklusi Maja

Pronalazak Tertugero table uzdrmao je svet. Na njoj je nađeno 20 brojeva 13 i ustanovljeno je da ima veze sa datumima. Nađen je još jedan niz od 13 brojeva 13 i otkriveno je da predstavlja isti datum ´četiri ahau osam cumku´. Utvrđeno je da ovaj niz predstavlja milion milijardi duži period nego period od Velikog praska.  Dešifrovanju majanskog kalendara doprinelo je otkriće spisa Drezdenski kodeks, koji je nekako dospeo iz Meksika i završio na pijaci u Beču, gde ga je pronašao tadašnji upravnik drezdenske biblioteke. To je jedan od četiri sačuvana rana spisa iz Južne Amerike, pošto je jedan fratar sve što je pronađeno spalio, nerazumevajući ništa i verujući da se radi o đavolskim stvarima. Takođe, važnu ulogu su igrale i Stele, kamene table sa brojevima pronađene na Jukatanu. Maje su koristile vigesimalni numerički sistem čija je osnova bio broj 20, a oni su prvi narod koji je imao broj nula i koji je bio označen okom. Njihov osnovni ciklus je godina od 360 dana, zatim period od 7.200 dana i period od 144.000 dana, što predstavlja 394,4 solarne godine i koji se naziva ´baktun´, objašnjava Kočović.

Upravo krajem ove godine ističe ciklus dug 5.125 godina ili 13 baktuna, budući da su Maje počele da mere vreme od 3.113 godine pre nove ere. Iako je majanska godina imala 360 dana, oni su ipak bili svesni solarne godine od 365 dana, te su i oni imali pet mrtvih odnosno neradnih dana.

Mali ciklus u majanskom poimanju vremena ima 260 dana, a veliki 360 dana. Svakih 51,75 godina ova dva kalendara dolaze u početni položaj. Za drevne Maje to je granica posle koje se postaje učitelj, a svi mlađi od toga su učenici.

U srcu kalendara Maja nalazi se svest. Iako nama deluje čudno šta će svest u jednom kalendaru, oni imaju devet nivoa svesti, baš koliko nivoa imaju njihove piramide. U podnožju ili na hotizontalnoj osi podeljeno je 13 polja, šest dana, šest noći i sedmi dan. Prema majanskom verovanju, sve što se dogodi u danu je dobro, a u noći je loše. Treba napomenuti da se ne radi bukvalno o obdanici ili noći, već o određenim vremenskim periodima, ističe Kočović.

Prema Majama, Veliki prasak ili nastanak sveta odigrao se pre 16,4 milijardi godina. Prvi nivo svesti trajao je do pre 820,6 miliona godina. Drugi nivo počeo je pre 41 milion godina i u tom periodu pojavili su se primati. Sledeći nivo je počeo pre 2,05 miliona godina i u toku tog perioda nastali su ljudi. Svaki sledeći nivo sve je kraći što ukazuje na ogromno ubrzanje razvoja sveta. Tako je šesti nivo pre 5.125 godina kada se pojavila prva, Sumerska civilizacija. Sedmi nivo je pre 256 godina kada se prazvila industrija, u toku osmog nastao je Internet, a deveti i poslednji traje do 21. decembra 2012. godine.

Ali to ne znači da će biti smak sveta. Prema nekim tumačenjima, ovo znači u stvari kraj stvaranja sveta. Primetićete kako se vreme ubrzavalo, ali neki stručnjaci misle da će sada svet nastaviti da živi u konstantnom tempu, bez daljeg ubrzavanja, smatra Kočović.

El Dorado

Za istoriju južnoameričkih civilizacija presudnu ulogu odigralo je zlato. Prema legendama, verovanjima i istoriji, ovaj plemeniti metal je doneo i postanak i nestanak ovih civilizacija.

Njima samima zlato nije predstavljalo nikakvu komercijalnu vrednost, već su ga i Inke, Maje, Acteke, Tolteci i Olmeci koristili samo za ukras i nakit i kao darove bogovima prilikom sahranjivanja mrtvih. Kada je 1492. godine Đenovljanin Kristofer Kolumbo otišao na dvor kraljice Izabele i, zahvaljujući čuvenom Kolumbovom jajetu, uspeo da nagovori kraljicu da mu da tri broda i nešto novca iz prazne španske kase, to je predstavljalo početak kraja drevnih američkih civilizacija. U to vreme je Španija bila okružena muslimanima i preko joj je bilo potrebno zlato ne bili se suprotstavili najezdi iz Afrike. Nakon bitke kod Granade, svi koji nisu hteli da prihvate hrišćanstvo, muslimani ili jevreji, morali su da napuste Španiju.

U želji da se nađe put do Indije i profitabilne trgovine začinima koja je mogla doneti profit i do 10.000 puta u odnosu na uložena sredstva, a zaobiđe portugalska mornaricu koja je kontrolisala tradicionalne puteve oko Afrike i u Indijskom okeanu, Kolumbo je krenuo na zapad, znajući da tuda može doći do Indije, ali ne znajući da će mu se na putu isprečiti jedan potpuno nepoznat kontinent.

Tako se 12. oktobra 1492. godine malobrojna ekspedicija iskrcala na San Salvador, a potom i osnovala bazu na današnjem ostrvu Haiti, a tada imenovanom Hispanjola. U Španiju se vraća sa četiri indijanca i zlatnim nakitom koji je našao na domorocima i uspeva da ubedi kraljicu da ga pošalje na drugo putovanje u Južnu Ameriku na koje vodi 1.200 ljudi za kolonizaciju. U trećem putovanju spušta se do Venecuele, ali to je bila i nejgova poslednja poseta Americi jer osim što oboleva od artritisa, njegovi saputnici obaveštavaju dvor da je Kolumbo dobar moreplovac, ali loš guverner.

Ipak, on je otvorio vrata ka novom kontinentu prepunom zlata, a to je ono što je trebalo kraljici da napuni dvorsku kasu. Prema dogovoru sa kapetanima ekspedicija, od svog pronađenog zlata 20 odsto je išlo kralju.

Sa Haitija Kolumbo je doneo 500.000 dukata ili pretvoreno u današnje dolare 50 miliona dolara, ali to nije bilo dovoljno da zadovolji apetite Španaca, već je samo predstavljalo mamac koji je prikupio nove osvajače.

Francisko Kordoba je došao do poluostrva Jukatan, današnje Nikaragve, gde je kod domorodaca našao ogromne količine zlata, ali niko nije znao da mu pokaže rudnike.

Sa 600 ljudi i 11 brodova na teritoriji Acteka pristao je Ernan Kortes 1519. godine gde ga je dočekao veliki vladar Montezuma.

Zahvaljujući slučajnosti da se pojavio na dan kada je proročanstvo predvidelo povratak vrhovnog boga Keclkoatla, Montezuma je dočekao Kortesa kao upravnik davno otišlog vladara. Ponudio mu je svoju zemlju i svoj narod na upravljanje. Nažalost, ljudi u oklopima za koje su Acteke mislile da su bogovi, poneli su sa sobom puške i više se uzdajući u silu, a manje u diplomatiju, pobili su veliki broj Acteka i oteli im zlato. Ipak, i dalje nisu našli ni jedan rudnik. Kortes je poslao za Španiju 16,5 tona zlata, ali su Španci i dalje tragali za legendarnim zlatnim gradom, odnosno El doradom, zlatnim čovekom. Misleći da su to mesto pronašli na jezeru Guatavita, razne ekspedicije četiri puta su isušivale jezero ne bi li sa dna pokupili zlato.

Arheolozi u Gvatemali objavili su da su otkrili napis star 1.300 godina, a koji se odnosi na poslednji datum majanskog kalendara. Prema Majanskom kalendaru, 21. decembar ove godine označiće kraj jedne ere – ciklusa dugog pet milenijuma. Maje, međutim, nisu predvidele da će tog dana biti smak sveta, ističu istraživači, prenose strani mediji. Iz novog napisa se vidi da bi drevna civilizacija slavila taj datum prosto kao kraj jednog ciklusa (30. jun 2012.)

http://www.vestinet.rs/zanimljivosti/maje-21-decembar-2012-je-kraj-kalendara-a-ne-sveta

Planeta Nibira

Sličnu ekspediciju Kortesovoj, preduzeo je i Francisko Pizaro 1530. godine na teritoriji Inka u današnjem Peruu. Inke su posedovanje zlata platili hiljadama života, a Pizaro je od vladara Atahualpe oteo zlata u vrednosti preko dve milijarde današnjih dolara, posle čega su se Španci bacili na pljačkanje grobova gde su našli ogromne količine zlata.

Iako je u Španiju ušlo zlata u vrednosti od preko 100 milijardi današnjih dolara, Španija je tri puta bankrotirala u 16. veku. Španci su zahvaljujući stalnom dotoku ogromnih količina zlata faktički prestali da rade bilo šta, a sve su kupovali po Evropi.

Tako je zlato donelo kraj Majama, Inkama i Actekama, ali prema predanju ono je i doprinelo osnivanju ovih civilizacija. Kočović se u svom predavanju vratio u Sumer, prvu ljudsku civilizaciju koja je imala urbane gradove, pisani jezik i literaturu, kraljeve i sveštenike, metalurgiju i medicinu, kao i prva božanstva.

Prema Akadijskom pečatu, jednoj tabli, je predstavljen solarni sistem sa 12 planeta. Ako bismo računali i Mesec, u našem sistemu ima 11 planeta i postavlja se pitanje koja je dvanaesta. Prema nekim istraživanjima sumerske civilizacije, ta 12. planeta je Nibira, a predanje govori da su sa te planete u potrazi za zlatnom prašinom na zemlju došli vanzemaljci. Naime, na njihovoj planeti, koju ni dan danas nisu otkrili naučnici, nestajalo je vode i trebala im je zlatna prašina da zadrže vodu. Prema legendi, oni su stvorili sedam muškaraca i sedam žena, kako bi im pomogli u traženju zlata. Takozvani, Anunaki su prema legendi pomogli ljudima prenevši im znanja neophodna za opstanak na Zemlji.

Na kraju 3.113 godine pre nove ere, sumerski bogovi su otišli u Južnu Ameriku gde je osnovana civilizacija Maja. Naime, neki proučavaoci drevnih civilizacija tvrde da je egipatski bog Tot, predstavljen pticom Ibis, otišao u Južnu Ameriku gde je bilo zlata i tamo je preuzeo lik ptice Kvecl, veoma nalike Ibisu, i prozvan je Kveclkoatl.

Kao dokaze za ovu teoriju, Kočović navodi statue pronađene u Južnoj Americi veoma slične nekima otkrivenim u delti reka Tigar i Eufrat. Osim toga, u jeziku Maja pojavljuju se neke reči sumerskog porekla.