Sklonište za atentatore u pravoslavnom hramu

U istoriji Drugog svetskog rata ostaće zauvek zapisan 27. maj 1942. -  dan kada su trojica čehoslovačkih komandosa-padobranaca, poslatih iz V. Britanije, izvršili atentat i smrtno ranili gaulajtera Češke i Moravske, Hitlerovog miljenika i nekrunisanog naslednika, čoveka broj tri u nacističkoj hijerarhiji, Rajnharda Hajdriha. Događaj, čija se 70-godišnjica upravo obeležava, imao je ogroman odjek u zemlji i svetu. Pokazalo se da se ni tradicionalno mirni i neratoborni Česi, koji su u ime samoodržanja poslušali Minhenski diktat i komadanje zemlje, a potom i nemački okupacioni protektorat, ne mire s nacizmom kao sudbinom. Po atentatu, koji se smatra najznačnijim aktom evroprskog otpora u Drugom svetskom ratu, usledilo je uvođenje prekih sudova, talas represije, masovni zločin nad žiteljima Lidica...

Kubiš i Gabčik

Istovremeno, sa imenima streljanih, tadašnji listovi objavljuju da su nacističke vlasti poslale na oporavak u banju Luhačovice 253 radnika iz plzenske Škode koja je tada davala 40 posto nemačke proizvodnje tenkova i 60 posto topova. A na gublišta je posle ovog atentata u znak odmazde poslato oko 2.100 ljudi. Lažna idila izmedju nacističke vlasti i Čeha tokom koje je Hajdrih odustao od planova da Čehe iseli na severni pol i poverovao da se oni mogu prevaspitati i uklopiti u Novi poredak, pukla je kao mehur od sapunice. Česi čije je ponašanje Hitler dotle uzimao kao primer „konstruktivnog držanja” u „novom poretku”,  zabili su mu nož i u leđa i u srce istovremeno... 

Valčik                                             

Atentatori, Jozef Gabčik, Jan Kubiš i Jozef Valčik, zajedno s četvoricom pomagača, sakrili su se u pravoslavnom hramu Ćirila i Metodija u Reslovoj ulici u Pragu. Utočište im je pružio vladika češki i moravsko-šleski Gorazd, poglavar crkve čije je zvanično ime glasilo „Češka pravoslavna zajednica srpske i carigradske jurisdikcije u Protektoratu Češke i Moravske“.

Vladika Gorazd

Gorazd  se svesno žrtvovao i s atentatorima, ušao u legendu čiji se odjek može porediti samo sa onim koji je više od četvrt veka kasnije imalo samospaljivanje Jana Palaha. Zbog toga se s posebnim pijetetom u okviru obeležavanja ovih dogadjaja i tzv hajdrihijade, kako Česi zovu atentat i sve što je s njim povezano, govori i piše o ulozi češkog pravoslavnog poglavara u ovim dogadjajima. Služenje svom narodu Gorazd je u vreme kada je bila zemlja raskomadana i okupirana izjednačavao je sa služenjem Bogu. Malo poznato da je u hramu Ćirila i Metodija skrivao niz poznatih političara - protivnika okupacije. Godine 1940. on je pisao Svetom sinoduSPCu Beogradu da je "konačno, zajedno sa svim Česima čvrsto uveren da okupacija čeških teritorija ne može trajati dugo".  

Hram Ćirila i Metodija

Poslednji boj sedmorice padobranaca s Gestapoom počeo je 18. juna pošto su Nemci prethodno pohapsili sveštenike iz hrama Ćirila i Metodija. Dan kasnije radi zaštite pohapšenih, Gorazd preuzima svu odgovornost na sebe i piše pismo Uredu protektorata i predsedniku vlade..."stavljam na raspolaganje nadležnim organima svoju osobu i spreman sam na svaku kaznu, uključujući i smrtnu".

Ubrzo po završetku borbi u hramu na čijem su kraju dva atentatora, koja su se skrila u kripti, izvršili samoubistvo, Gorazd je uhapšen, uz asistenciju konfidenata. Uprkos tome što su atentatori bili već bili mrtvi i što se radilo o duhovniku najvišeg ranga, vladiku je Gestapo surovo mučio, tukao, čupao mu kosu i bradu...

Sudjenje je održano 3. septembra1942. i trajalo samo jedan dan. Presuda se znala unapred. Šef SS Hajnrih Himler pisao je pravosudnim organima da je "Firer prihvatio da se održi proces vladici Gorazdu i ostalim okrivljenim sveštenicima. Očekujemo da bude izrečena smrtna kazna". Egzekucija je izvršena već sutradan. Tela pogubljenih su stavljena u drvene sanduke i spaljena u strašničkom krematorijumu.

Hitlerov miljenik Hajdrih

Značaj žrtve vladike Gorazda premašuje okvire češkog pravoslavlja. Gorazd je dosta pisao i za sobom ostavio zapise o životnoj trezvenosti, moralu, zbližavanju raznih konfesija...koji anticipiraju kasnije teze o ekumenizmu.

Da li je slučajno što su atentatori utočište u Pragu, u kome je živelo svega nekoliko hiljada pravoslavaca i postoji samo jedan veći pravoslavni hram, potražili i našli upravo u tom hramu, kod vladike Gorazda?

Hajdrihov automobuil posle atentata u Pragu

Gorazd kao ličnost predstavlja jednu od najsnažnijih spona izmedju Čeha i Srba. Građansko ime mu je bilo Matej Pavlik, bio je najpre rimokatolički sveštenik ali je napustio tu crkvu razočaran njenim odnosom prema svom narodu u I svetskom ratu, i postao osnivač češke pravoslavne crkve. Rukopoložen je 1921. za vladiku u Beogradu u Srpskoj pravoslavnoj crkvi koja je bila neka vrsta crkve-majke novoosnovanoj pravoslavnoj crkvi. Zanimljivo da su dve crkve bile u kanonskom jedinstvu sve do 1946. kada je patronat nad češkim i slovačkim pravoslavcima preuzela Ruska pravoslavna crkva ali je od pre dvadeset  godina čehoslovačka pravoslavna crkva autokefalna. Od 1987. ima i svog sveca - vladiku sv.Gorazda Drugog  (prvi sveti Gorazd je bio jedan od učenika Ćirila i Metodija, po kome je Pavlik uzeo episkopsko ime). U SPC Gorazd je slavljen kao mučenik i svetac i pre toga.