VREDNI HILJADE REČI

Bila je to večernja zabava 1856. godine kada je Florens Najtingejl upoznala Vilijam Fara. Florens Najtingejl bila je već slavna zbog svog zbrinjavanja britanskih vojnika ranjenih na Krimu; Far, koji je popisivao podatke u Generalnoj kancelariji za registraciju, bio je naširoko prepoznat kao inovativni statističar. Oboje su imali jaku volju za poboljšanje sveta kroz sanitet i oboje su razumeli važnost preciznih zapisa u obezbeđivanju potrebnih dokaza da bi se nešto promenilo.

Far je bio prvi čovek koji je sastavio "tablice mortaliteta", nabrajajući uzroke smrti u opštoj populaciji; Najtingejl je poredila njegove brojeve sa svojim podacima o smrti vojnika. Pokazujući da je čak i u mirnodopsko vreme vojnik dva puta izložen riziku umiranja u datoj godini, ona je uspešno vodila kampanju za bolje uslove u kasarnama.

"Najtingejlina ruža"

Iako zapamćena kao majka modernog negovateljstva, Florens Najtingejl je takođe bila statističar bez premca. Ona je naročito bila inovativna u vizuelnom predstavljanju podataka. Grafika ovde prikazana pripada tipu koji se sada zove "Najtingejlina ruža" i potiče iz njene monografije "Beleške o stvarima koje utiču na zdravlje, efikasnost i bolničku administraciju britanske armije", objavljene 1858. godine. Iste godine ona je postala prva žena - član Statističkog društva u Londonu (današnje Kraljevsko statističko društvo).

Dijagram prikazuje uzroke smrti vojnika za vreme Krimskog rata, podeljene u tri kategorije: "Bolesti koje podležu preventivi" (infektivne bolesti kao što su kolera i dizenterija, obojeno u plavo), "Rane" (obojeno u crveno) i "Svi drugi uzroci" (obojeno u crno). Njena osnovna poruka, da je čak i u periodu teških borbi, kao što je bilo u novembru 1854. godine, daleko više vojnika umrlo od infekcije nego od posledica ranjavanja, što se može videti već na prvi pogled. Ona je poslala mapu u Ratnu kancelariju, što je svakako doprinelo poboljšanjima uslova u vojnim bolnicama.

Najtingejlina karta je lep i ubedljiv poziv u akciju, ali nije savršen. Crvene, crne i plave kriške su merene iz centra, tako da neke površine maskiraju delove drugih. Broj smrti zbog različitih uzroka nije naveden. I da budemo pošteni, bila je to njihova relativna veličina koju je Najtingejl želela da prikaže.

Napoleonov pohod

I naredni grafikon pripoveda o ratu - o Napoleonovom pohodu na Rusiju 1812. godine. Grafikon je nacrtao pola veka posle tih događaja Šarl Žoze Minar, francuski građevinski inženjer koji je radio na branama, kanalima i mostovima. On je imao 80 godina i uveliko bio u penziji, kada je 1861. godine primenio svoje inovativne tehnike za prikazivanje tokova ljudi u cilju da ispriča tragičnu priču u jednoj jedinoj slici. Edvard Tuft, čija je knjiga "Vizuelno prikazivanje kvantitativnih informacija" za statističare "Sveto pismo", naziva ovu mapu "najbolja statistička grafika ikad nacrtana".

Minarov grafikon prikazuje šest tipova informacija: geografiju, vreme, temperaturu, smer i pravac kretanja vojske i broj preostalih trupa. Širina zlatnog (odlazak) i crnog (povratak) puta predstavlja veličinu snaga i to jedan milimetar za 10.000 ljudi. Geografske odlike i glavne bitke su obeležene i imenovane a okomito opadanje temperature u putu povratka je prikazano pri dnu crteža.

Karta opisuje strašnu priču kada je 1812. godine velika armija krenula iz Poljske sa 422.000 ljudi; samo 100.000 vojnika je stiglo do Moskve i samo 10.000 njih se vratilo. Kako su pokušavali i uglavnom nisu uspevali da pređu reku Berezinu pod teškim napadima, širina crne linije se prepolovljava - još 20.000 ljudi je nestalo. Francuzi danas koriste izraz "To je Berezina" kad opisuju potpunu katastrofu.

Posle Minarovog upokojenja, njegovi savremenici naročito su isticali te grafičke inovacije: “Nezanimljive i komplikovane kolone statističkih podataka, za čije analize i diskusije se uvek zahteva veliki trajni mentalni napor, on je zamenio matematički proprcionalnim slikama, tako da se bitne stvari uočavaju na prvi pogled i razumeju bez naprezanja“. Grafikon ovde prikazan je odabran zbog posebnog značenja, jer odslikava ludosti osvajača i nemilosrdnu žeđ za vojnom slavom na račun humanosti.

Cene, nadnice, kupovna moć

Poslednji grafikon je najstariji od ova tri. Objavio ga je 1821. godine Vilijam Plejfer, škotski inženjer, politički ekonomista i prevarant, koji je bio osuđen za klevetu u Engleskoj i prevare u Francuskoj. Pored ovih raznolikih veština on je takođe bio i rezbar (pravio je neke od inženjerskih nacrta Džejms Votsa), što objašnjava lepotu ove grafike, njene ukrase i delikatna senčenja.

Plejfer je voleo kontroverzne teme i nacrtao je grafikon poredeći visine poreza u različitim zemljama u cilju da pokaže da su britanski porezi previsoki. On je bio prvi koji je pokazao uvoz i izvoz na jednoj karti, senčeći površinu da prikaže trgovinu.

Ovaj grafikon, njegov najpoznatiji, pokazuje "sedmične nadnice dobre mehanike" i "cenu žitne mere od osam bušela". Nije odmah uočljiva poenta koju je Plejfer želeo da istakne: "da nikad ni u jednom ranijem periodu pšenica nije bila tako jeftina u odnosu na mehanički rad kao što je u sadašnje vreme". Po svoj prilici Plejfer nije bio upoznat sa idejom kombinovanja dve promenljive, cene i nadnice, da bi se dobila treća-realna vrednost. Ipak, on ne bi trebalo da se kritikuje za ovo previše. Za početak, njegov zaključak je bio tačan. Statističari su koristili njegove podatke da planiraju nadnice podeljene sa cenama (pokazujući koliko pšenice bi se kupilo nedeljnom nadnicom) protiv vremena i poenta postaje jasna: povećanje kupovne moći se usporavalo.

Plejfer je pravio apstrakcije koje su samo neki od njegovih savremenika mogli da prate. Korišćenje horizontalne i vertikalne ose da bi se predstavili vreme i novac bila je takva novina, da je Plejfer morao sve da objašnjava podrobno u pratećem tekstu. On je bio prvi među ekonomistima, statističarima i socijalnim reformatorima koji je hteo da koristi podatke ne samo da informiše već i da ubedi ljude u nešto i koji je razumeo da kad "oko shvati, srce uskoro prati".

Florens Najtingejl se takođe nadala da će njeni grafikoni oživeti njene publikacije i da će „kraljica možda pogledati u slike, iako nije čitala tekst“. Nisu svi mislili da je bilo ispravno uključiti naizgled takve tričarije u ozbiljne publikacije. "Mi ne želimo impresije, mi hoćemo činjenice", stoji u prepisci iz 1861. godine između Fara i Najtingejl. "Ti se žališ da će tvoj izveštaj biti nezanimljiv. Što manje zanimljiv, to bolji. Statistika bi trebalo da bude najmanje zanimljiva od svih štiva za čitanje.“ Srećom, Florens Najtingejl ga je ignorisala.