PRVI SEPTEMBAR 1939, 4,45 UJUTRO...

Sedamdeset godina pošto su sa nemačke krstarice Schleswig Holstein ispaljene prve granate na poljsko vojno tranzitno skladište na poluostrvu Westerplatte, počeće u Poljskoj u utorak, prvog septembra, na tom mestu obeležavanje godišnjice početka II svetskog rata. Sa Poljacima će na taj dan biti, s ostalim gostima, između ostalih nemačka kancelarka Angela Merkel i ruski premijer Vladimir Putin.

Ova dva glavna gosta pozvana su i na jednu specijalnu izložbu o kojoj zamenik direktora Muzeja II svetskog rata Janusz Marszalec kaže: „Putin mora videti fotografije bratimljenja nemačkih i ruskih vojnika i ruskih tenkova kako prelaze reke tokom invazije na Poljsku. Ruski premijer će tu videti i Staljina kako lično nadgleda potpisivanje pakta Ribbentrop-Molotov. Na izložbi pokazujemo kako je za izbijanje II Svetskog rata suoodgovoran sovjetski totalitarizam“.

Teška i mučna zajednička istorija

„Izletanja“ ovog diplomatski neiskusnog istoričara relativizovao je odmah šef kabineta poljskog premijera Donalda Tuska, Slawomir Nowak koji je rekao da tokom kratke posete Putina dva premijera neće neće razgovarati o „teškoj i mučnoj zajedničkoj istoriji“. Zato je i stvorena zajednička poljsko-ruska komisija istoričara koja svestrano istražuje najdelikatnije i najkontroverznije delove iz zajedničke istorije ova dva najveća slovenska naroda. Predstavnik ruske strane u ovoj komisiji, Anatolij Torkunov ima sličan stav: „Istoriju prepustimo istoričarima. Neke stvari, ipak, treba izuzeti iz političkih razgovora“.

Poljaci 1. septembar 1939. povezuju, naime, i s jednim drugim datumom, samo 16 dana kasnije, tj 17.septembrom kada je sovjetska vojska, takođe u zoru, prešla istočnu granicu Poljske, na osnovu pakta Ribbentrop-Molotov kojim je, u stvari, podeljena Poljska. Nije naodmet pomenuti da je u napadu na Poljsku, zajedno s Nemcima, učestvovala i nezavisna država Slovačka, marionetska, profastička tvorevina. A II svetski rat je, strogo gledano, počeo 3. septembra kada su u odgovoru na napad na savezničku Poljsku, rat Nemačkoj objavile Francuska i V.Britanija.

Sa gledišta međunarodnog prava ne može biti spora oko toga da je ulazak Crvene armije u Poljsku bio čista agresija i da s pravne tačke gledišta ima možda i manje opravdanja nego nemački napad. Štaviše, time je narušen poljsko-ruski ugovor o nenapadanju. U zarobljeništvo je tada palo oko 15 hiljada poljskih oficira i još skoro toliko rezervnih oficira-intelektualaca koji su bili prebačeni dublje u sovjetsku teritoriju i hladno i brutalno likvidirani 1940. u Katinskoj šumi u Ukrajini. Pobila ih je tajna služba NKVD, po naređenju hazjajina J.V.Džugašvilija iz Kremlja... To Institut pamćenja naroda, kao i ogromna većina Poljaka, smatra genocidnom aktom. Moskva je krila ovaj zločin skoro do 1990. odnosno pripisivala ga Nemcima a ta verzija, u koju je malo ko od Poljaka verovao, bila je i u poljskim udžbenicima istorije.

Tokom teheranskog samita antifašističke koalicije krajem 1943. utvrđena je nova istočna granica Poljske koja je verifikovala teritorijalne dobitke SSSR iz 1939. a Potsdamska konferencija (juli-avgust1945.) je dala saglasnost za veliko preseljenje Poljaka iz oduzetih krajeva na istoku zemlje na manje ali gušće naseljene i mnogo razvijenije delove teritorije na zapadu koja je pripadala Nemačkoj. Za preseljene Poljake ne postoji mnogo podataka, procenjuje se da ih je premešteno nekoliko stotina hiljada ali se dosta precizno zna da je preko nove granice na Odri i Nisi deportovano oko šest miliona Nemaca.

Prvi je zločin u Katinskoj šumi priznao poslednji sovjetski predsednik Mihail Gorbačov ali je prve dokumente o tome 1993. predao Poljacima, tj njihovom prvom postkomunstičkom predsedniku Lehu Valesi, prvi predsednik Rusije Boris Jelcin. To mu Poljaci neće nikad zaboraviti...

Lane, tokom posete poljskog premijera Tuska Moskvi, Putin je istina priznao „staljinistički zločin“ u Katinskoj šumi ali na izvinjenje najmoćinijeg ruskog političara Poljaci moraju čekati i dalje. Bilo je očekivanja, pa i indicija da bi Putin to mogao da učini tokom ove posete Poljskoj. Kao minimum se očekivalo da donese kompletnu ili bar veći deo dokumentacije o ovom najdelikatnijem događaju iz međusobnih odnosa. Nade, međutim, slabe kako se približava godišnjica - Putin se nikako ne izjašnjava povodom učestalog opravdavanja Staljinove politike sporazumevanja s Hitlerom i optužbi na račun Poljske, u nekim ruskim naučnim i političkim krugovima, kao navodnom krivcu za izbijanje rata. No, sačekajmo, ipak, do prekosutra...

Poljska - glavni krivac za rat!

Na vebu Ministarstva obrane Rusije objavljen je početkom juna članak u kome se navodi nešto što niko dosada nikad nije tvrdio, osim, nacista – za II svetski rat kriva je Poljska, a ne Hitlerova Nemačka!

Autor članka je izvesni pukovnik, Sergej Kovaljov iz Instituta za vojnu istoriju Ministarsta odbrane, nepoznat izvan najužih stručnih krugova. Prema njemu, za izbijanje najkravijeg konflikta u istoriji odgovorna je Poljska koja je odbila nemačke zahteve da mesto Gdanjsk uključi u Nemačku i izgradi eksteritorijalni auto-put i železnicu kao koridor koji bi spojio Istočnu Prusku sa Nemačkom. Ti Hitlerovi zahtevi u članku su označeni kao „naprosto umereni“.

„Svi koji su bez predrasuda izučavali istoriju II svetskog rata znaju da je počeo zbog odbijanja Poljske da ispuni nemačke zahtjeve“, tvrdi ovaj naučnik kome je „dosta falsifikovanja istorije“.

U članku pod indikativnim naslovom „Izmišljotine i falsifikati u ocenjivanju uloge SSSR u predvečerje i na početku II svetskog rata“, tvrdi se da je Varšava, podlegavši ambicijama da bude velika sila i iluzijama da će joj pomoći zapadni saveznici, odbila osnovane nemačke zahteve. Staljinu potom, navodno, nije ostajalo ništa drugo nego da s Hitlerom zaključi pakt o nenapadanju i pomeri granice na zapad kako bi poboljšao mogućnosti odbrane zemlje.

Na ovaj članak je kritički reagovao list Vremja novosti i označio ga kao „dalji izraz ruskog ciničkog odnosa prema istoriji“. List skreće pažnju da u samoj Nemačkoj onima koji nastoje da umanje nemačku krivicu za izbijanje rata i opravdavaju Hitlerov režim, prete stroge kazne. U Rusiji, međutim, ovaj članak nije izazvao širu pažnju ni istoričara ni političara...

Poljake je, još više nego ovaj „naučni rad“, naljutio dokumentarni film ruske državne televizije "Tajne poverljivih protokola", emitovan u nedelju, 23.avgusta. U njemu autori sugerišu da SSSR nije imao drugog izlaza osim da pred Drugi svetski rat potpiše pakt o nenapadanju s Nemačkom. Poljska, koju je Hitler napao 1. septembra, a potom 17.septembra i Staljin, označena je ne kao prva žrtva nacizma nego za prvog saveznika Hitlera.

Glavni argument se nalazi u činjenici da je Poljska 1934. godine potpisala sa Hitlerovom Nemačkom pakt o nenapadanju, pri čemu se prećutkuje činjenica da je isti takav pakt o nenapadanju dve godine ranije Poljska potpisala i sa Sovjetskim Savezom kao svojim susedom, upozorili su poljski ali i neki istoričari u samoj Rusiji.

Ruski mediji najavili su da će 31. avgusta, uoči same godišnjice izbijanja Drugog svetskog rata, objaviti i neke izvještaje iz arhiva sovjetskih obaveštajnih službi koji daju dodatne argumente u prilog toj tezi.

Westerplatte i njegovi branitelji

Na ovom poluostrvu, koje je 1920-1939. formalno bilo sastavni dio Slobodnog grada Gdanjska (Danziga), danas stoji veliki spomenik poljskoj jedinici branilaca, koju je činilo 182 vojnika i oficira, na čelu sa majorom Henryk-om Sucharski-m. Sedam dana su se branili od napada mnogostruko premoćnijeg neprijatelja, s mora, kopna i iz vazduha. To je jedan od najsvetlijih primera junaštva po kome je i inače ovaj narod nadaleko poznat, i simboličko mesto početka II svetskog rata. Mada je prvi cilj nemačkog napada na Poljsku, za šta je izgovor bio lažirani, navodno poljski napad (izvršili su ga preobučeni esesovci) na nemačku radio-stanicu u Glivicama - bio srednjepoljski gradić Wielun koji je rano ujutro 1. septembra za kratko vreme sravnjen sa zemljom (bačeno je 380 bombi težine 46 tona). Majoru Sucharskom je nemački komandant general Friedrich Gerhard Eberhardt, iz divljenja prema njegovoj vojnoj vještini i junaštvu, dopustio da kapitulira sa mačem o boku. Sa ostalim braniteljima Sucharski je rat proveo u nemačkom zarobljeništvu, oslobodili su ih Amerikanci iz logora u Schwerinu početkom 1945. posle čega je komandovao jedinicom poljskih strelaca u Italiji gđe je (u Napulju) umro 1946. Njegov pepeo je 1971. prebačen i pohranjen na Westerplatteu. Mit herojskog komandanta - branioca Sucharskog podržavali su komunisti, navodno, zato je što je za razliku od većine oficira bio narodnog, "prostog" porekla. Postoji i verzija da je on hteo da se preda ali su ga ostali oficiri na čelu sa njegovim zamenikom, majorom Franciszkeom Dabrowskim, smenili s mesta komandanta i nastavili odbranu protiv Nemaca. Dabrowski je poticao iz poznate poljsko-ugarsko plemićke porodice i bio potomak čuvenog generala Jana Henryka Dabrowskog koji se pominje i u poljskoj nacionalnoj himni.