POMORSKA POMPEJA

Priredio: Milan Đukić

Piza je svakako najpoznatija po svom krivom tornju i jednom od najstarijih univerziteta, a arheolozi ovom gradu sada daju novu dimenziju jer se pod njim nalazi zadivljujuća flota antičkih brodova sa očuvanim telima posade i teretom koji je prevožen.

Brodovi u Pizi
Vodeni grobovi: ovaj mornar i njegov verni pas (levo) našli su se pod ostacima potonulog broda. Arheolozi (desno) pažljivo vrše iskopavanja jednog od mnogih drevnih brodova, otkrivenih u blizini železničke stanice San Rossore u Pizi.


Železnička stanica San Rossore na obodu Pize je skoro napuštena. Turisti koji dolaze u ovaj grad da bi videli čuveni krivi toranj najviše koriste centralnu stanicu u Pizi. Međutim, San Rossore bi mogla da postane jedna od najznačajnijih arheoloških lokacija u Italiji. Skoro deset godina arheolozi rade u blizini i ispod železničkih šina da bi svetu prikazali ono što bi se moglo nazvati pomorskom Pompejom.


Riba u garumu
Mozaik iz doba starog Rima


Do sada je otkriveno 39 olupina brodova iz (davne) istorije, zakopanih pod muljem koji se taložio devet vekova. Upravo te naslage su omogućile da izuzetni predmeti budu očuvani skoro do detalja. Bakarni ekseri i drvena oplata brodova su ostali netaknuti, a u mnogim slučajevima teret je u originalnim zapečaćenim amforama od terakote. Arheolozi su pronašli i bačvu sa umakom (marinadom) za ribu, omiljenim u doba starog Rima, poznatim kao garum i mnogo skeleta mornara - jedan od njih je čak bio i smrskan pod težinom potonulog broda. U jednom brodu je bila svinjska šunka, a drugi je prevozio živog lava - verovatno na putu od Afrike do gladijatorske arene u Rimu.

Ono što je arheologe posebno impresioniralo jeste činjenica da se u ovom pomorskom groblju nalaze brodovi iz različitih vekova - pre i posle pojave hrišćanstva - što znači da nije bilo istovremenog brodoloma više plovila (zbog nepogode ili napada na njih) već tokom vremena u jednoj eri. Istraživači kažu da se počev od šestog veka pre nove ere teretnim dokovima luke u Pizi prilazilo preko kanala, koji je u obliku petlje povezivao luku i otvoreno more. Na svakih stotinak godina u periodu od jednog milenijuma, veliki talasi - nalik cunamiju - plavili su taj vodeni put, prevrtali i potapali brodove, njihov teret, putnike i posadu, drveće pored obale pa čak i manje ptice i životinje. Sve olupine (ima ih 39), od kojih je za 16 tačno određeno vreme kada su plovili i koji su do sada u potpunosti ili delimično iskopani, potiču iz perioda od petog veka pre nove ere do četvrtog veka nove ere. Pojedini otkriveni predmeti, koje arheolozi još nisu povezali s nekim od pronađenih brodova, još su stariji. "Ovi brodovi predstavljaju život u pokretu", kaže Elena Rosi, arheolog koja na ovom lokalitetu radi od samog početka. "Neki su možda doživeli brodolom, neke su uništile oluje, dok ima i brodova koji su na dno otišli posle velikih poplavnih talasa".


Prevrnuti brod
Deo broda otkrivenog na lokalitetu u Pizi


Olupine predstavljaju važan deo slagalice koju arheolozi i antropolozi pokušavaju da reše vekovima. Proučavanjem tereta i sadržaja najstarijih brodova i načina na koji su oni bili sagrađeni, arheolozi danas znaju više o tome s kim su Rimljani i Etrurci trgovali, kako su živeli i kako su koristili Sredozemno more. Neki od najstarijih brodova pripadali su Grcima i Feničanima, što ukazuje na to da su misteriozni i malo istraženi Etrurci bili zapravo vrlo aktivni trgovci. U jednom brodu su bile amfore zatvorene peskom koji se može naći u Španiji i vulkanskim regionima Kampanje u Italiji, što je za naučnike jedan od ključnih tragova za određivanje morskih puteva kojima su ti brodovi krstarili.

Na drugima su pronađeni različiti noževi, pribori za jelo i grnčarija, od onih koje su mornari svakodnevno koristili do skupljih primeraka sa monogramima. Nijedna do sada pronađena lađa nije bila ratni brod, a u to vreme putnički brodovi nisu postojali. Istraživači su zaključili da je bila uobičajena praksa da bogataši iznajmljuju prostor na teretnim lađama, pa je to i razlog što su na mnogim brodovima pronađeni skupi lični predmeti koji očigledno nisu pripadali članovima posade. Jedan rečni brod, dužine petnaest metara, je čak, kada su ga arheolozi oslobodili naslaga, i dalje bio čvrsto privezan za potonuli stub mola savršeno očuvanim konopcem. Na jednom veslu se može pročitati natpis urezan grčkim alfabetom koji bi u prevodu značio galeb pa naučnici veruju da je to bilo ime broda. Drugi brod-barža potonuo je u oluji i okrenut je naopačke, pa su zato u savršenom stanju očuvani jarbol i gornji delovi.

Prvih devet brodova otkriveno je 1998. godine kada je Trenitalia, italijanska državna železnica, počela građevinske radove na stanici San Rossore da bi izgradila novi kontrolni centar za prugu Rim-Đenova. Posle samo nekoliko meseci pronađeni su ostaci desetak brodova. Čak i posle godinu dana, kada je lokacija postala zvaničan arheološki lokalitet na kojem je radove finansirala država, arheolozi su znali tako malo o pomorskoj istoriji Pize da su slučajno prepolovili antičku lađu metalnim šipovima postavljenim kao ograda oko mesta iskopavanja. Polovina tog broda i dalje se nalazi izvan ograđenog lokaliteta, a čelična barijera nije uklonjena. Deo jednog drugog broda pronađen je ispod šina, pa bi ukoliko bude doneta odluka da se i tu vrše iskopavanja u velikoj meri bio poremećen regionalni železnički saobraćaj. Arheolozi koji učestvuju u projektu kažu da još mnogo drevnih lađa leži zakopano u ovom delu današnje Pize.


Krivi toranj
Krivi toranj u Pizi


Ambiciozan plan da se svi ti brodovi izvuku iz naslaga i obnove je skup i vremenski zahtevan. Tlo između Pize našeg doba i mora je na nekim mestima čak metar iznad nivoa mora pa je zemlja porozna. Zbog toga su brodovi tako dobro očuvani u njihovim vodenastim glinenim grobovima - a zbog meke, porozne zemlje i čuveni toranj je kriv. Međutim, iskopavanje brodova nije tako lak i jednostavan posao. Izlaganje kiseoniku iz vazduha negativno utiče na drvo od kojeg su brodovi napravljeni, a pošto neki leže na dubini od skoro deset metara mora se ispumpati sva voda da bi iskopavanja bila nastavljena. Brodovi koji su identifikovani ali ne i iskopani prekriveni su asfaltom, koji se lako može ukloniti, a na njemu su konture brodova iscrtane svetložutom, plavom ili belom bojom u zavisnosti od njihove starosti.

Do danas je samo nekoliko brodova u potpunosti izvučeno iz zemlje. Fragmenti drvene oplate su očišćeni i zatim uronjeni u vodu i rastvor fungicida kako bi se sprečio štetan uticaj kiseonika i dehidratacija nestalnih organskih materija. To je i razlog što su brodovi iskopavani u delovima. Restauratori kasnije objedinjavaju te fragmente i veće delove brodova, pa tako rekonstruisanu lađu obavijaju plastičnim filmom a zatim materijalom sličnim fiberglasu. Vlažnost vazduha i izloženost svetlosti se pažljivo kontrolišu, a brodovi su okačeni o jake trake od vinila da bi se obezbedila cirkulacija i ceđenje suvišne vode. Tri velika broda, obnovljena na ovaj način, već se nalaze u jednoj laboratoriji i moraće da se "natapaju" nekoliko godina pre nego što budu javno prikazana izvan svojih omotača od fiberglasa. Italijanski stručnjaci su sarađivali sa istraživačima u Stokholmu, koji su nedavno otvorili muzej, vredan nekoliko miliona dolara, za jedini ikada pronađeni brod sličnog porekla.


Iskopavanja u Pizi
Iskopavanja drevnih brodova u Pizi


Optimisti u timu iz Pize se takođe nadaju da će postavka posvećena njihovim brodovima biti otvorena do 2015. godine u delu muzeja Arsenal. Planiraju da izlože sve što je u brodovima pronađeno i restaurirano kao i većinu "obnovljenih" brodova - čak i ako oni i dalje budu visili u omotima od fiberglasa ili u staklenim bazenima sa vodom i fungicidima. Međutim, mnogi brodovi nikada neće biti izvađeni iz "grobova" zbog nedostatka sredstava i drugih resursa neophodnih da bi se sačuvali materijalni tragovi drevne prošlosti.

Trenutno turisti samo mogu da osmotre mesto gde se vrše iskopavanja sa namenski napravljenih tribina za deset dolara, a oni koji prolaze kroz "pospanu" železničku stanicu San Rossore uvek mogu iz vagona da pogledaju šta se dešava na jednom od možda najinteresantnijih arheoloških nalazišta otkrivenih u poslednje vreme.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...