OKUPLJANJE ISTOČNONEMAČKIH ŠPIJUNA
Trebalo je to da bude prilika da se na akademskom nivou razgovara o špijunskim aktivnostima bivše Istočne Nemačke. Međutim, skup u Danskoj brzo se pretvorio u okupljanje starina koji pravdaju svoj špijunski rad.
Na prvi pogled, bila je to grupa penzionera na odmoru. Dva autobusa sa sedokosim muškarcima i nekoliko žena kretalo se na sever nemačkim autoputem. Međutim, oni se nisu uputili u Legolend ili vrtove Tivoli već na Univerzitet južne Danske u Odenzeu, a nisu bili ni turisti. Svi su - a u grupi ih je bilo šezdesetak - nekada radili kao istočnonemački špijuni.
Putovanje je bila ideja danskog profesora Tomasa Vebenera Frisa, koji je bivšim špijunima hteo da pruži mogućnost da javno predstave svoje priče "pre nego što bude kasno". Na kraju krajeva, svi oni stare, već su u poznom životnom dobu i do sada su ćutali o vremenu koje su proveli radeći za komunistički režim. Međutim, skup je završen, a da skoro nije imao dodirnih tačaka s istorijskim istraživanjem. Umesto toga, vrlo brzo su nereformisani istočnonemački državni službenici počeli da iz sve snage opravdavaju svoje aktivnosti tokom Hladnog rata.
Ralf-Peter Devo je nekada bio zadužen za ubacivanje istočnonemačkih špijuna u Bon. Ponosam je na svoju karijeru.
"Ponosan sam na naš rad i izvanredne rezultate", rekao je, na primer, Ralf-Peter Devo. Po prvi put je Devo, koji je dugo bio šef odeljenja zaduženog za ubacivanje istočnonemačkih špijuna u Bon, javno govorio o svojoj prošlosti. "Ni danas ne bih drugačije radio."
Jedan od rezultata Devoovog odeljenja bila je ostavka zapadnonemačkog kancelara Vilija Branta 1974. godine nakon što je otkriveno da je njegov blizak saradnik, Ginter Gijom, zapravo bio istočnonemački špijun.
Vili Brant, bivši kancelar Zapadne Nemačke
Verner Grosman, bivši šef odeljenja za stranu špijunažu, bio je isuviše bolestan da bi lično govorio. Međutim, u njegovoj izjavi je pisalo: "Nismo izvodili državne udare, ubistva ili otmice, što su radile druge tajne službe. Nismo sarađivali s teroristima." Agenti Istočne Nemačke, tvrdi Grosman, bili su "miroljubivi izviđači". Izjavu su okupljeni špijuni pozdravili dugim aplauzom.
Tokom čitavog skupa približno 250 učesnika je slušalo da su istočnonemačke špijunske aktivnosti bile profesionalne i bezopasne. Malo je bilo onih koji su se suprotstavili tvrdnjama bivših agenata i niko se nije potrudio da je Istočna Nemačka zapravo bila sigurno utočište za teroriste iz Crvenih brigada, koji su sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka bili aktivni u Zapadnoj Nemačkoj. Štazi, tajna policija Istočne Nemačke, pomogla je i Karlosu "Šakalu" da dođe do eksploziva kojim je izvršen teroristički napad u Zapadnom Berlinu.
Skup je prvobitno bio zakazan za leto ove godine u Berlinu. Zbog reakcije javnosti je otkazan. Mnogi su bili zabrinuti da će konferencija poslužiti samo kao platforma s koje će bivši špijuni opravdati svoju prošlost. Nemačka Birthlerova komisija, grupa zadužena za istraživanje Štazijevih aktivnosti, odlučila je da bojkotuje skup iako je u Dansku poslat jedan njen član kao posmatrač. Bio je to Jens Gizeke, koji je posle konferencije rekao. "Naša bojazan da konferencija neće biti pravo mesto za bilo kakvu razložnu diskusiju je potvrđena".
Profesor Fris je ipak bio zadovoljan. U jednom trenutku je čak zamolio svoje goste da "isključe autopilota. Dozvolite sebi luksuz samokritike". Međutim, na kraju je njegova ocena bila pozitivna. "Mislim da je sve prošlo vrlo dobro", rekao je Fris.
Izvor: Der Spiegel International Edition, Web
