JULSKI JUBILEJI LITVANIJE, DOMOVINE KOJA JE KAO ZDRAVLJE

„Litvanijo, domovina moja, ti si kao zdravlje. Koliko si važna, zna samo onaj koji te je izgubio“.

Ove stihove iz zbirke pesama Pan Tadeusz, zna napamet svaki osnovac u Poljskoj. Napisao ih je najveći poljski pesnik, jedan od velikana evropskog romantizma Adam Miczkiewicz. Uzgred, tu je verovatno prvi put upotrebljena poznata pesnička figura o „domovini kao zdravlje“ koja je kasnije postala svojina rodoljubive poetike širom sveta...

Vilnus, glavni grad

U tim stihovima, neupućenog može začuditi kako to da je Litvanija domovina Poljacima. O tome se nešto više moglo saznati ovih dana kada je proslavljan jubilej kakvom teško ima pandana u svetskoj istoriji. Poljaci i Litvanci su, naime, slavili 440 godina svoje unije koja je bila druga po veličini zemlja u Evropi u to vreme. Nikla je ugovorom 1.jula 1569. i i trajala dve stotine godina, kao jedinstven primer bliskosti i zajedništva naroda koji su po jeziku i poreklu bili veoma udaljeni ali su kao susedi imali toliko mnogo zajedničkih interesa. To ih je nateralo na saradnju, međusobno poštovanje i približavanje što je kulminiralo u „unijoljubivim“ stihovima Mickiewicza. Istini za volju u vreme kada se rodio autor ovih stihova (koje smo „na prvu loptu“ i nepesnički preveli) već tri godine Poljska i Litvanija nisu bili zajedno u istoj državi - podelile su ih i zavladale njima Rusija, Pruska i Austrija....Ali, Mickiewicz je rastao u vreme kada su uspomene iz te zajedničke države, sa čijim porazom su oba naroda izgubili zajedno svoju slobodu, bile sasvim žive i bolne...

Bliskost poljaka i Letonaca

Litvanija, najveća i najjužnija od tri male baltičke zemlje bivšeg SSSR, koje malo ko, osim političkih i geografskih profesionalaca precizno razlikuje, slavila je osmog ovog meseca još jedan veliki jubilej - hiljadu godina od svog prvog pomena u istorijskim dokumentima. I to je pomoglo mnogima da nešto više saznaju o ovoj zanimljivoj zemlji i narodu i počnu da ga razlikuju od severnijih Letonaca i još severnijih Estonaca.

Vilnus- stari grad

Temelji bliskosti Poljaka i Litvanaca datiraju sa kraja 14. stoleća. Do tada dve države – Poljsko kraljevstvo i Litvansko veliko kneževstvo odnosno vojvodstvo, nisu mnogo sarađivale. Na približavanje ih je naterala pretnja njihovoj nezavisnosti i slobodi od strane krstaša tj. Reda nemačkih vitezova. Godine 1385. knez Jagelo (Jogailo), potonji Wladyslaw II, rodonačelnik dinastije Jagelonaca, obećao je da će uzeti za ženu tada 12-godišnju poljsku kraljicu Jadwigu. Time su se dve države spojile preko vladara stvarajući personalnu uniju... Sve ostale poluge vlasti zemlje su ostavile u svojim rukama.

Na tome se ništa nije menjalo tokom skoro 200 godina. U međuvremenu su Poljaci i Litvanci pobedlili krstaše (i onesposobili ih za dalju ekspanziju) u čuvenoj bici kod Grunwalda (Zelene šume odnosno Žalgirisa, kako kažu Litvanci) što bi mnogi koji čitaju ove redove trebalo da pamte iz jedne od najznačajnih knjiga našeg đetinjstva – "Krstaši", nobelovca Henryk-a Sienkewicz-a. Ta bitka je, prema mnogim istoričarima, bila najveća u Srednjem veku u Evropi.

U prvoj polovini 16. stoleća Litvanija je počela gubiti u ratovima sa Moskovskom kneževinom. To je bio razlog da kralj Sigismund II počne da pritiska da se stvori čvršće povezana država koja bi efektivnije odgovorila na pretnju iz Moskve. Pregovori su se odugovlačili. Litvansko plemstvo se bojalo prevage brojnijih Poljaka u čvršćoj državi, Poljaci im nisu zato žurili u pomoć... Diskusije su se vodile u Lublinu, na istoku današnje Poljske, gde je kralj došao nešto pre Božića 1568. Posle burnih pregovora, koje su Litvanci napuštali i vraćali se, 1. jula 1569. potpisan je ugovor kojim je stvorena zajednička država Poljaka i Litvanaca, zvanično nazvana Republika dva naroda. „Poljsko kraljevstvo i litvanska Velika kneževina su jedno nedeljivo telo i jedna zajedička republika koja je dve zemlje i dva naroda spojila u jedno“, stoji u dokumentu tzv Lublinske unije.

Dvestogodišnja unija

U realnosti se, ipak, radi o dualističkoj državi, istoričari govore o realnoj uniji, za razliku od prethodne, personalne. Imala je, osim vladara, zajednički Sabor sa sedištem u Varšavi, jednu valutu, jedinstvenu spoljnu i odbrambenu politiku. Ostali su podeljeni sudstvo i vojska.

Vilnus nekada

Poljski istoričari ističu posebno dobrovoljnu saglasnost u spajanju dve zemlje.

„Nikad u istoriji nisu se dve zemlje dogovorile pod manjim pritiskom o trajnom suživotu“, pisao je ovim povodom najugledniji poljski istoričar Wladyslaw Konopczynski. Mnogi su, među njima, i „poljski“ papa Ivan Pavle II, kasnije ovu uniju poredili sa Evropskom unijom.

Spajanjem dve zemlje nastala je druga po veličini država Evrope (ne računajući Osmanlijsko carstvo i Rusiju) sa preko osam miliona žitelja. Prostirala se, takođe, i na tetorijama današnje Letonije, Belorusije i Ukrajine.

Dok se Poljaci Lublinske unije sećaju po dobrom, na litvanijskoj strani ima i loših uspomena. Iako su na papiru bili ravnopravni, Litvanci su se osećali manjinom, i to ne bez razloga. U zajedničkom saboru Poljaci su, na primer, imali tri puta više poslanika...

Zajednička država je izdržala više od 200 godina, pokopala ju je je poslednja, treća podela Poljske krajem 18. veka.

Proslava hiljadite godišnjice

Na mileniumskoj proslavi u glavnom gradu Litvanije okupilo se preko 40 hiljada učesnika, iz zemlje i inostranstva. Ova zemlja prvi put se pojavljuje kao geopolitička celina u analima nemačkog istorijskog grada Quedlinburg – pominje se uz pogubljenje 8.jula 1009. nadbiskupa i monaha, poznatog pod imenom Bonifacius.

Na proslavi su bili, na poziv odlazećeg predsednika Valdasa Adamkusa, (zamenila ge je Dalia Grybauskaite) danska kraljica Margareta II, švedski kralj Carl XV Gustaf i kraljica Silvia, norveški kralj Harald V, predsednici Poljske i Ukrajine Leh Kačnski i Viktor Juščenko....

Adamkus je na otvaranju velike svečanosti govorio o teškoj i krvavoj prošlosti Litvanije i Litvanaca „koji moraju zahvaliti Bogu, istoriji i svojim precima što ih je mimoišla sudbina niza drugih baltičkih plemana koja su izumrla“.

U čast jubileja trebalo da bude otvoren restaurarani vladarski dvorac u Vilniusu ali zbog teške krize, koja je od svih zemalja Evrope najteže pogodila upravo tri male baltičke republike, projekat nije okončan. Redukovan je zbog ogromne rupe u državnoj blagajni i program Vilniusa kao Evropskog mesta kulture 2009.

Litvanija - ukratko

Graniči se sa Letonijom na severu, Belorusijom na istoku, Poljskom na jugu i Rusijom (Kalinjingradska oblast) na zapadu. Površina 65.200 km2, stanovnika 3,7 miliona, od toga ruska manjina čini 10 posto, glavni grad Vilnius (550 hiljada).

Zlatno doba Litvanije je bilo od od kraja 14. do kraja 18. veka kada je bila u u savezu ili uniji sa Poljskom i imala dinastiju Jagelonaca na poljskom prestolju. Komadana je 1772, 1793 i 1795. između Rusije, Pruske i Austrije, kao nezavisna država ponovo je uspostavljena posle I Svetskog rata, a 1939 bila je podeljena po pola između Nemačke i SSSR, potom, bila okupirana od Nemačke. Nakon Drugog svetskog rata dobila je nova područja na zapadu ali izgubila dva puta više na istoku. Posle raspada SSSR na demokratskim izborima je pobedio pokret Sajudis. Od 2004 je u NATO i EU.