I ŽENE IMAJU DUŠU
Želimo ženama da se u svim pravima izjednače sa muškarcima
Tokom pedesetih godina i hladnoratovskih prevara, Amerikanci su falsifikatom pokušali da prisvoje Dan žena, praznik koji se obeležava 8. marta, izmislivši da je 1857. godine na taj dan bio štrajk žena u Njujorku. Kasnije se saznalo da ta manifestacija nikada nije postojala i da je prva ideja o međunarodnom danu posvećenom ženskim pravima potekla iz Evrope.
Rama Yade, državni sekretar pri francuskom Ministarstvu za inostrane poslove
Dan žena je stvoren u Kopenhagenu 1910. godine na inicijativu nemačke novinarke Clare Zetkin, osnivačice poznate revije "Die Gleichheit" (Jednakost). Ona je organizovala međunarodne konferencije žena socijalista i na drugoj, u Kopenhagenu, predložila je da se ustanovi Dan žena kao propagandno oružje u borbi za dobijanje prava glasa. Datum nije bio odabran i današnji dan se slavi od 1917. godine kada su štrajkovale petrogradske radnice. Od 1946. godine ovaj praznik se slavi u mnogim zemljama. Ali, ne i u Francuskoj koja ozvaničava Dan žena tek 1982. godine, na početku prvog mandata Françoisa Mitteranda.
Anne-Sophie Pic, prva Francuskinja kuvar sa tri zvezdice u vodiču "Michelin", 2007.
Dugogodišnje zaobilaženje Dana žena u zvaničnoj francuskoj politici zasniva se na tradicionalnom galskom mačizmu upakovanom u elegantan papir patrijarhalnosti. Borba Francuskinja za jednakost i pravo na glasanje trajala je više vekova. Naime, do 18. veka, žena je smatrana za niže biće pod izgovorom da ju je Bog načinio od muškarčevog rebra. Deklaracijom iz 1789. godine, ona je dobila status ljudskog bića, ali ne i pravo na glasanje. Dolaskom Napoleona Bonaparte na vlast, Francuskinje su izgubile pravo na status ljudskog bića, a o političkoj aktivnosti nije bilo ni pomisli.
Valérie Begue, Miss Francuske 2008.
"Mrzim kada se žene mešaju u politiku", rekao je talibanski nastrojeni Napoleon i 1804. godine doneo zakon po kome je žena postala večno maloletno biće, prvo pod starateljstvom oca, a potom muža. Sa muškarcem, ona je bila izjednačena samo u obavezi da plaća porez i da ide u zatvor. Victor Hugo, pisac, poslanik i predsednički kandidat, inače sin Napoleonovog generala, podržavao je da žene ne mogu da dobiju pravo glasa zbog svoje intelektualne i fizičke inferiornosti. Mušku superiornost on je pravdao biološkim zakonima: "Priroda je čoveku dala ključ kojim navija ženu jednom dnevno."
Laure Manaudou, francuski, evropski, olimpijski i svetski šampion u plivanju
Do kraja 19. veka, Francuskinjama je bilo zabranjeno da predaju na fakultetima, da se bave advokaturom i medicinom, a do II svetskog rata, one nisu mogle u školama da predaju grčki i latinski. Aprila 1945. godine, Francuskinje su, prvi put u istoriji, mogle da izađu na izbore - da glasaju i da budu birane. Na to pravo one su se izborile 52 godine posle Novozelanđanki, 27 godina posle Nemica, ali 26 godina pre švajcarskih žena. Međutim, pravo na glasanje nije francusku ženu izjednačilu sa muškarcem. Još pune dve decenije, udata žena nije mogla da se zaposli bez pismenog odobrenja muža, da poseduje samostalan račun u banci, niti da upotrebljava bilo kakvu kontracepciju. Do 1970. godine za francusku ženu je do punoletstva bio odgovoran otac, a odatle njen muž. Pet godina kasnije, Francuskinje su dobile pravo na legalan ali skup abortus.
Marion Cottiard, francuska dobitnica Oskara za najbolju žensku ulogu 2008.
Danas, uprkos poboljšanjima postignutim u posleratnom periodu, Francuskinje se i dalje bore za jednakost u obavljanju rukovodećih i političkih funkcija, kao i za izjednačavanje plata. Naime, u Francuskoj su, za isti posao, žene plaćene četvrtinu manje od svojih muških kolega. Borba se nastavlja. Želimo ženama da se u svim pravima izjednače sa muškarcima.
