Na području Rolan Garosa tokom rata bio logor?
Ovaj slavni teniski teren prati još uvek ne sasvim potvrđena priča da su u njegovom arealu tokom rata bili internirani Jevreji
(foto, Teniski stadion Filip Šartije, treći najveći stadion na svetu, a najveći u Evropi. Stadion je glavno poprište grend slema (engl. Grand Slam-velika pobeda, naziv za četiri najveća teniska turnira) Otvorenog prvenstva Francuske u Parizu)
Od 1891. piše se istorija Rolan Garosa (1928. čitav kompleks terena nazvan je po pilotu Roland Garros, francuskom heroju iz Prvog svetskog rata) ili Frenč opena (Otvoreno prvenstvo Francuske), jednog od najslavnijih teniskih turnira na svetu. Od tada su se na njemu izmenjale stotine svetskih majstora ovog sporta i odigralo mnoštvo teniskih borbi. Za ovaj turnir je, međutim, vezana i jedna malo poznata, tužna istorija: Pretpostavlja se, tokom Drugog svetskog rata u tom arealu bio je, verovatno, logor za Jevreje.
Prema više izvora, na mestu gde je sada teren Filipa Šatrijea (Phillipe Chartier, predsednik francuske teniske federacije od 1973. do 1993. godine) nalazio se koncentracioni logor za francuske Jevreje, koji je francuska vlada prvobitno (1930. i 1940.) bila namenila za političke zavorenike.
Tokom nacističke okupacije, na tom stadionu Nemci su postavili koncentracioni logor za francuske Jevreje. O tome govori i knjiga „Đubrište sveta“ Artura Kestlera (Arhur Koestler), koji je uspeo da pobegne iz logora uz pomoć britanske vlade. On u knjizi piše da je ispod hodnika koji vodi na teren, bilo utamničeno oko 600 Jevreja koji su spavali na slami, u ljudskom izmetu i mokraći, a kontakt sa spoljnim svetom je bio samo kroz jednu ključaonicu.
Prema nekim drugim izvorima, to je bilo samo privremeno mesto za zatvorene Jevreje koji su odatle upućivani u nemačke „logore smrti“.
Na kraju, treba reći da ima i izvora prema kojima nema nijedne sigurne potvrde da su tu bili držani francuski Jevreji, nego „neželjeni stranci“ (čime se ne poriče Kestlerovo svedočanstvo, jer je on bio u logoru kao britanski državljanin).
