Stogodišnjica pobune Slovaka u austrijskoj vojsci u Kragujevcu

M. Lazarević

Pola godine pre kraja rata pobunili se u okupiranom srpskom Kragujevcu, protiv uzaludnog rata, šikaniranja i gladi, vojnici 71. trenčanskog puka vojske, a njih 44 je pobunu platilo glavom
(Kragujevac, polaganje venaca prošle godine, na spomenik streljanim slovačkim vojnicima)

Slovački mediji beleže juče stogodišnjicu pobune slovačkih vojnika u kasarni 71. trenčanskog puka vojske Austro-Ugarske monarhije u okupiranom srpskom Kragujevcu. Pobunio se, pola godine pre kraja sve uzaludnijeg rata, zbog šikaniranja i gladi, veliki deo puka, koji su činili, uglavnom, Slovaci iz trenčanskog kraja (zapad Slovačke, uz današnju granicu sa Češkom).

Posle ugušenja pobune, 44. pokretača i najaktivnijih učesnika je osuđeno na smrt i pogubljeno.

Ugledni list Pravda beleži da to nije bila u to vreme jedina pobuna u austro-ugarskoj vojsci zbog teških uslova i pada morala u bezizglednom i sve teže podnošljivom ratu. U pobunama su učestvovali pretežno vojnici-pripadnici slovenskih naroda u okviru Habsbuške monarhije. 

kg-slovaci-spomenik-

Spomenik streljanim Slovacima u Kragujevcu podignut je 1924. godine

Iza ove pobune stajali su, pre svih, slovački vojnici koji su posle Brest-Litovskog mira pušteni iz ruskog zarobljeništva. Bili su koncentrisani u Trenčanskom puku u Kragujevcu, odbijen im je traženi odmor i odsustvo, planirano je, inače, bilo da budu upućeni na južni front.

Sam povod za pobunu je bio sukob jednog vojnika s nadređenim, po povratku sa izlaska u grad. Vojnici su podržali svog druga u sukobu, razoružali i istukli starešinu i dohvatili se oružja. Potom su pokušali da se dočepaju skladišta municije, zarobe oficire, zauzmu železničku stanicu i prekinu telegrafske veze ali im to nije uspelo. Glavni cilj pobunjenika je, prema istoričarima, bio da pobegnu i kraj rata dočekaju sklonjeni negde u šumi... 

Komandant bataljona Artur Marks (Marx) zatražio je i vrlo brzo dobio pojačanje pa je potom za dan i po uspeo da uguši pobunu tako što je onemogućio grupe koje su pokušavale da se dočepaju oružja i zauzmu železničku stanicu. Najduže su se branili pobunjenici u samoj kasarni.

Već 6. juna formiran je preki sud, pred koji je izvedeno 82 okrivljenih za pobunu. Nekoliko njih je uspelo da pobegne, 15. je oslobođeno zbog nedostatka dokaza pa je, konačno, 44 njih oglašeno krivim i osuđeno na smrt. Smrtnu presudu nad njima izvršili su pripadnici bosanko-hercegovačke regimente koje su oficiri morali pre streljanja da opiju.

Trenčanski puk je potom poslat u krvave bitke na italijanskoj Piavi gde su morali, osim protiv Italijana, da se bore i protiv svojih, tj pripadnika novostvorenih čehoslovačkih legija.

 


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...