Da li su drevni gradovi zapaljivi?

Milan Đukić

Šta se dešava kada u Grčkoj izbiju požari velikih razmera

Već nekoliko dana u elektronskim i štampanim medijima jedna od udarnih vesti je veliki broj požara koji besni širom Grčke. Poginulo je već preko 60 osoba, vatrogasci, vojska i stanovništvo pokušavaju da ugase plamenu stihiju, grčka vlada daje milion evra za informaciju o podmetačima, policija je uspela da uhapsi sedmoro osumnjičenih (ukupno 33 osobe od početka juna) dok opozicija tvrdi da je sadašnja vlada nesposobna da se izbori s problemom i neodgovorna. Da kraj avgusta bude zaista "vreo" pobrinuli su se demonstranti koji, pred izbore zakazane za 16. septembar, na ulicama Atine uzvikuju "Dole vlada" i ćudljiva priroda jer je Grčku jutros pogodio zemljotres srednje jačine.

Ovo će ipak biti priča o ostacima drevnih gradova, ne samo u Grčkoj, i opasnostima koje im prete od požara. Vatrogasci su na jedvite jade spasili drevnu Olimpiju od šumskog požara. Plamen je zahvatio rubove stadiona, ali zvaničnici tvrde da je arheološko blago sačuvano. Da li, dakle, ostaci starih gradova i građevina mogu da se zapale?

Odgovor je ne, ali zato mogu da se sruše zbog ogromne toplote. Grčke ruine, izvorno napravljene od krečnjačkog kamena i mermera, neće buknuti ali će pretpeti fizičke i hemijske promene kada i ako budu izložene toploti od obližnje vegetacije koja gori. Spoljni slojevi drevnih građevina zagrevaju se brže od unutrašnjih, pa površina puca i raspada se na komade veličine tanjira za jelo. Na temperaturi od oko 540 stepeni Celzijusa stene počinju da ispuštaju ugljen dioksid. (Drvo počinje da gori na 320 stepeni, dok plamen kod šumskih požara može da dostigne temperaturu i od 980 stepeni.) Pošto ugljen dioksid pomaže održanju spoja krečnjačkog kamena i mermera, duže izlaganje toploti može da oslabi strukturu i da izazove pretvaranje kamena u prah.

Olimpija se nalazi usred guste borove šume, koja je izuzetno povoljno okruženje za razvoj požara. (Neke ruševine iz starih vremena imaju drvene potporne stubove koji se takođe mogu zapaliti.) Da bi zaštitili lokalitet od požara tokom suvih grčkih leta, inženjeri su postavili metalne vatrogasne kule, visoke 15 metara, na uzvišenjima severno od Olimpije.

Starije građevine iz istorije čovečanstva - napravljene u 7. i 6. veku pre naše ere - bile su konstruisane od drvenih stubova i krovova. Često su zato nestajale u požarima i morale su da budu građene iznova. Danas ne postoji nijedna - čak ni u ostacima. Na primer, piromani su uništili Artemizijev hram u Efesu, koji je bio jedan od drevnih svetskih čuda i čije je građenje trajalo preko sto godina.

Grčka nije jedina zemlja u kojoj požari prete starim građevinama. Maču Pikču u Peruu je redovno izložen vatri koju mali farmeri pale da bi krčili zemlju. Godine 1997. plamen je stigao do najniže terase. Pre sedam godina požar koji je zahvatio četiri hiljade hektara ugrozio je arheološke lokacije Pueblo indijanaca u Mesa Verdeu u Koloradu. Međutim, ispostavilo se da je vatra bila blagoslov; plamen je progutao dovoljno vegetacije da se pojavi još 1400 novih struktura.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...