Dvestota godišnjica Vaterloa: bitka koja je postala pojam totalnog poraza

Milan Lazarevic

Porazom francuske vojske kod ovog seoceta u Belgiji završena je era Napoleona Bonaparte koja je duboko obeležila Evropu
(foto, rekonstrukcija bitke kod Vaterloa)

Bitka kod Vaterloa (Waterloo), seoceta u Belgiji, čije je ime ostalo sinonim za totalni vojni (pa i za svaki drugi) poraz, odigrala se na današnji dan pre 200 godina. S jedne strane je bila Napoleonova vojska a s druge, armija koju je predvodio vojvoda od Velingtona...

Trebalo je da to bude još jedna u seriji pobeda genijalnog francuskog vojskovođe. Konačno je, međutim, to bio poslednji boj u nizu tzv napoleonskih ratova, a njegov ishod je u istoriju ušao kao metafora za potpuni fijasko poraženog.

vaterlo 1

Vaterlo, rekonstrukcija bitke: razmeštanje snaga na položaje

U bici kod Vaterloa Napoleon je imao, prema verodostojnim istorijskim izvorima, na raspolganju 73 hiljade boraca i 246 topova, a Velington 67 hiljada ljudi i 186 topova. Plan vojvode je bio jednostavan - izdržati pritisak Francuza dok ne stigne Gebhard Lebereht fon Bliher (Leberecht von Blucher) sa svojim Prusima. Nasuprot tome, Napolen je očekivao dolazak pojačanja od 30 hiljada ljudi, na čelu sa markizom Emanuelom Grusijem (Emmanuel Grouchy).

Mokar i blatnjav teren, koji je otežavao postavljanje artiljerije, doveo je do kašnjenja francuskog napada sve do 11,30 časova. Britanci su prvi napad francuske artiljerije i pešadije izdržali. Potonji pokušaj maršala Mišela Neja (Michel Ney), da se bitka dobije iznenadnim prevremenim, masovnim napadom konjice, pokazao se kao fatalna greska. Neju je za malo pošlo za rukom da razbije odbranu protivnika ali upravo tada su na mesto okršaja stigli Prusi. Protiv Prusa je Napolen morao da pokrene svoju rezervu koja mu je, međutim, nedostajala kasnije u odsudnoj fazi bitke...

Elitnu staru gardu Napolen je pokrenuo u boj oko 18.30 sati. Međutim, u desni bok ih je svom snagom udarila pruska konjica i druge jedinice Blihera. To je i odlučilo bitku.

Francuska se armija pod silnim pritiskom slomila pa se povlačenje pretvorilo u panično bekstvo. Samo je garda formirala četvorni odbrambeni poredak zvani kare, a na poziv da se predaju, general Kambron (Cambronne) je odgovorio na klasičan francuski nacin: "Merd!" (Merde).

vaterlo 3

Vaterlo, rekonstrukcija - poginulo je oko 50 hiljada vojnika sa obe strane

Bitka je završena u 21 sat totalnim porazom Francuza. A maršal Grusi na bojište nije uopšte ni stigao...

Pobednici su imali 20 hiljada mrtvih. Poraženi - deset hiljada više. Devet hiljada Francuza je zarobljeno. Istorijski izvori pominju i pogibiju preko 10 hiljada konja...

To je bila četvrta najkrvavija bitka u napoleonskim ratovima ali je značila definitivan kraj epohe Napoleona Bonaparte.

"Neverovatan dan, neshvatljivi sticaj raznih neočekivanih slučajnosti.... što mi je iz ruku za manje od jedne sedmice tri puta izvuklo sigurnu pobedu Francuske i njenu sudbinu". Tako je Napoleon pisao o ovom svom gorkom porazu, tokom progonstva na ostrvu Svete Jelene gde je bio sve do smrti. Do maja 1821, kada je umro, nije bilo dana da se nije prisetio ove odsudne bitke.

 


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...