Statistika knjiži minus

Industrijska proizvodnja u Srbiji u martu 2012. godine manja je za 3,2 odsto nego u istom mesecu prošle godine, a u odnosu na prosek 2011. godine manja je za 0,6 procenata, saopštio je Republički zavod za statistiku.

U periodu januar - mart 2012. godine industrijska proizvodnja je, u odnosu na isti period 2011. godine, manja za 5,9 odsto.

Posmatrano po sektorima, u martu 2012. godine, u odnosu na isti mesec 2011. godine sektor Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija beleži pad od 13,4 odsto, sektor Prerađivačke industrija, takođe, pad od 0,8 procenata, a sektor Rudarstvo rast od 3,2 odsto.

Podaci o industrijskoj proizvodnji - po namenskim grupama, u martu 2012. godine, u odnosu na mart prethodne godine, pokazuju da je došlo do pada u proizvodnji - energije za 10,6 odsto, intermedijarnih proizvoda, osim energije, za 6,7 procenata, i trajnih proizvoda za široku potrošnju, za 5,7 odsto.

Rast proizvodnje zabeležen je u proizvodnji kapitalnih proizvoda, za 12,2 odsto, i netrajnih proizvoda za široku potrošnju, za 4,4 procenta.

Obim industrijske proizvodnje u martu 2012. godine, u odnosu na mart 2011. godine beleži pad u 13 oblasti (učešće u strukturi industrijske proizvodnje 44 odsto), a rast kod 16 oblasti (učešće u strukturi industrijske proizvodnje 56 odsto).

Najveći uticaj na pad industrijske proizvodnje u martu 2012. godine, u odnosu na mart 2011. godine, imale su - proizvodnja osnovnih metala, proizvodnja električne energije, proizvodnja derivata nafte, proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda i proizvodnja motornih vozila i prikolica.

Desezonirani indeks industrijske proizvodnje za mart 2012. u odnosu na februar 2012. godine pokazuje da je za industriju ukupno ostvaren rast industrijske proizvodnje od 12,2 odsto i da je za prerađivačku industriju ostvaren rast od 19,1 odsto.

Desezonirani indeks industrijske proizvodnje za mart 2012. godine, u odnosu na prosek 2011. godine, za industriju - pokazuje da je ostvaren pad od 2,8 odsto, a za prerađivačku industriju rast od 1,0 odsto.

Proizvodnja malih preduzeća (broj zaposlenih manji od 50) koja nisu obuhvaćena redovnim statističkim istraživanjem prati se na uzorku izabranih jedinica iz sektora prerađivačke industrije.

Kada se uključi ocena industrijske proizvodnje malih preduzeća iz uzorka, industrijska proizvodnja u martu 2012. godine, u odnosu na prosek 2011. godine, kod ukupne industrijske proizvodnje manja je za 0,2 odsto, a kod prerađivačke industrije manja je za jedan procenat, navedeno je u saopštenju.

Pad spoljnotrgovinske robne razmene za 3,7 odsto

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za period januar-mart iznosila je 7,05 milijardi dolara, što predstavlja pad od 3,7 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, objavio je danas Republički zavod za statistiku.

Izvezeno je robe u vrednosti od 2,44 milijarde dolara, što čini smanjenje od 9,2 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, a uvezeno za 4,61 milijardu, što je manje za 0,5 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Deficit iznosi 2,17 milijardi dolara i povećan je za 11,5 odsto. Pokrivenost uvoza izvozom iznosi 52,9 odsto i manja je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je bila 58 odsto.

U strukturi izvoza najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju 65,9 odsto (1609,1 miliona dolara), slede roba za široku potrošnju 25,8 odsto (629,1 miliona dolara) i oprema 8,3 odsto (202,5 miliona dolara). U strukturi uvoza najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju 62,4 odsto (2,87 milijardi dolara), slede roba za široku potrošnju 18,9 odsto (873,5 miliona dolara) i oprema 11,9 odsto (547 miliona dolara).

U izvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri bili su Nemačka (316,7 miliona dolara), Italija (247,9 miliona dolara) i BiH (226,4 miliona dolara). U uvozu, glavni partneri bili su Rusija (682,6 miliona dolara), Nemačka (466,3 miliona dolara) i Italija (367,6 miliona dolara).

Najveći suficit u razmeni ostvaren je sa Crnom Gorom, BIH i Makedonijom. Najveći deficit javlja se u trgovini sa Ruskom Federacijom zbog uvoza energenata, pre svega, nafte i gasa. Sledi deficit sa Kinom, Mađarskom i Nemačkom. Srbija je najviše izvozila žitarice i proizvode od njih (198 miliona dolara), električne mašine i aparate (181 miliona dolara), obojene metale (167 milion dolara), odevne predmete (117 miliona dolara) i gvožđe i čelik (116 miliona dolara). Izvoz tih pet odseka čini 31,9 odsto ukupnog izvoza.

Prvih pet odseka sa najvećim učešćem u uvozu su: prirodni gas (442 miliona dolara), nafta i naftni derivati (435 miliona dolara), drumska vozila (219 miliona dolara), električne mašine i aparati (205 miliona dolara) i medicinski i farmaceutski proizvodi (153 milion dolara), a njihov uvoz čini 31,5 odsto ukupnog uvoza.

U martu je izvezeno robe u vrednosti od 1, 038 milijardi dolara, što čini smanjenje od 3,6 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je iznosio 1, 87 milijardi dolara, što je manje za 1,2 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine.