Propadanje Magnohroma

Protest bivših radnika Magnohroma, koji traže plate za koje imaju sudske presude, oslikava propadanje ovog nekada privrednog giganta nekadašnje Jugoslavije.

Sunovrat Magnohroma je počeo 90-tih godina sa ekonomskim sankcijama.

Magnohrom, koji je u najboljim godinama zapošljavao oko 7.000 ljudi, danas ima 350 radnika, a proizvodnja u Fabrici vatrostalnih materijala (FVM) i Fabrici elektrotermičkih proizvoda (FETP) je na nivou desetak procenata kapaciteta.

Đorđe Kosanović, sadašnji zastupnik kapitala kaže da je sva vrednija nepokretna imovina pod hipotekom ili zalogom, a finansijski dug je oko 40 miliona evra.

Kosanović kaže da je preduzeće, da bi izvozilo, plaćalo 30 odsto provizije domaćim i stranim posrednicima za izlazak na svetsko tržište.

“Te provizije su jele supstancu, umanjivala se vrednost kapitala, jeli smo ono što nismo zaradili. Magnohrom nije isplaćivao zarade nego plate, jer zarada se zarađuje, a plata se stiče", kaže Kosanović.

Od 2001. do 2006. godine kroz socijalne programe Magnohrom je napustilo nekoliko hiljada radnika. Tako posrnulo preduzeće, sa 17 miliona evra komercijalnog duga, sredinom 2006. godine Agencija za privatizaciju prodaje firmi Global stil, registrovanoj u Velikoj Britaniji, za 1,2 miliona evra i obavezu investiranja 23 miliona evra.

Novi vlasnik diže kredite i stavlja hipoteke, ne plaća energente, pa tokom 2007. godine prestaje isporuka gasa, struje i vode i staje najveći deo proizvodnje. Kosanović kaže da je tada menadžment FVM-a odlučio da rashoduju pet peći i dve prese i proda ih kao staro gvožđe za oko 327.000 evra, što nije bilo dovoljni ni za pola plate.

Tokom decembra 2007. godine raskinut je privatizacioni ugovor, a tokom maja su se radnici protestima izborili za socijalni program. Njih 1.900 je dobrovoljno napustilo firmu, a preostalih 250 je ostalo da održava Magnohrom u životu.

Injekcija spasa došla je tokom juna 2010. godine kada je vlada Srbije stavila preduzeće na spisak onih koja su u restrukturiranju. Od Fonda za razvoj dobijen je kredit za rudnike od 140 miliona dinara, pa je pre godinu dana u FVM-u obnovljena proizvodnja sinter-magnezita i izvozom je zarađeno četiri miliona evra. Tako je tokom prošle godine rotaciona peć radila četiri i po meseca, što se nije dogodilo u prethodnih deset godina.

„Da ne bi ispalo da Magnohrom ima novca, a neće da isplati bivše radnike, moram da naglasim da ova sredstva samo pokrivaju troškove, jer je zarada na proizvodnji sinter-magnezita mala", ističe Kosanović.

Od sadašnje proizvodnja u FETP-u i FVM-u živi 350 zaposlenih u Magnohromu i još stotinak onih koji rade za poizvođače u rudnicima.

Sada je u toku tender za prodaju FETP-a i dve firme su otkupile dokumentaciju. Priprema se i dokumentacija za novu prodaju FVM-a, a među zainteresovanima je i jedna od u svetu najjačih kompanija u vatrostalnoj industriji.

Kosanović kaže da bi oba dela Magnohroma sa ozbiljnim vlasnicima mogla uspešno da nastave rad. Nad te planove su se „nadvile" sudske presude za zaostale plate, za koje je ukupan dug Magnohroma oko 560 miliona dinara.

Kosanović ističe da bi u slučaju privatizacije oba dela preduzeća, oko 2.140 bivših radnika dobilo od 800 do 1.000 evra, a „ostali dug za plate bi mogao da se namiri onako kako se budu namirivala sva potraživanja plata u Srbiji. Ako bi se dug naplatio od Magnohroma, to bi značilo plenidbu imovine, prodaju bud-zašto i stečaj preduzeća. A šta znači namirivanje iz stečaja, znaju mnogi radnici u Srbiji". Inače, bivši radnici Magnohroma protestuju više od mesec dana a radnici sa nadom očekuju i ovonedeljno zasedanje Ustavnog suda, koji će razmatrati njihovu žalbu na odluku Nacionalne službe za zapošljavanje da nemaju pravo na materijalno obezbeđenje nezaposlenih. Oko 200 bivših radnika Magnohroma od 23. februara se smenjuje u skupštinskoj Sali u znak protesta što ne mogu da naplate zaostale zarade, za koje imaju izvršne sudske presude, i materijalnu naknadu. Radnici su u utorak ujutru krenuli peške za Beograd da, kako su rekli, od Vlade Srbije traže novac, ali su posustali u Mrčajevcima, pa je Ljubiša Simović, gradonačelnik Kraljeva po njih poslao dva autobusa da ih vrate u Kraljevo.

Za oko 1.300 bivših radnika koji imaju sudske presude za zaostale zarade Magnohrom duguje oko 570 miliona dinara.